Nekadašnji fudbaler Prištine, Partizana Zoran Batrović prepun je anegdota i o njemu bi mogao film da se snimi. Dao je gol makazicama koji je proglašen za najlepši u Evropi te godine. U Španiji mu je krenulo sjajno, dok nije "nabo" u glavu saigrača na treningu...
Ima igrača koji fudbal pikaju iz pukog zadovoljstva. Ima i onih kojima je lopta smisao života. Spajanje i jednog i drugog, predstavlja vrhunac fudbalskog hedonizma.
Dobrodošli u "Mojih TOP 11" sa Zoranom Batrovićem, fudbalerom koji je za samo godinu i po dana u Partizanu ostavio dublji trag od nekih igrača koji su ceo svoj život proveli u Humskoj. Za njega se pisalo svašta. Da je šmeker koji slama ženska srca i zatvara beogradske kafane. Da posećuje sumnjiva mesta i puši 80 cigareta dnevno. Da vodi raskalašan život i kocka sve do poslednje pare.
"Sve je tačno, osim kocke", iskren je Batrović na početku razgovora za MONDO.
"Došla je svojevremeno novinarska ekipa sarajevskog 'Asa' da pravi intervju sa mnom. Ja ih odvedem u hotel 'Grand', pokažem im 15 svojih drugara za stolom i kažem: ’Evo vidite, to su sve kockari, što ne znači da se i ja kockam’. A neki moj drug koji je sedeo blizu nas, kaže: ‘Pa ja se družim sa 15 fudbalera i niko me još nije nazvao fudbalerom’. Shvatio sam da nema svrhe da ih dalje ubeđujem. Priština ode u Zagreb, mene čekaju na vratima hotela i pitaju me hoću li na poker (smeh). Znaš li šta je meni najvažnije? To što je moj otac znao da nikada ništa u životu nisam prokockao. A ostali neka misle šta hoće".
A sumnjiva mesta i raskalašan život?
"Vidi, ja sam imao svoje lokale i svoje društvo. Na 'Tašu' se znalo, centralna loža je rezervisana za Zorana Batrovića. Došao ja, ne došao, tu niko nije smeo da sedne. Bio je jedan klub preko puta Arkanove kuće, tu sam takođe voleo da odem. Pojedem kolače, pa pređem u 'Paladijum' kod Slavka Pejovića. Pričalo se da tu dolaze kriminalci i tipovi sumnjivog morala, ali to su gluposti. Ja sam se družio isključivo sa fudbalerima. Milko, Bajro Župić, Vokri, Đukić… Gde god sam ja išao, pratilo me je po desetak igrača Partizana. Posle su svi počeli da izlaze, čak i oni koji nikada pre toga nisu seli u kafić".
…
Prve seniorske minute zabeležio je u Sutjeski (1977/78) i Jedinstvu iz Bijelog Polja (1978/79).
"Počeo sam u Nikšiću, sa 19 godina. Davno je bilo, ali se sećam debija protiv Lovćena. Posle sam se povredio i izgubio mesto u timu, pa su me poslali na kaljenje u Bokelj. Jedinstvo mi je takođe ostalo u lepoj uspomeni. Odlična generacija sa Nedovićem, Đuretićem, Miletovićem, Dragom Kovačevićem, braćom Drndar i Drobnjak… Igrao sam desnog beka i bio najbolji strelac ekipe(!?)".
Nezaboravan period…
"U Bijelom Polju i dan danas pričaju o čuvenoj utakmici protiv Teteksa, ’biti il ne biti’ za opstanak u ligi. Penal za goste iz Tetova i stampedo na stadionu. Sudiju su na nosilima odneli do kola Hitne pomoći. Tu se nije znalo ko ga više udara, navijači ili igrači. Ni policija nije mogla da ga spase. Ja sam se kao najmlađi, držao po strani i nisam smeo da se mešam".
…
BUDUĆNOST 1979 - 1983
Stepenik po stepenik. Posle Sutjeske i Jedinstva, logično je bilo da se oproba i u najpopularnijem crnogorskom klubu.
