Pre brodoloma u Budimpešti bezbednost dugo ignorisana

Autor:

Mnogo pre najteže rečne nesreće u zemlji za proteklih šest decenija, mađarski zvaničnici su upozoreni da je saobraćaj na Dunavu kod Budimpešte opasno povećan, ali država ga nije ograničila, piše "Njujork tajms".

0
A- A A+
budimpešta, kruzer Foto: Tanjug/AP Photo/Zoltan Mathe/MTI

Po pljusku 29. maja uveče, brod za međunarodna krstarenja "Viking Sigin" je udario i potopio manji brod za razgledanje, "Sirenu", pri čemu je poginulo 28 ljudi.

Uzrok se još istražuje, ali ta nesreća je izazvala zabrinutost da su na gradskom i državnom nivou - gde je turizam postao važan izvor prihoda, politički kalkulacije i težnja za profitom potisnuli probleme bezbednosti, piše list.

Studije "najavile" nesreću

Osim ljudske greške mornara kao uzroka, već dugo se ukazivalo na rizike od gustog rečnog saobraćaja kroz Budimpeštu - posebno noću, kada turistička plovila nude turistima najspektakularnije razgledanje grada. Gradski zvaničnici su u najmanje dva izveštaja upozoreni da opasnost mogu predstavljati broj brodova koji plove tim delom Dunava i nedostatak komunikacije među njima. Studija iz 2013. godine, koju je naručio grad, upozorila je da je porast broja brodova za krstarenje - "plovećih hotela" doveo do niza problema, uključujući prenatrpanost plovnog puta. Ove godine, studija razvoja saobraćaja koju je pripremila Agencija za transport u Budimpešti, utvrdila je da je potrebno više "saradnje profesionalnih i turističkih brodova (na dunavskom toku) kod Budimpešte".

Ili vlada ili uprava grada koji su oboje pod kontrolom stranke Fides premijera Viktora Orbana, mogli su da ograniče broj brodova i čamaca koji rade u Budimpešti - nacionalna turistička agencija odobrava dozvole za plovila za razgledanje, dok grad kontroliše pristup dokovima.

"Gradski zvaničnici su upozoreni na opasnosti od prevelikog saobraćaja", rekao je Gabor Demski, gradonačelnik Budimpešte od 1990. do 2010. godine, ali "to je veoma profitabilan posao".

U utorak je plutajuća dizalica polako podigla "Sirenu" na površinu Dunava, a ronioci su u olupini našli četiri tela. Na tom brodiću su bila 33 turiste iz Južne Koreje i dva člana posade, a samo sedam je preživelo, dok nekoliko teča još nije nađeno.

Kapetan "Viking Sigina", 64-godišnji Ukrajinac, identifikovan samo kao Jurij C, uhapšen je zbog sumnje u nemar. Firma Viking Cruises je potvrdila da je on bio član posade drugog broda, "Viking Idun" koji se sudario u Holandiji aprila ove godine, te se postavlja pitanja o tome kako mu je bilo dozvoljeno da preuzme kormilo jednog od najnovijih i najvećih brodova u floti te kompanije, piše američki list.

Mađarska turistička agencija je saopštila da ta zemlja ispunjava sve međunarodne propise u vezi s plovnim putevima, uključujući i propise za sigurnu plovidbu velikih plovila.

Najnoviji brodovi za krstarenje, nazvani i "dugački brodovi", u suštini su plutajući hoteli, dugi do 150 metara, kapaciteta za po skoro 1.000 gostiju.

Mađarska - 20. smrt u Dunavu

Brodovi-hoteli, kao što je "Viking Sigin", dužine 135 metra, moraju se za prostor na reci takmičiti s lokalnim plovilima za razgledanje kao što je "Sirena", iz sovjetske ere dužine 27 metara, kao i s baržama za industrijski transport, s trajno usidrenim brodovima-restoranima i drugim plovnim objektima koji se koriste za zabavu. Stanovnici Budimpešte kažu da je povećanje mase rečnog saobraćaja zapanjujuće, kao i porast zagađenja vazduha s brodova - prenosi "Njujork tajms".

Kad Orban forsira...

