Sinovi velikog Zlatana Ibrahimovića uče fudbal u Milanu i igraju pod velikim i neizbježnim pritiskom. Stariji, Maksimilijan, otkrio je kako je biti "Ibrin" sin i baviti se istim poslom, a otac ima važnu poruku za njega.
Talentovani Maksimilijan Ibrahimović (18), stariji sin Zlatana Ibrahimovića (43), stiče svoje fudbalsko ime u omladinskoj školi Milana, u kojoj već daje golove, igra lijevo krilo i igra za tim do 20 godina. U istoj akademiji je i njegov mlađi brat, Vinsent Ibrahimović (16) i podrazumijeva se da je obojici velika čast što im je otac klupska legenda i sada visoki funkcioner, ali da je to sa druge strane i opterećenje.
U jednom od svojih prvih intervjua, Maksimilijan je pričao o tome veoma iskreno, objasnivši da je mrzio fudbal zbog konstantnih pitanja, poređenja i isticanja ko mu je otac.
"Mrzio sam fudbal do svoje 11. godine. Mislio sam da je to najgora stvar na svijetu, a onda sam sa 11 ili 12 počeo da volim da ga igram. Prosto, mrzio sam ga i sve je bilo pogrešno. Uvijek su me poredili sa ocem, a to je bilo baš pogrešno. Ipak, poslije toga sam pronašao ljubav za ovaj sport. Jednog jutra sam se probudio i samo je kliknulo", priznao je on.
Šta su bili najbolji i najteži delovi odrastanja uz oca Zlatana Ibrahimovića?
"Najbolje je bilo što sam dobijao dobre savjete od njega. Najteže je bilo to što vjerujete da ste u njegovoj sjenci i da uvijek razmišljate o tome koliko je on stvari uradio, kakve je golove dao... Fokusiram se na ono što ja radim i ne poredim se ni sa kim. To sam naučio tokom vremena, ne u određenom trenutku".
Zlatan odgovorio - pamti kad im je otkrio fudbal
Zlatanu su u jednom intervjuu nakon toga rekli šta je njegov sin kazao i da je prvih godina "mrzio" fudbal, evo kako je odgovorio.
"Pamtim da sam ih odveo na fudbalski teren kada su bili mali i da sam želio da im pokažem fudbal. Jedan od njih dvojice je stajao iza gola i plakao je, želio je da ode kući, dok je drugi šetao po terenu i gledao u nebo, brojao je ptice. I bilo je to sve uredu. Poslije toga su počeli da igraju video-igrice, da uče imena igrača i onda su mi rekli 'Tata, pa ne igraš samo ti fudbal'. Odgovorio sam im 'Ne, ima još mnogo igrača koji igraju, pa su onda polako počeli da otkrivaju ljubav za fudbalom. Odabrali su poslije toga fudbal, najteži sport, jer im je bio zabavan da ga igraju", kazao je Ibrahimović.
Naravno, svjestan je da je njegovo ime preveliko da ne bi bacalo sjenku na njih svaki put kada prime loptu.
"Ja sam, jednostavno, srećan ako su oni srećni. Oni će to da rade jer žele, a ne zato što sam ja igrao fudbal ili nešto slično. Ono što im otežava situaciju je činjenica da stavljaju dosta pritiska na sebe zbog mene i to nije dobro i to zna da smeta, ali vidjećemo šta će se dogoditi. Sve ovo je samo početak. Kažem im da rade, da se bore, pa ćemo vidjeti dokle će stići".
Za Ibrinog sina je majka "Broj jedan"
Maksimilijan je zaigrao fudbal sa devet, dok je njegov otac igrao za Pari Sen Žermen. Ipak, nije počeo u tom timu.
