Ivana Đilas: Ja sam štreber

Publika Festivala književnosti "Imperativ" u Banjaluci imala je u subotu priliku da se druži sa poznatom slovenačkom književnicom Ivanom Đilas, koja je u Crvenom salonu Banskog dvora promovisala svoj roman "Kuća".

Ivana Đilas: Ja sam štreber Foto: Borislav Brezo/Imperativ

Ova rođena Beograđanka, koja zadnjih 20 godina živi i radi u Ljubljani, iza sebe je imala već veoma uspješnu karijeru pozorišne rediteljke, kada je odlučila da se okuša i u književnosti. Svojim romanom "Kuća" ona je osvojila slovenačku javnost, ušavši u konkurenciju za najveće tamošnje književne nagrade, a ovaj roman doživio je veliki uspjeh i u Srbiji.

Na početku večeri, Ivana Đilas ispričala je kako je uopšte došlo do toga da "uplovi" u književne vode…

"Počela sam da radim doktorat u trenutku kada nisam imala dovoljno posla. Imala sam dva mala djeteta kod kuće, i da ne bih poludila od toga, kao i da bih vodila neke odrasle razgovore, počela sam da radim taj doktorat, a umjesto da pišem naučne članke počela sam da pišem članke za politički časopis ‘Mladina’.

Ali, pošto ne znam da pišem političke analize pisala sam svojevrsne 'melodrame', tj. članke o temama koje se čine naizgled nevažne i premale. Jednom su me iz 'Mladine' pozvali da napišem nešto i za novogodišnji broj, a pošto stalno pišem neke tekstove u kojima se svi malo smiju, malo plaču, napisala sam priču o sebi i svojoj porodici. U formi 'pisma Deda Mrazu' priča je bila o tome kako moj muž, veoma uspješan muzičar, nagrađen najvećim nagradama, i ja, takođe prilično uspješna, u jednom trenutku recesije shvatamo da ne možemo da izdržavamo dvoje male djece, sebe i kredit, pa se odlučujemo da prodamo kuću. U pismu Deda Mrazu zamolila sam ga da moj lijepi život uzme nazad, a da ću ja neki drugi sama da napravim, jer ovaj više ne funkcioniše.

Nakon toga pozvali su me iz Mladinske knjige, najveće izdavačke kuće u Sloveniji, da napišem knjigu za njih, šta god želim. Nekoliko mjeseci sam provela razmišljajući o čemu želim da pišem. I onda sam saznala da je taj moj članak na internetu pročitalo u samo nekoliko dana 120.000 ljudi, što je strašno velik broj. Shvatila sam da je to nešto zanimljivo i da sam iščeprkala nešto sa čim se identifikuje veliki broj ljudi, pa sam krenula da pišem roman o tome. A, lijepa stvar romana je da u njemu ne mora da bude sve istina", priča Ivana Đilas.

Književnica je nekoliko puta tokom večeri ponovila za sebe da je "štreber", a prisutnima je otkrila i da joj je norveški pisac Erlend Lu jedan od najomiljenijih književnika.

"Pošto nisam profesionalac u pisanju, već u pozorištu, kada su me pozvali da napišem knjigu prva moja misao je bila - ja ne znam da pišem. A onda sam razmišljala - ako sam napravila 50 priča na sceni, to mora da je slično, pričanja priče je pričanje priče, samo su sredstva različita.

I onda sam to ljeto napravila gomilice knjiga koje mnogo volim, i u kojima bih ja sebe vidjela, pa sam prosto počela da proučavam mehanizme kako neki pisci koje volim pričaju priče... To je zanat koji se nauči, kao svaki drugi zanat, nemam iluzija da postoje bogom dani ljudi za nešto, svi se učimo, stalno. Ali ipak mi se činilo da možda imam tu prednost da neke stvari znam iz pozorišta", kaže Ivana Đilas.

Tokom promocije u Banjaluci slovenačka književnica prokomentarisala je i aktuelnu situaciju u kojoj veoma veliki broj ljudi iz BiH odlazi da radi u Sloveniju, vjerujući da je tamo mnogo bolje. Ivana Đilas, međutim, smatra da se i Slovenija suočava sa veoma velikim problemima...

"Mislim da su neki problemi širi i veći od samo lokalnih sitacija. Recimo, 'prekarni rad’, znači rad i nisko i vrlo visoko kvalifikovanih radnika, bez socijalne zaštite, postaje veoma ozbiljan problem u cijelom svijetu.

A, naročito me zabrinjava me to što mi se čini da smo skrenuli sa kursa. Ja sam odrasla uz stav da je fakultet za svakoga, da je taj nivo obrazovanja nešto što svako treba da ima. Zabrinjava me kada Borut Pahor, predsjednik u nekoj maloj državici, koja može da preživi samo ako radi visoko-kvalifikovane i stručne stvari, počne da promoviše stav da djeca treba da idu na zanate i sa 15-16 godina počnu da rade u nekim radionicama kao učenje uz praksu. To me brine. Jer to će da proizvede jako umoran narod, sa ljudima koji će početi da rade već kao djeca, a sa 45 godina oni će biti stari, izmučeni ljudi...”

Promociju u Crvenom slonu Banskog dvora vodila je Vanja Šušnjar Čanković, ispred Udruženja za promociju i popularizaciju književnosti "Imperativ".

Festival Književnosti "Imperativ" traje do sutra, a danas nas u Banskom dvoru očekuju, pored cjelodnevnog sajma, programi sa Tanja Stupar Trifunović, Dragom Glamuzinom, Mihaelom Šumić i Ninom Tikveša.

Ulaz na sva dešavanja je besplatan.

Ostale vijesti