Ove godine u regionu tzv. Zapadnog Balkana, kao posledica gubitka posla i nedostatka novca zbog pandemije, moglo bi da se pojavi oko 400.000 novih siromašnih građana, procena je Svetske banke. Mora se urediti radno zakonodavstvo.
"Od 3,7 do 4 miliona ljudi koji rade u Evropi a dolaze sa Zapadnog Balkana, verovatno će izgubiti posao. Krizom su najviše pogođeni ljudi koji rade pre svega u neformalnom sektoru, odnosno oni građani koji nisu zvanično zaposleni i rade u "sivoj ekonomiji", pa ne mogu da uživaju privilegije mera koje države obezbeđuju , ali i oblasti koje su inače najviše pogođene, poput turizma…", rekao je glavni ekonomista Svetske banke za Zapadni Balkan, Enrike Blanko Armas na onlajn panelu "Povratak poslu kao i obično - Ekonomije Zapadnog Balkana nakon pandemije koronavirusa".
Kao hitnu preventivnu meru Armas predlaže uređenje radnog zakonodavstva, kako ljudi ne bi ubrzano gubili radna mesta i visinu primanja.
"Pored toga, moraju da se nastave strukturne reforme na Zapadnom Balkanu i Srbiji - digitalizacija poslovanja preduzeća, ulaganje u zelenu energiju, i kreiranje novih radnih mesta, način je kako da se povrate izgubljena ali i očuvaju postojeći poslovi", poručila je Žužana Hargitai, direktorka EBRD-a za Zapadni Balkan.
Hargitai kaže da se nada da pandemija covid-19 neće voditi ka "nacionalizaciji" regionalnih politika, već da se mora raditi na zajedničkoj saradnju u regionu.
"Države u regionu znaju kako izgleda regionalna saradnja i nadamo se da će nastaviti u tom smeru kako bi dodatno osnažile regionalno povezivanje", rekla je Hargitai.
Fokus regiona mora biti i dalje ka međusobnoj trgovini a to je prema njenoj oceni glavni adut za oporavak ekonomija.
"Bitno je da infrastrukturni projekti nisu zaustavljeni. Bitno je javno-privatno parntnerstvo i kofinansiranje, kao i finansiranje manjih opština", ukazala je ona uz podsećanje da EBRD finansijski podržava brojne projekte u regionu.
Važno je ulagati, kaže u digitalizaciju javnih uprava, nastaviti strukturne reforme i povećati ulaganje u zelenu energiju kako bi se povećao nivo zapošljavanja građana na ZB.
Skreće pažnju na to da će lokalne samouprave zbog posledica pandemije imati sporiji razvoj zbog manjeg priliva u lokalne budžete po osnovu poreza.
"Digitalizacija je put na kojem treba nastaviti, digitalizacija javnih sistema, finansijskog upravljanja, privrede..., i ne smemo zaboraviti na zelenu agendu, kakve sve mogućnosti može da otvori i nova radna mesta.", navodi Hargitai.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) predviđa da će privrede u regionima u kojima je ona aktivna zabeležiti u proseku pad od 3,5 posto 2020. zbog ekonomskog uticaja pandemije, i da će naredne godine imati rast od 4,1 odsto.
Očekuje se da će na Zapadnom Balkanu, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Srbija trpeti posledice poremećaja globalnih lanaca snabdevanja, zbog svojih snažnih proizvodnih baza, navodi se u novom izdanju Regionalnih ekonomskih perspektiva EBRD-a.
Banka procenjuje da će se usled korona krize bruto domaći proizvod Srbije smanjiti za 3,5 posto ove godine, nakon čega će se 2021. zemlja snažno oporaviti s rastom od 6,0 procenata.
Kako je rečeno na današnjem onlajn panelu, do kraja leta će postojati i precizne mere i preporuke međunarodnih kreditora o tome na koji način region ali i druge zemlje sveta, mogu da se oporave od posledica pandemije.