"Trener Budućnosti je bio Dragutin Spasojević. Kod njega sam takođe počeo na desnom beku i opet bio najbolji strelac ekipe. A pazite, u to vreme bekovi nisu imali tako ofanzivna svojstva kao u današnjem fudbalu. Najdraža mi je utakmica protiv splitskog Hajduka u Kupu Jugoslavije 1980. godine. Tukli smo ih sa 4:0, ja sam dao tri gola. Sećam se da su nas par dana pre toga dobili u prvenstvu sa 4:2 i ja sam izjavio ’naplatićemo im s kamatom’. U Kupu me čuvao jedan od braće Ćutuk, posle toga nikada više nisam čuo za njega. Sjajna sezona, izbacili smo i Crvenu zvezdu sa 2:1 u Titogradu. Zaustavio nas je Velež u polufinalu i kasnije osvojio trofej na krcatom JNA pobedom protiv Željezničara".
Bio bi Batrović još efikasniji da je zakačio bar jednu sezonu u tandemu sa Dejom Savićevićem.
"On je stigao u trenutku kada sam ja već odlazio u Prištinu. Šteta. Igrali smo jedan protiv drugoga i već tada se znalo da će postati čudo od igrača. Nije voleo da trenira, to je tačno. Sećam se priprema u Kolašinu, Priština kreće na trening, a Budućnost završila. I spušta se Dejo niz jedan puteljak, obesio kopačke oko vrata i lagano, nogu pred nogu. Ja ga pitam ’šta je, je l si povređen’. A on onako šeretski ’ma jok, malo da se preznojim i to je to’ (SMEH). Dejo je vanserijska klasa. Ko zna, da je trenirao, možda ne bi bio genije. Dozirao je koliko mu treba i pokazalo se da je to dovoljno za mesto među velikanima svetskog fudbala".
…
Kandidati iz Budućnosti:
Golmani: Ranko Cakić, Branislav Đukanović;
Odbrana: Zoran Vorotović, Branislav Drobnjak, Nikola Jovanović, Dušan Vlaisavljević, Muhamed Koljenović, Nevres Gogić, Vojo Vukčević;
Vezni red: Momir Bakrač, Miodrag Radulović, Dragoljub Brnović, Ante Miročević;
Napad: Derviš Hadžiosmanović, Željko Janović, Zvonko Kalezić, Željko Božović, Dragan Vujović.
…
TOP 11 - Ante MIROČEVIĆ (vezni red)
"Bio sam njegov ljubimac. U to vreme se do 28. godine nije moglo u inostranstvo i ja sam sa 23 bio među najmlađima u ekipi. A uvek su gušteri imali zadatak da nose lopte i torbe na trening. Ja sam se izvlačio zahvaljujući Anteovom autoritetu. Samo bi rekao ’ostavite malog na miru, on ide sa mnom’. Od starta me je prihvatio kao rođenog sina i svuda me vukao sa sobom. Družimo se i dan danas, često pijemo kafu i evociramo uspomene. Probao je da pomogne Budućnosti sa rukovodeće pozicije, nije išlo, pa je sa bratom otvorio školicu fudbala".
…
TOP 11 - Slavko VLAHOVIĆ (odbrana)
"Pravi momak i odličan igrač. Vrlo pouzdan i odgovoran. Koga on uzme da čuva, taj je završio sa utakmicom. Niko se pored njega nije naigrao. Slavko je sa 413 prvoligaških nastupa drugi na večnoj listi jugoslovenskih fudbalera, iza golmana Veleža Envera Marića. Bavio se i višebojem, mogao je tri utakmice da izgura u kontinuitetu".
…
TOP 11 - Vojo VUKČEVIĆ (odbrana)
"U Crnoj Gori kada pitate gde je Vukčević, kažu eno ga još uvek daje gol Hajduku. To je čuvena anegdota sa utakmice protiv Splićana. Igrao se 90. minut, on je skočio na jedan centaršut i toliko dugo bio u vazduhu da su ljudi zbijali šale kako je imao vremena da izbroji ljude na stadionu, da pogleda na semafor i da sačeka taman toliko da sudija odmah posle gola odsvira kraj utakmice. Za njega je vezana ona afera sa dva ugovora. Zbog toga nije završio u Crvenoj zvezdi".
…
PRIŠTINA 1983-1988
Mnogi su ga odgovarali od prelaska u Prištinu. Nije ih poslušao i danas sa ponosom ističe da mu je to bio potez karijere.
"Nisam osetio ništa od onoga na šta su me upozoravali. Bilo je to divnih šest godina u ‘najfudbalskijoj’ sredini bivše Jugoslavije. Imali smo na svakoj utakmici 30-35.000 gledalaca, a još desetak hiljada je ostajalo van stadiona sa tranzistorom u rukama".
Batrović-Vokri. Strašan tandem. Kako na terenu, tako i po noćnim klubovima.
