DEČAK U ROKENROLU

Bebek: Auto sam kupio tek kada sam otišao iz Bijelog dugmeta, Bregović je zarađivao!

Autor Branka Bajić

"Uveren sam da smo mogli i puno više, ali je politika benda nastavila biti pogrešna i zbog toga su oni otišli na jednu stranu, a ja na drugu."

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović/ATA images/Antonio Ahel

Prvi pevač jedne od njapopularnijih jugoslovenskih grupa "Bijelo dugme", Željko Bebek, u svojoj životnoj ispovesti pričao je o popularnosti benda, solo karijeri, kao i o Goranu Bregoviću, ali i napuštanju "Dugmeta".

"Bijelo dugme je za mene prestalo da postoji 1984. godine. Sve ostalo što je radila ekipa ljudi koja je nosila ime Bijelo dugme uopšte me ne zanima, osim što se tokom nekih intervjua prisetim tih deset godina i glavnog čoveka koji je zajedno sa mnom kreirao Bijelo dugme i ostao jako važan na muzičkoj sceni na ovim prostorima, Gorana", rekao je Bebek za "Večernji list".

Jedno od pitanja bilo je i to da će se "velika većina fanova složiti da boljeg pevača od njega Bijelog dugme ipak nije imalo".

"To mi jako prija, s obzirom na to da i sam smatram da smo u tih deset godina zajedno napravili i predstavili zaista veliku stvar. S druge strane, uveren sam da smo mogli i puno više, ali je politika benda nastavila biti pogrešna i zbog toga su oni otišli na jednu stranu, a ja na drugu. I sad mogu reći da je Goran i bez Dugmeta napravio velikih i lepih stvari. Ne znam koliko on u tome uživa i koliko je srećan i ne znam je li dosegao sreću rok gitariste. Verovatno je uživao u svom autorskom radu, no zaista je napravio čudnu transformaciju od rok zvezde koja je delovala da živi za svoje snove do bogatog čoveka koji povlači odlične poslovne poteze i nastupa širom sveta, što pozdravljam", rekao je Bebek.

Kada je započeo solo karijeru, ispričao je, figurativno je seo u prvu klupu.

"Morao sam učiti neke stvari iznova. Postojao je u meni strah kako će se ljudi poneti prema svojim idolima, strah jer sam izgubio 50 odsto ljudi koji veruju u firmu Bijelo dugme, strah da će oni slušati nekoga ko tamo dođe na moje mesto, ali ipak je ostalo još 50 odsto ljudi koji će reći: "Hajde da vidimo dokle je Bebek dogurao". Bio sam svestan da ulazim u novo vreme u kojem ne znam što mi nosi dan, ali stvari su se i dalje pristojno razvijale, da sam mogao živeti uz neku neveliku ušteđevinu. Naglašavam, neveliku, jer fanovi uvek kažu: "Uh, koliko si ti para zaradio s Dugmetom!". Nije da nisam, ali nikad toliko. Prvi put kada mi je ozbiljno uspelo startovati sa solo karijerom 1989, tek tada sam uspeo otići u prodavnicu i kupiti novi auto, BMW. Ali najslađa je druga stvar: što sam prvi put dobio poziv američkog menadžera da dođem kao solista i da nastupam u SAD, posle i u Australiju, što Bijelo dugme nikada nije moglo dohvatiti. Premda sam se na trenutke pitao hoću li promeniti posao ili ipak ići dalje, opet se isplatila upornost i maštanje o tome da se neki snovi još nisu ispunili i da još imam vremena", rekao je.

Goran Bregović
Izvor: ATA Images/ Antonio Ahel

On je rekao i kako je postojala zabluda o njihovom životu tokom boravka u grupi "Bijelo dugme".

