Putovanja

Jedina stanarka zgrade Casa Mila u Barseloni: Mogu da izađem i u pidžami...

Autor mondo.rs

Jedna od najvećih turističkih atrakcija Barselone - Kaza Mila (Casa Mila) - zvrji prazna zbog korona virusa. U njoj živi Ana Viladomiju, koja na svom Instagram profilu svakodnevno objavljuje utiske.

Kaza Batlo i Kaza Mila
Izvor: MONDO/Predrag Vujić

Uobičajeno, ovu zgradu dnevno poseti oko 3.000 turista iz celog sveta. A tu je i dom Ane Viladomiju koja nije navikla na sablasnu tišinu. Ne čuje se žamor posetilaca, bat koraka... Sada, zbog epidemije korona virusa i ograničavanja kretanja, živi sasvim sama u zaostavštini jednog od najvećih arhitekata svih vremena Antonija Gaudija.

Gospođa Viladomiju više od 30 godina živu u La Pedreri ili Kaza Mili, modernističkom dragulju kojeg je pre više sto godina izgradio legendarni arhitekta Antoni Gaudí, koji je inače pod zaštitom UNESCO. Gotovo svi stanari te zgrade su se odselili proteklih decenija, jer nisu mogli da izdrže toliku, svakodnevnu najezdu turista.

"La Pedrera je zatvorila svoja vrata, a ja sam ostala unutra poput nekakvog čuvara. Sve što čujem su moji koraci i tišina", kaže ona za londonski "Gardijan".

U zgradi žive još dva stanara, ali na potpuno drugom kraju, i od stana u kojem živi Viladomiju odvojeni su posebnim stepeništem i liftom.

"Zapravo sam poptuno sama", dodaje ova stanovnica jedne od najneobičnijih ugrada, ne samo u Barseloni.

Ona je prošle godine objavila knjigu "Poslednji komšija" u kojoj je opisala istoriju zgrade, ali i svoja iskustva života na četvrtom spratu ove turističke atrakcije, koju godišnje poseti više od 1,3 miliona ljudi! U knjizi je napisala da joj se često događa da zbog gužve koju prave turisti, ne može ni da se probije do vrata svog stana, a neretko i da turisti zaviruju u njen dom dok obilaze zgradu.

Sada, međutim, sve je drugačije. Mnogo drugačije. Tišina vlada.

"Nikada se nisam osećala usamljeno živeći ovde, ovde je uvek kao u košnici, vrvi turistima. Ali, sada nema nikoga", kaže ona.

FOTOGRAFIJE PARKA GUELJ

Jedna od prednosti ovakve situacije je što može da izađe iz stana u čemu god želi, pa i u spavaćici, da izbaci đubre.

"Obično, kada je zgrada puna ljudi, ne bih se usudila da izađem u spavaćici... Sada lutam ovim hodnicima sasvim slobodna. To mi se baš sviđa", kaže uz osmeh.

Jednog dana, međutim, kad sve ovo prođe, stvari bi trebalo da se vrate "u normalu".

"Gotovo da sam se navikla na ovo, na tišinu, miru. Biće stvarno šokantno kada ponovo otvore vrata za posetioce. Verovatno ću tada da pomislim: 'Majko moja, šta se ovo dešava?'".