"Mene su novinari nazivali najnestašnijim momkom jugoslovenskog fudbala. Priznajem, voleo sam da izlazim, da živim punim plućima. Ali, bilo je tu i mnogo lažnih informacija. One istinite nikada nisam krio i nisam ih se stideo. Sećam se scene sa Fuadom Muzurovićem, koga sam izuzetno cenio i kao čoveka i kao stručnjaka. Veče uoči utakmice sa Olimpijom, vratio se kasno u hotel Grand, negde oko 3 sata posle ponoći i čim je ušao u hol, recepcioner mu je pogledom pokazao da se spusti dole u bar. Fuad je sišao i zatekao urnebesnu scenu - Fadilj i ja spavamo za stolom".
Zemljo, otvori se…
"… i progutaj me. Bukvalno sam na to pomislio. Bilo me strašno sramota. Čovek nas je probudio i obratio nam se najnormalnijim tonom ‘momci, hoćete li da vam donesem nešto za doručak’. Sutradan, povede Olimpija 1:0, ja gledam samo u Muzurovića. Grize me savest, zašto da izgubimo zbog našeg nestašluka. Bio sam spreman da izginem na terenu, samo da se iskupim i opravdam pred tim čovekom. I namesti se u finišu meča, ja izjednačim, a Vokri postigne pobedonosni gol. Ej, znaš li ti koliko sam bio srećan. To mi je jedna od najdražih pobeda u karijeri".
A najdraži gol?
"Ne bih rekao najdraži, ali najlepši svakako. Igrali smo protiv Dinama iz Vinkovaca, isticao je 91. minut, otrčao sam da izvedem korner, ali mi je Rama prišao i rekao ’pušti mene, ja ću’. Ja ga pustim i odem na ivicu šesnaesterca, za slučaj da dođe do odbitka. Odjednom, vidim loptu koja mi dolazi iznad glave… skačem, hvatam makazice i šutiram je onako u magnovenju. Niti sam bio svestan pozicije, niti sam znao gde je gol".
I?
"Samo sam čuo huk sa tribina i osetio svih deset igrača Prištine na svojim plećima. Uskočilo je i nekoliko navijača na teren, svi su me oborili, jedva sam disao. Gol je te sezone proglašen za najlepši u celoj Evropi. Gostovao sam uveče na televiziji zajedno sa Muzurovićem i kada ga je čuveni voditelj Gani Ajeti pitao da prokomentariše moj potez, on je odgovorio ’za mene to nije nikakvo iznenađenje, jer je Batrović cele nedelje vežbao makazice na treningu’. Kad nisam umro od smeha".
…roka, roka, roka mandoljine… hit Prve lige stiže iz Prištine.
"Bili smo streptomicin za klubove 'Velike četvorke'. Na 'Marakani' lagano 3:1 za nas, bio sam dvostruki strelac… Zvezdi je to jedan od težih poraza. Ne rezultatski, nego emotivno. Imali smo fenomenalnu upravu na čelu sa Sadikom Vasalijuom, direktorom 'Elektroprivrede Kosova'. Pošto nije imao decu, voleo nas je kao sinove. Skoro sam čuo da je u poznim godinama dobio ćerkicu i baš mi je drago. On uđe u svlačionicu, stavi pištolj na sto za masažu i kaže ’ovde je 11 grobova i moj 12. ako ne dobijete utakmicu, a ako dobijete sami odredite premiju’. Mi pobedimo i koju god sumu da kažemo, on isplati sve do poslednjeg dinara".
(Pogledajte snimak utakmice Priština - Crvena zvezda)
Nije tajna da je Priština u to vreme nudila fudbalerima bolje uslove od svih klubova "Velike četvorke".
"Ja sam potpisao 11 ugovora(!?). Kad god ostanem bez para, odem kod Sadika i tražim novi ugovor. Dešavalo se da upišem neku nenormalnu cifru, čisto da ga odbijem. On se samo nasmeje i kaže ‘pa ti vrediš duplo više’ i stvarno mi da dvostruko veću platu. Zaista je bio čudovište. Svemoguć. Mi smo ga zvali 'Regan'. O fudbalu blage veze nije imao, ali je za svoje fudbalere bio spreman sve da učini. Zato su i treneri vrlo rado prihvatali poziv da sednu na klupu Prištine".
