Peking sve otvorenije preti Hongkongu da će poslati vojsku pod oružjem u taj grad pod kineskom kontrolom, ali odluka po svemu sudeći još nije doneta jer je cena može biti velika. Sud zabranio demonstracije na aerodromu.
Dopisnik Dojče velea iz Kine, Matijas Belinger, podseća da se u Šenženu, gradu pred vratima Hongkonga, već danima okuplja veliki broj kineskih policijskih jedinica.
Duge kolone oklopnih vozila uputile su se na jug i već zakrčile ulice pograničnog grada Šenžena, a od početka nedelje su na društvenim mrežama sve prisutniji video klipovi po kojima se može zaključiti da Kina na granici sa Hongkongom gomila trupe "Narodne policije", paravojne formacije koja je opremljena teškim naoružanjem, navodi Belinger.
Ali, zasad se stoji na pretnjama.
Belinger kaže da Hongkong ima veoma mnogo toga da izgubi i da bi vojna intervencija značila kraj tog međunarodnog finansijskog centra.
"Slobode koje je grad uživao bile bi zauvek izgubljene. Isto tako i Peking ne bi izašao iz svega toga bez posledica. Hongkong je najvažnija finansijska kapija za svetski kapital potreban kineskim kompanijama", ukazuje dopisnik Dojče velea.
Slike krvi na ulicama, dodaje on, nanele bi veliku štetu imidžu ambiciozne svetske sile, moguće sankcije bi zatekle kinesku ekonomiju u nezgodnoj fazi, a u trgovinskom sporu sa Sjedinjenim Američkim Državama kineska pozicija bi značajno oslabila.
VOJSKA KAO POSLEDNJA OPOMENA
Gomilanje vojnih trupa je, prema dopisniku Dojčevelea, poslednji kamenčić u mozaiku sačinjenom od pretnji koje Peking upućuje već nedeljama, a čije je poruka jasna: "Spremni smo da silom ugušimo proteste u Hongkongu".
"Strah je posao diktatura. Moćnici se boje naroda i zato čine sve da se narod boji njih. Taj sistem zastrašivanja Kina je usavršila. Država ima bezbroj mogućnosti da stalno podseti građane da je spremna da upotrebi silu. Od telefonskog poziva koji poslodavac uputi Državnoj bezbednosti, preko zabrane putovanja u inostranstvo do, hapšenja i mučenja", piše Belinger.
Medutim, dodaje on, u Honkongu su kineski funkcioneri suočeni s činjenicom da njihove pretnje nisu delotvorne.
Gradani su deset nedelja na ulicama, a ne pomaže ni policijsko nasilje ni masovna hapšenja ni drakonske kazne, navodi Belinger ukazujući na to da učešće u izgredima povlači kaznu do deset godina zatvora.
Dodaje da ni pretnja vojnom intervencijom nije uplašila uglavnom mlade demonstrante.
Lako je, kaže, zamisliti da državni vrh Kine sve to gleda sa nevericom jer pretnje koje stižu iz Pekinga nisu prazna priča.
Belinger navodi da je komunističko rukovodstvo pre 30 godina na Trgu nebeskog mira (Tjenanmen) u Pekingu pokazalo da je spremno da puca na sopstveni narod, ako smatra da mu je ugrožen opstanak na vlasti i dodaje da ne treba očekivati da imaju obzira.
To, dodaje, znaju i demonstranti.
"Ako ih pitate da li vide neku šansu da njihov protest urodi plodom, često je odgovor bez oklevanja - ne. Peking je u prethodnim godinama sve otvorenije pokušavao da ojača svoj uticaj u gradu. Opozicioni političari su isključivani iz parlamenta, nedostatak poštovanja prema državnoj zastavi je sankcionisan zatvorom, lideri demokratskog pokreta iz 2014. nestajali su iza rešetaka", navodi Belinger.
On smatra da mnoge demonstrante na ulice ne tera nada da će zaustaviti ili preokrenuti taj trend, već možda osećaj da možda poslednji put mogu da pokažu šta misle.
Gradonačelnica, podseća, upozorava demonstrante da guraju "grad u ponor", a demonstranti odavno osećaju da se nalaze u slobodnom padu, pa njihov utisak da su svakako izgubili čini pretnje iz Pekinga tako nedelotvornim.