"Divlje dete" - misterija zvana Kaspar Hauzer

Autor:

Kaspar Hauzer bio je tajanstveno divlje dete nađeno na današnji dan u Nemačkoj u 19. veku i navodno vezano uz plemićku kuću Baden.

0
A- A A+

špijun, špijunka Foto: MONDO/P. Vujić


Tog 26. maja 1828. na ulicama Nirnberga nađen je dečak u seljačkoj odeći koji je jedva znao da govori. Nosio je pismo upućeno vođi Četvrtog odreda šeste konjičke divizije, u kojem se vođa moli da primi dečaka ili ga obesi, kao i poruku koju je njegovom prethodnom staratelju verovatno pisala njegova majka.

Dečaka su odveli u kuću vođe Veseniga, gde je dečak stalno ponavljao: "Želim da budem jahač kao moj otac" i "Konja! Konja!".

Kada su pokušali da ga ispituju, rasplakao se i ponavljao "Weiß nicht." ("Ne znam.").

Odveli su ga u policijsku stanicu, ali je i tamo znao da napiše samo jedno ime: Kaspar Hauzer. U pismu koje je nosio pisalo je da se rodio 30. aprila 1812.

Sledeća dva meseca proveo je u kuli Vestner, utamničen kod Andreasa Hiltela.

Posećivali su ga znatiželjni ljudi, zbog čega se otvoreno radovao. Smejao se, hodao je kao malo dete i nespretno je koristio prste. Jeo je samo hleb i vodu. Imao je verovatno 16 godina, ali duševno je bio šestogodišnjak.

Ipak, staratelji su tvrdili da dete ima izvanredno pamćenje, iz čega su zaključili da je plemićkog porekla.

Imao je napade epilepsije, a na kraju je naučio dovoljno da može da ispriča svoju priču.

Hauzer je rekao da je većinu života - verovatno 10-12 godina - proveo u mračnoj sobici od 2x1x1,5 metara, u kojoj je bila samo slamarica i drveni konjić. Hranio se samo hlebom i vodom. Ponekad bi ga omamili da ga presvuku i ošišaju.

Prvo ljudsko biće koje je video bio je muškarac koji ga je naučio da kaže "Želim da budem jahač kao moj otac" i da se potpiše kao Kaspar Hauzer. Muškarac se uvek pažljivo brinuo da ga dečak ne vidi. Na kraju ga je izneo iz sobice, a Kaspar se onesvestio. Sledeća stvar koje se sećao je lutanje ulicama Nirnberga.

Taj neobičan dečak probudio je interesovanje širom Evrope i privukao brojne posetioce. Neki su smatrali da je varalica. Drugi su ga povezali s porodicom velikog vojvode Badena zbog crta lica. Ako je tako, njegovi bi roditelji bili Karl Ludvig Friedrih, veliki vojvoda Badena i Stefani de Beauharnais, usvojena Napoleonova kći.

S obzirom da Karl Fridrih nije imao muških potomaka, nasledio ga je njegov ujak Leopold I., veliki vojvoda Badena, čija je majka grofica Hohberg prema tim pričama kriva za dečakovo tamničenje.

Hauzer je prepušten brizi učitelja Friedriha Daumera, koji ga je naučio da govori, čita i piše. Kaspar je pokazivao znakove velikog napretka.

Godine 1829. dogodio se pokušaj ubistva Hauzera sekirom, kada mu je napadač zadao ranu na čelu. Zatražena je policijska zaštita.

Pokušaj ubistva je dodatno raspirio glasine o njegovoj vezi s vladarskom kućom Baden.

Drugi napad na Hauzera dogodio se 14. decembra 1833. kada je namamljen u dvorski park Ansbaha uz obećanje da će saznati nešto o svojim precima.

Tamo ga je neki neznanac ubo nožem u grudi i probio mu pluća.

Hauzer je uspeo da se odvuče kući, ali je umro nakon tri dana.

Zbog nepoznatih razloga, nije rekao ništa o svojem napadaču.

Hauzer je sahranjen na jednom seoskom groblju. Na nadgrobnoj ploči piše: "Ovde leži Kaspar Hauzer, zagonetka svojeg doba. Rođenje mu je nepoznato, a smrt tajanstvena." Posle mu je u Ansbachu podignut spomenik na kojem piše: Hic occultus occulto occisus est: "Ovde je neznanac ubio neznanca."

Legende i analize o slučaju Kaspara Hauzera traju do danas. Osim teorija o kraljevskoj krvi i običnoj prevari, medicinske teorije uključuju amneziju izazvanu hipnozom i pitanje je da li je Kaspar Hauzer bolovao od epilepsije, autizma ili psihogenog poremećaja ("divlje dete"). Teorije zavere uglavnom se vrte oko vladarske kuće Baden i Stanhopea.

Nemački reditelj Verner Herzog 1974. snimio je film o Hauseru - "Svako za sebe i Bog protiv svih". Slučaj Kaspara Hauzera nadahnuo je i druge umetnike, kao što su Pol Verlen i Peter Handke. Takođe se spominje u brojnim romanima, a napisano je i više knjiga o Kasparu Hauzeru i njegovom okultnom značenju.

Ostale vijesti