I to ne obični treneri…
"Ode Đora, dođe Ćiro Blažević. Pravo iz Švajcarske. A znate i sami šta je Ćiro u to vreme značio u jugoslovenskom fudbalu. Pogotovo posle titule sa Dinamom. Neverovatan motivator. Kod Đore trening dva i po sata, kod Ćire 40 minuta. Mi mislimo zagrevanje, a on kaže ’gotovo’. Svašta mu je padalo na pamet. Delio je karanfile publici pre utakmice, poklanjao satove sa Titovim likom, dovodio Terezu Kesoviju da izvede početni udarac… Navijači su ga voleli više nego mene i Vokrija. Družio se sa mojim ocem, imali su gore na 13. spratu svoju rezidenciju… našla se dva boema… tamo su im i ženske dolazile. Jednom sam ih zatekao na delu, pa su me poćerali… kažu ’ajde mali, beži na spavanje’".
Batrović nije zakačio čuveno "Šajberovo kolo" i skandalozni preokret na utakmici Priština - Čelik.
"Bio sam u vojsci. Ali sam zato igrao onu utakmicu protiv Sarajeva, kada je Murići slomio nogu Bobanu Božoviću. Sezonu pre toga je bilo ‘dva za dva’. Vokri i ja nismo putovali na Koševo, jer se znalo da Sarajevo dobija utakmicu. Oni nas uhvate i daju nam pet ili šest komada. E zato je posle u Prištini bilo na nož".
…
Kandidati iz Prištine:
Golmani: Rade Zalad, Slobodan Šujica, Darko Bjelojević, Nešet Žaveli, Zoran Lemajić;
Odbrana: Dragi Kaličanin, Muhamed Koljenović, Cimili, Goran Pupovac, Faton Domi, Fevzi Rama, Đevđet Murići, Gruevski, Rifat Mehinović, Skender Šengili, Sahit Kelmendi, Zoran Lukić, Stanković;
Vezni red: Agim Cana, Rugova, Ramiz Krasnići, Sinani, Fadilj Murići, Rafet Prekazi, Kujtim Šalja, Fahretin Durak, Ismet Hadžić, Isa Sadriju, Sinaj Keči, Nebojša Šćepanović, Zoran Martinović;
Napad: Fadilj Vokri, Vladislav Đukić, Stojimir Urošević, Haris Smajić, Mensur Nedžipi, Morina, Lapaštica
…
TOP 11 - Slobodan ŠUJICA (golman)
"Mnogo dobar čovek. Gde god je igrao, bio je ljubimac navijača. Porodičan tip, živeo je tada sa devojkom i nije puno izlazio. On mi je najbolja opcija za golmana, mada sam bio dobar i sa Darkom Belojevićem. To su bili čuveni dueli u nožnom tenisu, Darko i Vermez protiv mene i Vladislava Đukića. Tamo na pomoćnom pored stadiona Partizana. Nije šala, igrali smo u ozbiljne pare. Svaka partija na ivici incidenta. Darka sam zvao ’stražar’, jer je živeo u Vojvode Stepe preko puta moje zgrade i svaku noć me špijunirao. Te ’vratio si se u pola šest iz grada’, te ’sa tobom je bila neka crnka’… ja mu kažem pobogu Darko, imaš li ti neku devojku i neka pametnija posla nego da visiš na terasi i glumiš mog privatnog stražara".
…
TOP 11 - Fevzi RAMA (odbrana)
"Borac bez mane i straha. Ginuo je na terenu i bukvalno išao glavom gde niko nije smeo nogom. Ali mu je i tehnika bila na veoma
zavidnom nivou. Umeo je da iznese loptu, da organizuje akciju, odigra dugu na napadače… To su ti igrači, Rama, Bajro Župić… za koje znaš da će ostaviti srce i da te nikada neće izdati. Nažalost, izgubio je život u stravičnoj saobraćajnoj nesreći. Išao je sa Domijem ka Peći i obojica su nastradali".
…
PARTIZAN 1988 - 1989
Zvezda je bila uporna, a Partizan konkretan. I tako se Batrović iz Prištine preselio na stadion Jugoslovenske narodne armije.
"I nisam se pokajao, bez obzira što su se kasnije ogrešili o mene. Izborio sam se u oštroj konkurenciji Milka Đurovskog, Vokrija, Milonje i Vladislava Đukića, i već u toj prvoj polusezoni bio najbolji strelac tima sa 12 golova. Protiv Vardara sam u svom prvom nastupu pred beogradskom publikom postigao oba gola u pobedi od 2:1. Zaređao sam i u finišu šampionata, nije bilo utakmice na kojoj se nisam upisao u strelce. Protiv Željezničara, Rijeke, Slobode, Sarajeva… Tek sam u poslednjem kolu prepustio Kinezu Lijuu ulogu golgetera na utakmici protiv Budućnosti. Nažalost, za dlaku nam je izmakla titula posle velike borbe sa Zvezdom i Veležom".
