Ceo svet radi na razvijanju vakcine protiv virusa kovid-19, a naučnici su došli do važnog otkrića.
Prema poslednjim podacima, u Srbiji je zabeležen ukupno 741 slučaj korona virusa, a preminulo je 16 osoba od početka epidemije. Svetske statistike izgledaju ovako: zaraženo je 721,412, preminulo 33,956, a oporavilo se 151,004 ljudi.
Ceo svet radi na razvijanju vakcine, za koju se veruje da će se pojaviti na tržištu za najmanje godinu do godinu i po. U potrazi lza "lekom", svetski naučnici detektovali su osam novih varijacija korona virusa koje u ovom trenutku "haraju" planetom.
Pitanje je da li ovi mutirani virusi snažnije i pogubnije deluju na ljudski organizam u odnosu na "originalni" kovid-19 koji se prvi put pojavio u Kini.
Kako kažu naučnici, korona virus vrlo sporo mutira, otprilike 8-10 sporije nego grip, i razlike između do sada detektovanih osam novih varijacija su neznatne. Napominju i da je mala verovatnoća da će svakom novom mutacijom virus postati smrtonosniji.
"Kovid-19 mutira tako polako da su sojevi virusa u osnovi vrlo slični jedni drugima", rekao je za "USA Today" Čarls Čiu, profesor medicine i zaraznih bolesti na Medicinskom fakultetu u San Francisku.
Spora stopa mutacije virusa uliva naučnicima nadu da bi vakcina protiv korone, kada se jednom razvije, mogla da bude efikasna na duži vremenski period i da pruži zaštitu godinama, pa čak i decenijama.
U zavisnosti od toga koliko brzo virus mutira, neke vakcine, poput one protiv gripa (koja se prima sezonski), moraju redovno da se ažuriraju. I u tome je u neku ruku prednost virusa kovid-19 u odnosu na grip. Kako korona virus mutira sporije nego grip, naučnici smatraju da će vakcina protiv njega rešiti problem epidemije, ako ne trajno, ali makar na duži vremenski period.
Naučnici su pratili različite sojeve SARS-CoV-2 (kako je virus zvanično nazvan) koje su rasprostranjene po svetu, što im je omogućilo da vide da li mere zaštite deluju, odnosno da li se zaraza širi u zajednici ili je "uvezena" sa drugog žarišta.
Analize su potvrdile i da ovi različiti sojevi ne utiču na to kakvi simptomi će se razviti (blaži li teži) kod zaraženih, kao i na stopu smrtnosti.
Mada stopa smrtnosti od posledica korona virusa varira od zemlje do zemlje (najveća je u Italiji, gde je do sada preminulo preko 10.000 ljudi), naučnici kažu da to nije povezano sa "vrstom" kovida-19. Po njihovom mišljenju, razlog je što se testiranje vrši u različitom periodu zaraze.
Takođe, istraživači kažu da kad inficirani pacijenti ne pokazuju simptome ili su oni u veoma blagom obliku, to nije zato što su zarazili "blagim" sojem virusa.Razlike u simptomima vrlo verovatno su više povezane sa ličnim imunim sistemom zaraženog, kao i sa njegovim opštim zdravljem, zaključak je istraživača.