Vijesti

Čipovanje hiljade ljudi: Zašto i kako se radi, mora li se čipovati (VIDEO)

Autori mondo.rs Marko Čavić

Više od 3.000 Šveđana pristalo je da budu čipovani sićušnim čipovima, a evo kako to rade, zašto i da li i vi morate biti čipovani uskoro.

Trenutno je aktuelna ova vrsta čipa za ugrađivanje u ljude.
Izvor: MONDO portal.

Čipovanje ljudi tj.ubacivanje čipova ispod ljudske kože jedna je od najpopularnijih tema ovih dana, posebno od kada se pojavila priča da će nam čipove ubacivati u organizam zajedno kroz vakcinu protiv korone.

Ovo jeste najobičnija teorija zavere, naravno, jer niti Bil Gejts takvu vakcinu razvija niti bilo ko može da vas natera da je primite, čak i da ona bude razvijena.

Ipak, u Švedskoj je čipovanje stanovništva već gotovo uobičajena praksa, pa je ovo ponovo dospelo u žižu javnosti zbog velikog broja teorija zavera, koje čipovanje okružuju.

Ljudi se očekivano boje čipovanja, jer je to novotarija, a kao i svaka druga i ova sobom donosi dozu neizvesnosti i nepoznata je najvećem broju ljudi, koji ne umeju na pravi način da je shvate. Vrlo oprezno ćemo reći da čipovanje NE MORA BITI NUŽNO LOŠA stvar, ali je isto tako stvar lične odluke i niko ne sme i ne može da vas natera da se čipujete. Sve ostalo što pročitate ili čujete - ili je lažna vest ili je teorija zavere, o kojima se već dugo piše, a virus korona je samo donela novi talas zavera, koje su neutemeljene po bilo kom pitanju.

Krenimo redom - zašto se ljudi čipuju.

Švedska je zakonom uredila čipovanje ljudi zbog čega je zloupotreba čipovanja praktično onemogućena, pa je u toj zemlji već preko 3.000 osoba iskoristilo mogućnost da između palca i kažiprsta jedne od ruku ugrade bio-čip.

Da bi se čovek čipovao potrebno je da ispuni određene zdravstvene i druge uslove i da njegovo telo prihvati bio-čip. Ovaj čip se razvija unapred tj. na bio-čip se učitavaju podaci, koji omogućavaju da se on koristi. Čip radi određeno vreme i nakon toga se vadi i stavlja novi, jer je napajanje čipa na duže staze još uvek u fazi istraživanja i razvoja. Kad se čipuju ljudi mogu da upotrebljavaju podatke s čipa za izvršavanje određenih stvari i životnih rutina lakše.

Pogledajte kako izgleda korišćenje čipa u svakodnevnom životu:

Swedish rail company swaps paper tickets for embedded microchips
Izvor: Dezeen

Čip se stavlja automatski ili ručno, nekoliko milimetara ispod kože u predelu mekog tkiva između kažiprsta i palca i to kroz iglu ili na neki sličan način.

Ljudi ovo rade kako bi povećali tj. obogatili svoje ljudske sposobnosti dodatnim, objavio je EuroNews, ma kako to neverovatno zvučalo. Ugradnjom čipova stanovnici u Švedskoj mogu da otvaraju vrata na dodir ili samo kad približe ruku uz kvaku, ne moraju da nose ličnu kartu, kao ni da nose identifikacione kartice na posao ili u fitnes centre i druge objekte. Čip u ruci u stanju je da se ponaša kao elektronski novčanik, da se koristi za plaćanje dodirom, ako se ponaša kao platno sredstvo po pripejd principu (postpaid je nemoguć zbog zaštite podataka korisnika), vozna karta ili senzor prepoznavanja u kompaniji (za ulazak, autorizaciju pristupa i slično). Takođe, senzori se koriste za lakše otključavanje automobila, za praćenje određenih telesnih funkcija ili čak kontrolisanje nekih uređaja u okolini.

Mnogi Šveđani su pristali na čip u ruci i iz medicinskih razloga. Pogledajte priču:

Ljudi čipovanje koronavirus video (MobIT)
Izvor: PROFUSA, Inc.

Naime, piše BrightSide, čip je moguće programirati da podseća pacijenta kad da popije koji lek, kao i za kojom bočicom ili kutijom lekova da posegne, da ne bi pogrešio, ukoliko pati od demencije ili nekih drugih oblika poremećaja pamćenja. Naravno, sve bočice i kutije moraju biti označene tj. “tagovane“ posebnim senzorima, koji će omogućiti da pacijent otvori baš tu bočicu ili da to spreči, kako ne bi popio pogrešan lek.

Senzori su veličine pirinča, često i nevidljivi, a po funkciji pasivni, što znači da moraju da sadrže unapred zadate i ubačene podatke, koji kasnije mogu da se očitavaju s njega iz neposredne blizine, koristeći se Near Field Communication (NFC) tehnologijom. Na ovaj način bezbednost podataka je očuvana, jer haker ne može da pristupi ničemu, osim podacima sa čipa, što samo po sebi može biti vrlo kompromitujuće, ali kontakt sa čipom nije moguć ukoliko se haker ne nađe u neposrednoj blizini osobe, koja ga nosi i tik uz njegovu ruku tj. mesto čipovanja.

Do danas nije rešena standardizacija čipovanja tj. kako se postupa prema podacima, koje se nalaze u čipu, ko je za njih odgovoran i ko je odgovoran, ako do njihovog nestanka ili kompromitacije dođe.

Pogledajte kako se ljudi čipuju u našem videu:

Svako čipovanje u Švedskoj i svim ostalim zemljama, u kojima se ono vrši, vrši se isključivo na dobrovoljnoj bazi i ne postoji zakon niti obaveza, koja bi bilo kojeg građanina naterala da koristi čip, osim ukoliko on to sam ne poželi.

Čak i u tom slučaju osoba mora da prođe određene testove i da bude “kvalifikovana“ za nošenje čipa.

Za sada se čipovanje vrši najčešće u medicinske svrhe, da se poboljša kvalitet života određenih vrsta pacijenata, kojima čip pomaže da popiju lekove na vreme, lakše se kreću po kući ili svojoj okolini.

 Šta vi mislite o čipovanju i koliko zaista znate o ovoj temi?

Tagovi