Skačemo, vrištimo, prekrivamo oči ili smo pak baš suprotno, veliki ljubitelji horora - filmova koji izazivaju skok adrenalina i nisu uvek prijatni za organizam.
Obožavaoci horora uživaju u scenama koje kod "normalnih" ljudi izazivaju noćne more, a neretko im se podsmevaju na takvim reakcijama.
Njihova objašnjenja su uglavnom da je to plod maštovitih, pomalo uvrnutih scenarista i reditelja. Zatim da se glumci zabavljaju snimajući "strašne" scene u zanimljivim kostimima i sa jezivim maskama, da strah koji se javlja proizilazi iz raznih svetlosnih i zvučnih efekata kojima je cilj da najave nešto zastrašujuće...
Da se glumci zabavljaju, da ima dosta u efektima možda je tačno, a da li su uvek samo plod mašte ćemo da vidimo!
Predstavljamo vam, simbolično na petak 13, SEDAM svetski poznatih horor filmova čiji je scenario rađen po istinitim događajima. Jezivo?Sačekajte tek da počnemo.
Psiho (1960)
Američki psihološki triler u režiji Alfreda Hičkoka, rađen je po istoimenom romanu Roberta Bloka. Film je zasnovan na zločinima serijskog ubice Eda Gina iz Viskonsina koji je izvržio niz surovih ubistava, a kasnije čuvao kosti svojih žrtava. Gin je kasnije priznao dva ubistva, a mnoge bizarne stvari koje je policija našla u njegovoj kući potiču iz njegovih noćnih poseta groblju. Blokova kuća nalazila se otprilike 57 kilometara od Plejnfilda gde je Gin uhapšen.
Ovaj slučaj je poslužio i Tomu Huperu kao inspiracija za film "Teksaški masakar motornom testerom" iz 1974. Gin je u trenutku hapšenja imao kod sebe devet maski od ljudske kože.
Isterivač đavola (1973)
Horor film rađen je po knjizi koja je zasnovana na stvarnim događajima iz života dečaka po imenu Roland Do, koji je posednut davne 1949. godine. Egzorcizam je navodno uspešno obavljen i dečak je nastavio sa normalnim životom.
Strašno, zar ne?
I dalje su vam smešni oni koji gledaju ovakve filmove kroz prste ili ih čak skroz izbegavaju? Zamislite onda da vam je zubar, kod kog idete od detinjstva ovakav...
Inspiracija za film "Zubar" (1966) bio je stvarni zubar, koji je ubijao skoro dve decenije pre nego što je priveden pravdi. Doktor Glenon Englman započinjao je veze sa lepim ženama, zatim ih ubeđivao da se udaju za drugog muškarca, a onda ih nagovarao da ga zajedno ubiju! Njemu se pripisuje najmanje ŠEST ubistava u periodu od 1958. do 1980. godine.
Istražitelji ovog slučaja pričali su svojevremeno da je on svoje saučesnice "opčinjavao", i da je motiv njegovih zločina uglavnom bio samo sadistički. Iako je, po svedočenju njegovih partnerki, Englman tražio da podele novac od životnog osiguranja žrtve, tužilac koji ga je priveo pravdi rekao je u jednom intervjuu da te sume "nikada nisu bile naročito velike" i da nisu opravdavale njegovu "posvećenost zločinu".
Sad već nije svejedno? AlI pošto ste možda baš vi jedni od tih strastvenih ljubitelja horora, mi za vas nastavljamo da pišemo, a vi probajte da pročitate do kraja.
Anabel (2014)
Najstrašnija posednuta lutka koju ste ikada videli zaista postoji! Trenutno se nalazi u kultnom muzeju Eda i Lorejn Voren u Monroeu. Trans medijum Lorejn i njen pokojni suprug Ed, demonolog, tvrdili su da imaju sposobnosti da isteruju zle duhove, što im je omogućilo da zajedno otkrivaju i bore se protiv paranormalnih sila.
Krpenu lutku "Regedi An" par je preuzeo kako bi nad njom izvršio egzorcizam. Oni su verovali da je lutku zaposeo duh devojčice koja je ubila poslednju osobu koja ju je dodirnula i rasporila grudi odraslog muškarca. Njihova priča je inspirisla Gari Duberman da napiše scenario za film Anabel.
Strava u ulici brestova (1984)
Vesu Krejvenu, reditelju ovog ostvarenja, kao inspiracija poslužilo je takozvani "azijski sindrom smrti", zastrašujući fenomen koji je odveo u smrt više od 130 doseljenika u Americi, između 1983. i 1987. godine. Krejvena je najviše zainteresovala priča o dvadesetogodišnjaku iz Laosa.
Mladić se danima opirao odlasku na spavanje dok je pokušavao da uveri porodicu kako ga progone noćne more koje, prema njegovim rečima, nisu bile obične. Porodica mu nije verovala, te su ga "hranili" tabletama za spavanje.
Navodno su se u jednom trenutku čuli zastrašujući krici iz njegove sobe, a kada su došli do njega već je bio mrtav. Autopsija nije pokazala razlog mladićeve smrti, te je u izveštaju navedeno da je preminuo pod nerazjašnjenim okolnostima.
Isterivanje đavola iz Emili Rouz (2005)
Film je zasnovan na istinitoj priči o Snelajz Mihel, mladoj katolkinji iz Nemačke, koja je umrla 1976. godine, nakon pokušaja lečenja njene navodne posednutosti upotrebom psihotropskih lekova. Priča o njenom kratkom životu, koja se uglavnom vrti oko čvrste vere i njene iscrpljujuće borbe s nečim što se čini da bi moglo predstavljati sile "izvan ovog sveta", poslužilo je kao temelj za ovaj horor.
Identitet (1982)
Film se zasniva na slučaju Doris Biter iz 1974. godine, koja je tvrdila da je više puta bila se*sualno zlostavljana od nevidljivog identiteta. Ona je bila na posmatranju na Univerzitetu u Los Anđelesu, a njeno mentalno stanje proučavali su doktori i studenti tog univerziteta.
Razmislite kad sledeći put odete u bioskop da pogledate horor film, KO SEDI PORED VAS?