Svega šest meseci u Partizanu i već je mogao da bira zemlju u kojoj će nastaviti karijeru.
"Otišli smo na pripreme u Francusku i tamo sam proglašen za najboljeg igrača letnjeg turnira u Kanu. Francuzi su nudili silne pare za moj angažman, ali je Jusufi insistirao da ostanem još godinu dana u Partizanu. Mnogo sam ga cenio kao čoveka i nisam imao srca da ga odbijem. Ubedio me je da ću za godinu dana vredeti duplo više. Vokri i ja smo bili jako bliski sa njim. Julka je nama sve pričao šta se dešava u Partizanu. Često smo ga savetovali da se posveti fudbalu, a da politiku kluba prepusti drugima. Da ga nisu smenili, garantujem životom da bismo izbacili Romu i osvojili Kup UEFA".
Čuveni dueli sa "Vučicom". Veličanstvenih 4:2 na JNA, pa potpuni slom na Olimpiku.
"O toj utakmici neka pričaju oni koji su ukaljali obraz, ja neću. Mrsko mi je i ime da im spomenem. Niti sam sa njima u kontaktu, niti me interesuju. Sramota. Još imamo igrača više, jer je Manfredonija isključen u 48. minutu. Da su bar rekli celoj ekipi, tako i tako stoje stvari, interes kluba je da se ispadne… i sve ok, nema problema. Ali nas trojica se ubismo, ginemo za svaku loptu, duša nam u nosu, a oni… Ma ne znam šta bih rekao. Uzmi, pogledaj utakmicu na jutjubu i sve će ti biti jasno. I taj penal… i njihov prvi gol… Čim se završilo, rekao sam Vokriju ’ovde nisu čista posla, neko nas je prodao’".
Svedoci tvrde da je bilo bojazni i od italijanske kuhinje pre utakmice.
"To su priče za malu decu. Kao, hteli da nam zagade vazduh u sobama i otruju hranu. Pa su nam ovi naši zabranili da jedemo u Holidej Inu i organizovali jaja i sendviče sa tajnih lokacija. Koliko se sećam, iz nekih okolnih stanova. Ma budalaštine, veruj mi. Italijani bre gospoda, to je poslednje što bi im palo na pamet. Svi znamo pravu istinu. Ovi što su nas osramotili, neka se oglase ako imaju obraza. U šta čisto sumnjam".
Ostaje žal zbog deset komada protiv Slavije iz Sofije i prilike da se te sezone dogura daleko u Kupu UEFA.
"To protiv Bugara je moja najbolja utakmica u Partizanu. Pravio sam šou na terenu. Pogledaj drugi gol, šta sam uradio dvojici igrača Slavije. Pa ona asistencija Đukiću za 3:0. Nije prošlo ni 10 sekundi igre u drugom poluvremenu, Milojević je odigrao dugu, ja sam je primio na grudi, predriblao čuvara i servirao kumu na drugoj stativi. Publika je bila u transu. Žao mi je i zbog tih pravih Partizanovaca, nisu zaslužili ono u Rimu. Sa nama je sve vreme bio general Jovo Popović, ljudina u pravom smislu reči. Čovek koga sam najviše voleo u Partizanu. Zvao me je Zećo, jer sam ja iz Zete. Kaže ’Zećo, dok sam ja ovde ne sme da ti fali dlaka s glave’. Pa mi izvadi iz zadnjeg džepa štos novčanica ’evo ti, idi troši, ja znam kako ti živiš’. Ostao sam u sjajnim odnosima sa njegovim sinom Miškom koji je sada u Rusiji".
Sezonu je spasila veličanstvena pobeda protiv Veleža u finalu Kupa Maršala Tita.
"Meni su to najdraži golovi u dresu Partizana. Od prvog protiv Lovćena, do tog poslednjeg za 6:1 u duelu sa Veležom. Čak nam je najteže bilo na Cetinju u šesnaestini finala. Slavili smo uz dosta muke sa 1:0 i prošli u naredno kolo. Bio sam čovek odluke u svakoj utakmici na putu do finala. Protiv Budućnosti, Crvene zvezde i Mačve iz Šapca. I onda mi zabodu nož u leđa u najvažnijem trenutku. Finale, spektakl, ambijent za pamćenje, 20 menadžera u loži… a Batrović na klupi za rezerve".
