Dugogodišnji reprezentativac, a kasnije i selektor, preminuo je danas u Beogradu.
Nakon nekoliko dana borbe za život, napustio nas je Ilija Petković. Dugogodišnji fudbaler, trener, seltkro i sportski radnik je preminuo u Beogradu, u 75. godini života.
Oni mlađi će ga pamtiti kao čovjeka koji je vodio jednu od najboljih odbrana u istoriji srpske reprezentacije, oni malo stariji i kao fudbalera. Bio je član OFK Beograda, tokom skoro cijele karijere, a igrao je i za francuski Troa.
Rođen je u Kninu, u septembru 1945. godine, a u lokalnom klubu Dinari je počeo da se bavi fudbalom. Igračka karijera mu se značajno promijenila kada je sa 19 godina stigao u Beograd, gdje je obukao dres OFK.
Proveo je 16 godina u dresu ''Romantičara'', u dva mandata, a između ta dva boravka na Karaburmi bio je u Francuskoj. Dres nacionalnog tima nosio je od 1968. do 1974. godine.
Upravo za njegov debi u reprezentaciji Jugoslavije vežu se neke od najzanimljivijih anegdota. Bilo je to u veoma važnom trenutku, kada je trebalo izboriti plasman na Evropsko prvenstvo.
Jugoslavija je u prvom meču, na gostovanju u Francuskoj, odigrala 1:1, a šansu da debituje u najboljoj selekciji Petković je dobio u revanšu.
Ovako je detalje sa istorijskog meča protiv Francuske opisao Nebojša Petrović, kolumnista Monda, u svom izboru 100 najznačajnijih golova našeg fudbala.
''Ilija PETKOVIĆ, Jugoslavija – Francuska 5:1 (Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, 1968)
Druga vremena, drugačiji format takmičenja. Igralo se po nokaut sistemu, a četiri najbolje reprezentacije išle su na završni turnir. Poslednja prepreka na putu ka Italiji, bila je Francuska sa kojom smo u Marseju remizirali 1:1. A u Beogradu, rapsodija u plavom. Petko je tri decenije kasnije zagrlio Dekija Stankovića uoči mesa sa Južnom Korejom i rekao mu da se opusti jer debitanti uvijek igraju najbolje. I Deki je dao dva komada. Baš koliko i Petko na svom debiju protiv Francuske.''
Bilo mu je potrebno tri minuta da upiše gol. Vahidin Musević je poslije desetak minuta duplirao prednost, Dragan Džajić je ubrzo postigao treći gol, a Francuzi su bili na kolenima. Četvrti gol na meču, u 32. minutu, takođe je bio djelo Ilije Petkovića.
''Pita mene Rajko Mitić da li znam sa kim sutra igramo. Ja kažem da znam. Pita me on da li znam ko je Di Najo, ja kažem da ne znam. A Lakomb? Ne znam. Znaš ko je Obur? Ne znam ja njih, ja znam da ću sutra dati dva gola da završim taj posao'', ispričao je kasnije Petković za Nedeljnik.
Pomislili su u reprezentaciji Jugoslavije da je mladi Petković ''malo udaren''. Pitali su masera u reprezentaciji, Rakija Aranđelovića, tadašnjeg masera OFK Beograda, šta se dešava sa Petkovićem.
Ilija je na dan utakmice ''lebdio'', bio na 15 centimetara od zemlje, a pun stadion i snažan protivnik mu nisu mogli mogli ništa. Postigao je dva gola i odveo nacionalni tim na Evropsko prvenstvo.
Tamo je Jugoslavija igrala finale protiv Italije, a u revanšu popularni ''Petko'' nije igrao zbog povrede. Kasnije će biti dio još jednog istorijskog nastupa, a reprezentaciji Zaira je u ubjedljivoj pobjedi 1974. godine postigao i gol.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.