Nisu ni drva ni pelet: Zoran tvrdi da ima najjeftinije grijanje, za zimu potroši 100 evra

Janko Turčan iz Stare Pazove pronašao je način za jeftin, a zdrav način grijanja, a grije se na sojinu slamu. Tokom cijele sezone, za preko 200 kvadrata, potroši samo 100 evra. Janko nije jedini koji koristi ovakav vid grijanja u Pazovi ima desetak komšija koji se na isti način griju.

Janko ima sobni termostat sa kojim reguliše temperaturu koju želi da ima u prostorijama, a u tome mu pomažu i ventili.

"Ja se grijem na sojinu slamu, a sam proizvodim soju i kao nus proizvod, slama koja bi se koristila kao humusna struktura u zemlji, ja je koristim za loženje. Znači, moj kotao radi na bale od sojine slame“, otkriva Janko.

On godišnje spremi oko 1.200 bala, što mu je dovoljno za jednu grijnu sezonu. 

"Moja grijna sezona, od prve do posljednje bale, košta 100 evra. Nema laži, nema prevare. Zašto? Zato što je to moja slama, imam svoju balirku, kupim nešto kanapa i utrošim nešto goriva. U skupljanje slame učestvuje samo naša četvoročlana porodica. Oko 4 dana odvojim da spremim ogrev za grijnu sezonu“, otkriva Janko i dodaje:

"Princip cijelog kotla i instalacije radi sa dva mješajuća ventila i sa dvije pumpe. Jedan ventil je vezan između peći i rezervoara, kao akumulator toplote kapaciteta 2.000 litara. Drugi ventil i pumpa izvlače iz tog rezervoara temperaturu i šalje mi prema objektima. Faktički, to je sistem TA peći“, objašnjava Janko princip funkcionisanja njegovog grejanja.

Nedostaci ovog vida grijanja su što je prije svega potrebno dovoljno skladištenog prostora za bale, tako da one ostanu suve, jer se onda stvara problem pri sagorjevanju slame.  Takođe, kotao je potrebno puniti na svakih pola sata do 40 minuta.

Kotao je prije više od deceniju platio  oko 1.200 evra. Kako kaže, kotao istog kapaciteta za čvrsta goriva tada je koštao oko 1.000 evra. On je dao 200 evra više za kotao u koji može da uđe cijela bala.

Janko je probao i drugu slamu i odgovorno tvrdi da je najkvalitetnija sojina slama.

"Prevashodno što je poluceluloza“, kaže Janko i dodaje da za nedjelju dana napuni mali kontejner pepela. Po njemu, sojina slama ima najbolji stepen iskorišćenja i najbolje grije, prenosi Agromedia.

Janko je otkrio i način priprema bale.

"Treći dan poslije skidanja soje ja baliram. Zato što nije izgubila vlagu u sebi i kada je ispresujem bude vižljastija. Ne smijem da dozvolim da mi stoji 10-20 dana na njivi, da je hvata rosa, kiša, sunce“, priča Janko. Ovako balirana slama, kada počne da gori, dobije vazduh i raširi se i tada gori punim kapacitetom.

On ne loži sve vrijeme, jer kako je rekao na početku, cijeli sistem funkcioniše poput TA peći.

Sistem ima akumulator toplote, koji je Janko obložio sa balom mineralne meke vune i zaštitio ciradom kako ne bi uopšte gubio temperaturu. Termostate podešava tako da, kada sagori 8 bala tokom dana i podigne temperaturu na termostatu akumulatora na određeni nivo, ako je počeo sa loženjem danas u 2h popodne do sutra do 2h popodne nema potrebe da troši dodatne bale. Akumulator će sačuvati temperaturu i slati je u objekte.

(MONDO)