Taktička zamisao ili nešto drugo?
"Pre bih rekao odmazda. Jusufija su smenili posle Kruševca. Sudija nam protiv Napretka nije dao centar da pređemo. Tačno vidiš odakle vetar duva. Ko ga je namestio ne znam, ali smo u autobusu na putu za Beograd saznali da Partizan ima novog trenera. I svi koji su bili za Julku, počeli su da ispaštaju. Ja najviše. Tri dana pre finala Kupa, bio sam junak utakmice protiv Rada, strelac oba gola. A protiv Veleža na klupi. Zeka je bio mnogo jak. Kasnije sam shvatio da se Moca tu nije ništa pitao. Uveo me je u poslednjih 15 minuta umesto Ušketa Vučićevića i to mi je bilo dovoljno za nova dva gola. Samo što mi je Bujić ovaj drugi poništio".
Pozitivan niz koji je imao sa Prištinom u mečevima protiv Crvene zvezde, nastavio se i po prelasku u Partizan.
"Nije mi nijedan Derbi ostao u nekoj specijalnoj uspomeni. Šta znam… igralo se nekako u grču, sa previše taktike i pre svega sa namerom da se ne primi gol. Zato je u tom periodu i bilo puno nerešenih rezultata. Zadovoljni i jedni i drugi. Možda bih izdvojio tu prvu utakmicu, zbog atmosfere. Prodato je 98.000 ulaznica, ali kažu da je bilo 105.000 ljudi na stadionu. Đukić je dao gol za Partizan, a Binić za Zvezdu. Sećam se tog huka kad smo izašli na zagrevanje. Ali to je samo prvih 15 minuta, posle se isključiš i ne čuješ ništa".
…
Kandidati iz Partizana:
Golman: Fahrudin Omerović;
Odbrana: Aleksandar Đorđević, Đikuan Đija, Srećko Katanec, Nikica Klinčarski, Darko Milanič, Ljubomir Radanović, Borče Sredojević,
Vladimir Vermezović, Bajro Župić, Ranko Popović, Predrag Spasić;
Vezni red: Goran Bogdanović, Milinko Pantić, Admir Smajić, Goran Stevanović, Goran Milojević, Dragoljub Brnović, Jovica Kolb, Miroslav Stević;
Napad: Vladislav Đukić, Milko Đurovski, Hajguang Liju, Predrag Mijatović, Slađan Šćepović, Fadilj Vokri, Nebojša Vučićević, Milonja
Đukić
…
TOP 11 - Milko ĐUROVSKI (napad)
"Moj ’brat’. Bio sam skoro kod njega u Sloveniji, ostao je i dalje onaj isti Milko. Zabavan, duhovit, uvek nasmejan… Doduše, smirio se, oženio, vodi normalan život. Sa njim sam imao mnogo nestašluka. Zaglavili smo jedno veče u Dugi kod Vlade Perovića, muža Lepe Lukić i Suzane Perović, opasna frka bila… oko nas bujuk devojaka, a Milko počeo da se skida. Čupko je bio di-džej i kada on napravi atmosferu, obavezno dođe do nekog pičvajza. Sećaš se Čupka… on ti je bio legenda Jugoslavije. Uletelo obezbeđenje, ovi slikaju, ja ih jurim da im otmem fotoaparate… ludnica".
TOP 11 - Nikica KLINČARSKI (odbrana)
"Zajedno smo stigli na JNA u zimskom prelaznom roku 1988. godine. Sećam se promocije i poziranja sa dresom Partizana u društvu Borčeta Sredojevića koji je došao iz Rijeke. Klinča je bio miran i povučen tip. Tačno se znalo gde sede njegovi navijači… vidiš na tribinama bele krpe i jasno ti je da su to Nikicini rođaci (smeh). Izuzetno zahvalan igrač i veoma draga osoba. Svi smo ga voleli".
…
TOP 11 - Predrag SPASIĆ (odbrana)
"Uuuu… tu ima bisera koliko hoćeš. Kad smo igrali ševu, samo smo gledali kako njega da ubacimo u krug. Jer on gine, uklizava, nervira se… Mi brojimo do 15 i taman kad je blizu da dodirne loptu, neko je uhvati u ruke pa krene aplauz. Spasa da poludi. Ima sjajna fora kad je došao u Partizan. Znaš da on stalno hoda onako odvažno… digne glavu, isprsi grudi… ledeni pogled, široka ramena… I ja namestim Šekija boksera da ga sačeka posle treninga i da ga isprepada. A znaš kakav je Šeki… kao buldog. Izleteo je ispred njega i uneo mu se u lice: ’alo bre, šta se širiš, koga glumiš’. Spasa je u sekundi promenio boju (smeh). Spustio glavu, pokunjio se i manji od makovog zrna (smeh)".