"Imao sam devet godina kada sam počeo da igram fudbal. Prilično kasno sam to uradio, u jednom lokalnom klubu u Francuskoj, u Parizu. Bio sam tamo nekoliko mjeseci, možda godinu dana. Onda sam prešao u akademiju Pari Sen Žermena. Poslije toga sam otišao u akademiju Mančester junajteda, pa sam poslije toga igrao u Los Anđelesu za jedan lokalni klub. Nakon toga sam bio u Ej-Ej Galaksiju, pa u Švedskoj za Hamarbi, a onda sam se preselio u Italiju i zaigrao za Milan. Imam sjajne uspomene sa svih strana, ali u Milanu se osjećam kao kod kuće. Veoma je posebno igrati za taj tim, jedan je od najvećih svih vremena i nema mnogo klubova koji bi mogli da se porede sa njim".
Živio je u mnogo država sa svojom porodicom, koje jezike govori?
"Pričam engleski, švedski i italijanski. Nisam tako dobar na francuskom. Postoje trenuci u kojima ne znam neku riječ da kažem na dva jezika, pa onda koristim treći. Veoma je to pomiješano", priznao je fudbaler koji po ocu vodi porijeklo iz Bijeljine.
Iako je živeo u mnogim zemljama i gradovima, nema dilemu oko toga da je samo Švedska njegov dom.
"Dugačka je lista gradova u kojima sam živio. Odrastao sam u Stokholmu, u Barseloni, u Los Anđelesu, u Milanu... Možda sam neki grad promašio, ali to je to. Švedska je moja domovina i odatle dolazim".
"Odustao sam od škole, nisam mogao dalje"
S obzirom na svoje sve veće obaveze u omladinskoj školi Milana i na to što se sprema da igra fudbal profesionalno, odustao je od obrazovanja pri kraju srednje škole.
"Ne idem ove školske godine u školu. Prošla godina mi je bila posljednja i nisam je završio. Ocjene su bile dosta dobre, ali ova godina je bila intenzivna i nisam uspio da uskladim i školske obaveze. Volio sam najviše da učim jezike. Moj otac je zaista dobar u jezicima i zna ih dosta, pa mislim da sam to naslijedio od njega. Od majke sam naslijedio sve ostalo", nasmijao se Maksimilijan.
Poznato je ko je njihov otac i kakav odnos imaju. Maksimilijan Ibrahimović je zato bio upitan i šta mu znači majka, Helena Seger (54).
"Majka je moj 'Broj jedan'. Ona je veoma posebna osoba za mene. Bez nje bi se čitava porodica srušila. Ona je moj idol, na neki način. Mislim da je zaista najbolja. Veoma podržava i Vinsenta i mene, drži porodicu na okupu. Mislim da sam možda naslijedio njenu inteligenciju", nasmijao se Ibrahimović junior.
Ko je talentovaniji, Maksimilijan ili Vinsent Ibrahimović?
"Vinsent, mislim da je on. Vjerovatno ima više talenta od mene, postaće dobar igrač. Nema pritiska na njemu, radi naporno svakog dana i ne razgovaramo o tome. A, biće veoma poseban".
Zanimljiv odgovor dao je i na pitanje ko su mu omiljeni igrači - nijedan nije njegov otac.
"Samo Rafael Leao"
"Volim Rafalea Leaa, Nejmara i Ronaldinja. Ipak, volio bih da budem ja, a ne niko drugi. I naravno, volio bih da mogu da uradim na terenu ono što radi i Leao, bio bih veoma srećan. 'Zaledim' se kada ga vidim, zaista je poseban. Trenirali smo ponekad zajedno i to je takođe poseban osjećaj. Prvi put uz njega bilo je kao da sam dijete u prodavnici slatkiša. 'Vau, to je on'. Sada sam se malo navikao i vidim igrače Milana više kao konkurenciju".
Za koga navija stariji Ibrahimovićev sin?
"Samo se Milan računa. U Švedskoj ne znam mnogo ligi, ali pretpostavljam da ću morati da kažem Hamarbi".
I jako važno pitanje - da li će kada dobije vozačku dozvolu i nauči da vozi pozajmljivati automobile od oca?
"Ne, uopšte! hoću svoj auto", kazao je on i priznao da ne želi da ga otac uči da vozi. "Odabrao sam da to uradim u auto-školi. Mama je finija prema meni, ali mislim da je ovako manje drame", nasmijao se Ibrahimović junior.