Čini vam se da ste češće bolesni zimi nego leti? U pravu ste, i razlog tome nije samo to što zimi više vremena provodimo u zatvorenom prostoru.
Dok se leti retko kada prehladimo, zimi malo-malo pa kašljemo, kijamo, šmrkljamo...
Godinama unazad se povećanje broja slučajeva gripa i prehlade zimi pripisuje samo tome što češće boravimo u zatvorenom prostoru, pa se infekcije lakše prenose, ali ispostavilo se i da iznenadan pad temperature može negativno da se odrazi na sposobnost tela da se odbrani od virusa.
Studija koja je sprovedena na Jejlu je pokazala da se rinovirusi, koji uzrokuju prehlade, mnogo efikasnije umnožavaju kada se temperatura u nosnoj šupljini spusti –sa uobičajenih 37 na oko 33 stepena otprilike.
To sniženje temperature se dešava u ekstremitetima, poput nosa, kada iz tople kuće "istrčite samo na kratko u dvorište", a da niste adekvatno obučeni.
Studija sprovedena 2015. godine je pokazala i da virusi "cvetaju" na niskim temperaturama i zbog toga što je imuni sistem slabiji i manje sposoban da proizvede proteine koji su potrebni da se telo odbrani.
"Što je niža temperatura, to je slabija reakcija imunog sistema na viruse", tvrde naučnici.
Drugim rečima, vaše mame i bake su bile u pravu, zaista bi trebalo dobro da se obučete pre nego što izađete napolje, a posebno je važno da stavite šal i kapu kada se temperature ozbiljno spuste, kako biste se zaštitili od virusa.
Profesor Ron Ekles objašnjava da hladan vazduh sužava krvne sudove, pa se samim tim smanjuje i protok krvi, kao i krvnih zrnaca koji se bore protiv infekcija.
"To je još jedan razlog zašto smo češće bolesni kada dođe hladnije vreme", ističe on.