…
DEPORTIVO LA KORUNJA 1989 - 1990
Kucnuo je čas da naplati sve one bravure na terenima širom Jugoslavije.
"Jedno sjajno iskustvo, iako je trajalo veoma kratko. Početak je bio kao iz bajke, debi u Kupu kralja i odmah trostruki strelac. Ali, šta ti je balkanski mentalitet. Pomislio sam da je to to i da sam najbolji fudbaler u Evropi. Sutradan trening, ševa, Fran mi ukliza sa obe noge, ja ga puknem pesnicom u glavu. Trener je bio Arsenio Iglesijas, iskusan stručnjak, posle Deportiva je seo na klupu Real Madrida. Samo me je pozvao u svoj ofis i rekao mi ’ovde su te platili da igraš, a ne da se biješ’. I nikada me više nije stavio u tim. Pozvao sam menadžera Rašu Bebića i zamolio ga da mi nađe drugi klub".
…
Kandidati iz La Korunje:
Golman: Horhe Garsija Santos, Fernando;
Odbrana: Sabin Bilbao, Martin Lazarte, Borče Sredojević, Eduardo Gustavo, Antonio Donsel, Tomas Kajetano, Andres Busto, Oskar;
Vezni red: Injaki Aspijazu, Hoze Ramon, Huan Fran, Hoze Hil, Antonio Molinos;
Napad: Rodnej, Alfredo Manuel, Santo Fransez, Mela, Hezus Hevija, Vlado Stojanov.
…
TOP 11 - Huan Fran (vezni red)
"To što sam ga udario ne znači da nemam pravo da ga stavim u tim. Tim pre što je bio odličan igrač. Izvinio sam mu se odmah posle treninga, brzo smo se izmirili, ali je Iglesijas bio neumoljiv. Do kraja ugovora sa Deportivom, samo sam trčao krugove. I naravno, uživao u čarima noćnog života. La Korunja je predivan lučki grad, na obalama Atlantskog okeana, sa oko 300.000 stanovnika. Najslađe mi je što sam ove moje iz kluba naučio da plaćaju piće. U početku, izađe nas 20, ja platim za sve. Oni me gledaju kao ludaka. Posle su i oni shvatili da nije ništa strašno ako zavuku ruku u džep".
…
BORAC BANJALUKA 1990
Odabrao je pravi trenutak za prelazak u Banjaluku. Grad je tresla fudbalska groznica, jer se na istorijski uspeh u Kupu nadovezao ulazak u Prvu saveznu ligu.
"Tamo sam se i oženio, dobio troje dece. Znaš kako, bio sam popularan, koja god ženska da mi se svidi, ona je moja. Izlazio sam sa svojim drugom Vesom Vukelićem, gradska faca, sjajan tip. I jedno veče ’snimim’ tri lepotice za susednim stolom. Pitam Vesu ko su ove, on mi kaže ’Mira, Branka i Vesna, kod Mire i Branke imaš šanse, kod Vesne nikako’. I ja ti se zainatim, Vesna pa Vesna. Samo da mu dokažem da mogu. Jurio sam je 20 dana, dok nije pristala da izađemo. Posle sam je i oženio, Veso mi je bio kum na venčanju. Ali, bukvalno iz inata, kunem ti se (SMEH). Kako reaguje kad to čuje? Ne znam, pitaj je. Evo je sedi pored mene, umire od smeha (SMEH)".
…
Kandidati iz Borca:
Golman: Slobodan Karalić, Anto Jakovljević;
Odbrana: Stojan Malbašić, Mario Mataja;
Vezni red: Boško Anić, Zdravko Barišić, Franko Bogdan, Željko Buvač, Marjan Galić, Saša Glavaš, Vladica Lemić, Božur Matejić, Ante Miše, Fuad Šašivarević, Damir Špica;
Napad: Goran Alar, Almir Filipović, Saša Knežević.
