Građani Bosne i Hercegovine najviše vjeruju medijima (61,8 odsto) i vjerskim zajednicama (56,7 odsto), dok su političke stranke i političari pridobili najmanje povjerenja od građana (16,6 odsto).
Rezultati su to istraživanja koje su od 21. marta do 11. aprila proveli Friedrich-Ebert-Stiftung u Bosni i Hercegovini i Udruženje BH novinari na uzorku od 516 ispitanika.
Ankete su pokazale da građani nevladinom sektoru vjeruju 44,4 odsto, međunarodnoj zajednici 45,8 odsto i uopšteno institucijama vlasti 43,1 odsto.
U odnosu na 2023. godinu, povjerenje građana u medije je opalo za 5 odsto, pa tako građani Republike Srpske više vjeruju vjerskim zajednicama nego medijima, dok je u FBiH situacija obrnuta.
Jedan od glavnih zaključaka ovogodišnjeg istraživanja su da više od polovine ispitanika smatra da je sloboda medija djelimično prisutna 54,3 odsto.
Kad je riječ o entitetima, u Republici Srpskoj tek 37,6 odsto ispitanika smatra da je sloboda medija djelimično prisutna, a nešto manje od 30,9 odsto da je potpuno prisutna. U Federaciji BiH znatno veći dio ispitanika nego u RS smatra da je sloboda medija djelimično prisutna (63,8 odsto) dok samo 10,7 odsto misli da je potpuno prisutna.
Ispitanici su gotovo jednako zadovoljni radom medija i novinara u odnosu na 2023. godinu. U ovom dijelu, znatno se razlikuju ocjene: u RS dvije trećine ispitanika je nezadovoljno radom medija i novinara ili u procentima 65,8 odsto. U FBiH za 10 odsto poraslo je zadovoljstvo radom medija i novinara.
Najviše ispitanika smatra da je politička zavisnost najveća prepreka slobodi medija (57,7 odsto) zatim opšta politička klima 32 odsto. Prema mišljenju građana RS, dvije glavne prepreke slobodnom novinarstvu su politička zavisnost (52,2 odsto) i finansijska zavisnost (37,6 odsto). U FBiH, političku zavisnost kao prepreku slobodnom novinarstvu prepoznaje 59,7 odsto ispitanika, te opštu političku klimu (28,8 odsto).
Većina stanovnika BiH ne odobrava ni jedan oblik nasilja prema novinarima - 87,4 odsto ispitanika, ali ipak 12,6 odsto ispitanika smatra da su "u nekim slučajevima napadi na novinare opravdani". U RS i dalje više od četvrtine ispitanika odobrava nasilje prema novinarima - 26,4 odsto anketiranih, što je znatno manji procent nego u 2023. godini (74,1, odsto) i dalje zaista zabrinjavajući podatak. U FBiH nasilje odobrava 5,2 odsto anketiranih.
U cijeloj BiH je zabrinjavajuće veliki broj građana koji nisu upoznati sa kriminalizacijom klevete u RS - čak 40 odsto anketiranih. Gotovo polovina stanovnika RS nije upoznata sa kriminalizacijom klevete, a u FBiH taj procent je oko 34 odsto. U oba entiteta građani su svjesni negativnih posljedica kriminalizacije klevete - u RS takvo mišljenje dijeli 30,9 odsto anketiranih, a u Federaciji njih 39,9 odsto.
Kao prvi izvor informacija, TV polako gubi primat nad ostalim medijima na teritoriji BiH. TV kao prvi izvor koristi 39,7 odsto građana, a veća polovina koristi internet 38,6 odsto i društvene mreže 18,4 odsto. U RS internet je prvi izvor informacija za 59 odsto ispitanika, zatim slijede društvene mreže (28,7 posto), dok TV koristi tek 18,5 odsto ispitanika u svrhu informisanja. TV je još uvijek predominantan izvor informacija za 51,5 odsto anketiranih u FBiH, zatim slijedi internet 31,6 odsto, te društvene mreže 13,2 odsto.
(Mondo)