"Moram reći da mi je uvek godilo kada bi neko pretpostavio da mi živimo razuzdano i jako volimo, kao Stonsi, razbijati hotelske sobe. Međutim, ja sam toliko dobroćudno i dečački naivno uživao u tome što mi se dogodilo, nakon silnih godina truda koji sam uložio da makar jednu moju pesmu netko zavoli, da je snimim na neku singl ploču i da je mogu staviti na zid i reći: "Evo, zbog ovoga sam živeo". Moji su snovi kroz celu moju karijeru ostali upravo takvi, da dođe neka pesma i da je ljudi vole. I kako sam ja to mogao postati razuzdan kao Stonsi? Pa mi nismo zarađivali tolike pare. Autor je zarađivao...", izjavio je, na šta mu je postavljeno pitanje da li misli na Bregovića.

"Pa da. Mislim na autore svih bendova, oni su uvek imali pet puta više nego ostali u bendu. Ako je razuzdano to što sam u nekoj sobi u hotelu Dubrovnik u Zagrebu imao neko društvo, što smo pojeli šampite kupljene kod nekog albanskog poslastičara i pritom popili bocu "Džek Denijelsa", bili s curama zagrljeni, onda jesam, bio sam razuzdan, ali ipak me kroz život prate lepši komentari i doživljaji ljudi, jer sam zapravo ostao zauvek dečak u rokenrolu", rekao je Bebek.

Željko Bebek
Izvor: Mondo/Goran Sivački

Na pitanje da li se "Bijelo dugme" bavilo politikom i da li je istina da su nesuglasce počele zbog pesme "Kosovska" koju je Bregović napisao na albanskom jeziku, odgovorio je sledeće:

"Nesuglasice su počele godinu pre, u vreme kada je Goran već uveliko odvojen od baze benda, zapravo kada više i nije bio u bendu, već nas je smatrao sastavom koji za njega radi. Kao čovek koji voli muziku i svoj bend, strahovao sam da se ne ponovi situacija kada je politika već 1976. ušla da napravi dar-mar Bijelom dugmetu. Počelo mi je smetati što je Goran počeo forsirati to da rokenrol mora pljuvati po nečemu i nisam shvatio zašto nam je trebala pesma na albanskom. Nisam bio ni protiv te pesme ni protiv albanskog, ali nisam znao zašto Bijelom dugmetu to treba. Živeli smo u svetu u kojem je taj potez mogao ličiti na umetničku slobodu, a istovremeno je mogao značiti i ovo - ako je već ravnopravnost, onda možemo pevati i na albanskom. To me zapravo učinilo neraspoloženim i tada sam počeo razmišljati šta to meni treba, meni koji sam hteo pevati "Selmu", "Sanjao sam noćas da te nema" ili "Ne spavaj, mala moja", pa sad odjednom pevam pesmu koja ima drugačiju konotaciju. I osim što je moram naučiti i što mi je bilo jako teško pevati na albanskom, moram time preneti i neku poruku, koja će dobiti odgovor u neko iduće vreme. Odgovor je došao već nakon dva meseca. Zauzeo sam oštar stav i rekao Goranu: "Idemo u novi projekat, O. K., ali ovakve poteze više neću tolerisati. Bude li toga, izaći ću iz benda". I onda je došao projekat s pesmama koje nisam mogao svariti, poput "Lipe cvatu" sa stihom "Ravna ti je Jugoslavija", posebno što je u političkom smislu na ovim prostorima došlo do jako ozbiljnih previranja. Nikada se pre u istoriji nije dogodilo da se iz socijalizma ide u kapitalizam. U to vreme počeo se polako nazirati i dolazak svojevrsne kataklizme, pri čemu nisam želo određivati stranu, ni jednom rečju, ni jednom pesmom, a pogotovo nisam želeo biti u funkciji nekog sastava kojem nikada nisam pripadao. Taj status nisam želeo menjati i zato je došlo do narušavanja odnosa u bendu i rasprave koja je završila kako je završila".

(MONDO/Večernji list)

Tagovi