…
TOP 11 - Damir ŠPICA (vezni red)
"On je živa legenda Banjaluke. Lider one ekipe koja je napravila senzaciju osvajanjem Kupa protiv Crvene zvezde. Zanimljivo je da su te sezone izbacili Prištinu u polufinalu, ali ja sam bio u vojsci i nisam igrao. Špica je takođe boemski tip. Uostalom, uvek sam se okruživao veselim ljudima koji su voleli život i sa kojima nikada nije bilo dosadno".
…
REPREZENTACIJA JUGOSLAVIJE 1984
Jedinu utakmicu u dresu sa državnim grbom odigrao je 12. septembra 1984. godine u Glazgovu.
"Škotska nas je deklasirala 6:1. Milutinović je bio selektor i nikada više nisam dobio poziv. A što je najčudnije, U Škotskoj nisam odigrao loše. Namestio sam gol Vokriju… ona moja klasična akcija, prodor po desnom krilu, dribling i povratna u sredinu… poveli smo 1:0, ali je onda usledio potop. Imali smo pozadi Matijevića iz Veleža i oni su nas hvatali na pretrčavanje. Imali su strašnu ekipu… Sunes, Dalgliš, Džonston… Žao mi je što su se koplja slomila na meni. Draža mi je ona utakmica za olimpijsku reprezentaciju protiv Češke. Zaradio sam potres mozga u finišu meča, ali se sećam svađe Savićevića i Asanovića oko jednog slobodnog udarca. Aljoša je namestio loptu i uhvatio zalet, a Dejo mu se prikrao iza leđa i šutnuo na gol. Ovaj počeo da psuje, da se duri… a Dejo onako flegma… veli ‘dobro bre, sledeći ćeš ti da šutneš’ (smeh)".
…
Kandidati iz reprezentacije Jugoslavije:
Golmani: Dragan Pantelić, Ranko Stojić;
Odbrana: Branko Miljuš, Mirsad Baljić, Miodrag Ješić, Vladimir Matijević, Ljubomir Radanović, Davor Jozić;
Vezni red: Edin Bahtić, Blaž Slišković, Petar Georgijevski, Nenad Gračan;
Napad: Fadilj Vokri, Darko Pančev.
…
TOP 11 - Fadilj VOKRI (napad)
"Mnogo je tu anegdota, ali nema smisla da ih sada iznosim u javnost. Njega više nema, a ja sam oženjen. Bili smo obojica veliki boemi, samo što je on voleo malo i da popije. Za mene se znalo, gde god da odem, čeka me dve litre mleka na stolu. Ali zato pušim od svoje sedme godine. Prvog dana kada sam stigao u Prištinu, Vokri je došao u moj hotel, dao mi svoj broj telefona i rekao ‘ako ti šta treba, zovi me u bilo koje doba dana i noći’. To nikada neću zaboraviti. Tog trenutka me je kupio za ceo život. Bili smo nerazdvojni, sve do njegove smrti".
Kandidati za trenera:
Brane Knežević, Ivan Čabrinović, Đorđe Gerum, Dragutin Spasojević, Stanko Poklepović, Milovan Đorić, Vukašin Višnjevac, Miroslav Blažević, Fuad Muzurović, Fahrudin Jusufi, Momčilo Vukotić, Arsenio Iglesijas, Stanko Poklepović, Miloš Milutinović.
…
TOP 11 - Fahrudin JUSUFI (trener)
"Razmišljao sam između Muzurovića, Spasojevića i Jusufija. Spaske me je takođe mnogo voleo. U to vreme nijednom Zećaninu nije bilo lako da se izbori za mesto u timu Budućnosti. On me je uzeo u zaštitu i pružio mi šansu, rizikujući sukob sa predsednikom Jabučaninom. Muzurovića sam strašno poštovao, ali neka bude Jusufi. Sećam se prvog sastanka kada sam stigao u Partizan. Zatražio je brojeve telefona od svih igrača i najavio da će svako veče kontrolisati da li smo na vreme legli u krevet. Sačekao sam ga posle sastanka i rekao mu: ’Šefe, mene sigurno nećete zateći kod kuće, jer ja tako ne mogu da funkcionišem’. Samo je klimnuo glavom i nikada mi to nije uzeo za zlo".
…
Mojih TOP 11 - Zoran BATROVIĆ:
Šujica - Rama - Vlahović, Vukčević, Spasić, Klinčarski - Fran, Miročević, Špica - Vokri, M. Đurovski. Trener: Fahrudin Jusufi.
"Žao mi je što nema mesta za Ušketa Vučićevića i mog kuma Vladislava Đukića. Ali njih ću na klupu, pa kad bude gusto da uskoče umesto Špice i Milka Đurovskog".