Vlada Republike Srpske prihvatila je Informaciju o trezorskom sistemu poslovanja u zdravstvenom sistemu, te zadužila javne zdravstvene ustanove da preduzmu sve potrebne mjere i radnje iz svoje nadležnosti, s ciljem ulaska u trezorski sistem Srpske od 1. januara.
Zaključkom Vlade zadužuju se Zavod za forenzičku psihijatriju Sokolac, te domovi zdravlja Bijeljina, Drinić, Istočni Drvar, Kalinovik, Kotor Varoš, Krupa na Uni, Laktaši, LJubinje, Mrkonjić Grad, Nevesinje, Prijedor, Prnjavor, Srbac, Stanari, Teslić, Milići i Šipovo da preduzmu sve potrebne mjere s ciljem ulaska u trezorski sistem Republike Srpske od 1. januara.
Ovim zaključkom zadužuju se i jedinice lokalne samouprave grad Bijeljina i opštine Drinić, Istočni Drvar, Kalinovik, Kotor Varoš, Krupa na Uni, Laktaši, LJubinje, Mrkonjić Grad, Nevesinje, Prijedor, Prnjavor, Srbac, Stanari, Teslić, Šipovo i Milići da, u skladu sa nadležnostima, preduzmu sve potrebne aktivnosti na uključivanju nadležnih domova zdravlja u lokalne trezore od 1. januara 2022. godine.
Očuvanje i unapređenje finansijske održivosti zdravstvenog sistema Republike Srpske jedan je od prioritetnih ciljeva definisanih u Programu ekonomskih reformi Republike Srpske za period 2021–2023. godine.
Prelazak javnih zdravstvenih ustanova na trezorski sistem poslovanja jedna je od planiranih aktivnosti za zaustavljanje trenda povećanja ukupnih obaveza u zdravstvenom sistemu, saopšteno je iz Biroa Vlade za odnose sa javnošću.
Dosadašnja iskustva pokazala su da trezorski način poslovanja omogućava kvalitetnije i transparentnije finansijsko planiranje, upravljanje i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Prelaskom na trezorski sistem poslovanja domovi zdravlja i druge zdravstvene ustanove u Republici Srpskoj prestaju da funkcionišu kao individualne poslovne cjeline već, kao budžetski korisnici, postaju dio jedinstvenog trezorskog sistema Republike Srpske koji podrazumijeva drugačije operativne procedure i prakse, naročito kada je riječ o finansijskom upravljanju.
Shodno tome, jedinice lokalne samouprave, kao osnivači lokalnih domova zdravlja, dobijaju mogućnost i nadležnost neposrednog praćenja planiranja, upravljanja i kontrole finansijskog poslovanja nadležnog doma zdravlja.
U saopštenju se naglašava da su lokalni trezori odgovorni za izmirenje obaveza u skladu sa odobrenim finansijskim planom, odnosno odlukom o usvajanju budžeta opštine ili grada.
Time se doprinosi većoj stabilnosti u samom poslovanju domova zdravlja s obzirom na to da budžet opštine ili grada postaje garant finansijske sigurnosti da će se usluge pružati u skladu sa planom i budžetom, što je naročito važno u uslovima nepredviđenih događaja i vanrednih situacija poput aktuelne pandemije izazvane oboljenjem kovid 19.
Osim toga, s obzirom na to da budžetski korisnici imaju obavezu da pripremaju i dostavljaju nadležnoj službi opštine/grada svoje budžetske zahtjeve, prelazak na trezorski sistem poslovanja za domove zdravlja znači i jačanje funkcije planiranja.
Imajući u vidu da budžetski korisnici, u skladu sa Zakonom o trezoru, mogu stvarati obaveze najviše do iznosa sredstava odobrenih u budžetu, omogućava se efikasnije i racionalnije korištenje javnih resursa i viši nivo kontrole troškova u zdravstvenom sistemu.