Orban i njegova stranka Fides koji imaju skoro potpunu kontrolu nad državom, vrše sve veći uticaj na privatni sektor privrede, uključujući turizam, jedan od najprofitabilnijih. Ćerka Orbana, Rahel Orban - piše američki list - koja je u Švajcarskoj magistrirala upravljanju hotelima, neplaćena je savetnica mađarske turističke agencije. Orban je do 2030. godine namenio više od tri milijarde dolara javnih sredstava za turističke poduhvate širom Mađarske, uključujući i kompleks u blizini jezera Balaton, vrednosti milijardu dolara. Mađarsku turističku agenciju, koja upravlja svim projektima vezanim za turizam, uključujući i one koje finansira Evropska unija, nadgleda Kancelarija premijera i ona je suvlasnik pristaništa za međunarodne brodove duž Dunava u Budimpešti. “Vlasti bi trebalo da ispitaju da li poslovni razlozi neopravdano potiskuju mišljenje stručnjaka da povećani saobraćaj brodova-hotela na Dunavu u Budimpešti može prouzrokovati ozbiljne nesreće”, rekao je Mikloš Ligeti, pravni direktor organizacije "Transparensi internešnel" u Mađarskoj. "Ako se to utvrdi, postojaće ozbiljna naznaka grubog nemara koje bi trebalo procesuirati", naglasio je on za američki list.

Dunav na oko 2.900 kilometara toka od Nemačke do Crnog mora protiče kroz deset zemalja što otežava dobijanje kompletne slike o rečnom prometu i sigurnosti.

Međutim, studija koju je sufinansirala Evropska komisija objavljena u aprilu 2018. godine pokazala je da se promet na Dunavu, meren na nemačko-austrijskoj granici, povećao za 89 posto od 2002. do 2017. godine. Tu je i podatak da se broj plovila za krstarenje više nego udvostručio od 2004. do 2017. godine, na 346 brodova sa 50.616 kreveta.

Kapetan Branislav Vajda, predsednik predsednik Udruženja profesionalnih lađara Srbije - prenosi američki list - "izjavio je da je gužva na Dunavu u Beogradu i okolini, toliko velika 'da je samo pitanje vremena kada će doći do tragedije' ".

Bivši gradonačelnik Budimpešte, Demski, rekao je za "Njujork tajms" da "Vlada i oligarsi oko vladinih zvaničnika uvek traže nove resurse i, u ovom poslu, našli su ih".

On je rekao da je sadašnji gradonačelnik, Ištvan Tarloš, saveznik Orbana, i ima podršku Vlade, "tako da on zaista nije slobodan da deluje". Tarloš je odbio da govori za "Njujork tajms".

U danima posle nesreće, kažu poznavaoci turističke industrije, izgledalo je kao da su nestale desetine brodova pošto su se vlasti bacile na one koji rade bez dozvole. Ali mnogi su rekli da veruju da je to samo privremeno.

Žolt Varga, šef mađarske federacije operatera putničkih flota, rekao je da ne vjeruje da je nedavna tragedija posledica prenatrpanosti rečnog roka, ali ipak je priznao da postoji zabrinutost zbog koordinacije lokalnih brodova i većih brodova za krstarenje.

David Sekereš, 47-godišnji kapetan broda koji obučava kandidate za kapetane, rekao je za "Njujork tajms" da plovidba Dunavom u Budimpešti ima "specifične izazove", uključujući kejeve koji nisu označeni na mapama i navigacione oznake na pogrešnim mestima. Vodostaj Dunava u Budimpešti se menja za čak osam metara - više nego u drugim gradovima, gde brane i nasipi regulišu tok. Kada je reka visoka i teče brzo, ona nosi sav otpad i ostavlja malo vremena kapetanima za ispravljanje grešaka dok plove ispod mostova.

Sudar brodova u Budimpešti, sedam mrtvih! (FOTO, VIDEO)

Nisu svi koji su za kormilom, sposobni za taj zadatak, rekao je Sekereš, delimično zato što je proces kapetanskih ispita oslabljen: "Ne morate ništa da znate o plovidbi, samo treba da naučite tačne odgovore da biste položili ispit".

Ostale vijesti