Operska primadona i senator Republike Srpske Radmila Smiljanić izjavila je za Srnu da je šteta što Srpska nema bar jednu opersku kuću jer ima mnogo mladih talenata kojim treba dati šansu da se afirmišu.
Smiljanićeva je naglasila da je tokom pedagoškog rada u Srpskoj uvidjela koliko ima istine u onoj narodnoj "kroz Banjaluku ne pjevaj" jer je to područje izuzetno talentovanih mladih ljudi kojima treba dati šansu da se afirmišu.
"To apsolutno stoji i to sam podržavala. Bogu hvala, desila mi se jedna Dunja Simić, koja me, i kao pevačica i kao pedagog na Akademiji, nastavlja na najlepši način. Ona prenosi iskustvo na nove naraštaje, samo je šteta velika koliko talenata ima, a nemaju priliku. Šteta je što Republika Srpska nema bar jednu opersku kuću", rekla je Smiljanićeva.
Radmili Smiljanić su tokom pet decenija umjetničke karijere bila otvorena vrata operskih kuća od Modene, Barselone, Linca, Trsta, Odese, Talina, Rima, Beča, Praga, Soluna, Brna i Majnca, pa do Sijetla, a partneri bili veliki Domingo, Del Monako, Kareras, Di Stefano, Medl, Cvejić i mnogi drugi.
Na tvrdnje da u Narodnom pozorištu Republike Srpske u Banjaluci nema uslova za operu jer "prostor nije dovoljno velik", Smiljanićeva je upitala kako je bilo uslova da se u tom istom pozorištu nakon Drugog svjetskog rata izvode najpoznatije svjetske operete.
"Odrasla sam na poznatim operetama koje su izvođene u tom pozorištu. Tamo se intenzivno živelo jednim muzičkim životom i ja to nikada neću zaboraviti i ne samo ja. Kada je mogla tada da živi opereta, onda bi, možda, danas u 21. veku trebala da zaživi opera", smatra Smiljanićeva.
Ona je navela da je kroz svoj pedagoški rad pomogla mladim talentima da njihov talenat dođe do izražaja, ali da bi do punog izražaja tek došao na sceni.
"Sad nemaju priliku. Eto, tu i tamo oni prave neke koncerte, bave se i pedagoškim radom, ali im treba dati više prostora i prilike", kaže ova operska primadona.
ŽELJA ZA 29. ROĐENDAN SRPSKE - DA SE ZAVRŠI KORONA
Povodom 29. rođendana Republike Srpske, Smiljanićeva je rekla da iznad svega želi da se smiri ova nemoguća situacija izazvana virusom korona i da, "kada korona bude u prošlosti, budu nastavljeni lepi životi".
"Moja je želja da se to što pre desi, a onda o tom potom, onda treba dobro upreti da ponovo sve zaživi, samo da ostanemo svi živi i zdravi da možemo da idemo napred", poručila je Smiljanićeva.
Ona je naglasila da se tek u vrijeme pandemije i izolacije vidjelo koliko je muzika efikasna i djelotvorna, a vjera iscjeljuje.
"Muzika je azil od svih nevolja, bar za mene, a o crkvi da i ne govorim - to je i psihijatrija i sve ostalo, to je spokoj duše. Potrebno je naći svoj mir, svoje spokojstvo. Jedan je Bog, što kažu, ali svako može da oseti i oformi u sebi svog Boga i svoje verovanje i da pročisti dušu i da ide sa pozitivnim mislima i da neguje koliko-toliko optimizam, dobronamernost, pozitivnu energiju prema životu", rekla je Smiljanićeva.
Ona je dodala da je jedino tako moguće prevazići sve nevolje i da čovjek spase dušu jer "sve je prolazno, a duša je večna".
BESKRAJNO ZAHVALNA GRADIŠCI
Smiljanićeva je istakla da je muzika trajno obilježila njen i život njene porodice.
Ona je navela da je beskrajno zahvalna opštini Gradišci što je Muzičku osnovnu školu u tom gradu nazvala po njenom ocu Branku Smiljaniću i tako mu se odužila.
"To su tako lepe stvari. Jedino mi je žao što to moj tata nije doživeo, ali tamo, odnekud, možda gleda i možda mu je drago, možda se veseli", rekla je Smiljanićeva čiji je sin Nikola Mijailović, takođe, nastavio utabanim muzičkim stazama.