Priča o "najskupljem" autogolu u istoriji fudbala. Kako je jedna nespretna reakcija, pogrešno postavljeno stopalo, koštalo Eskobara života sa samo 27 godina...
/piše: Milutin Vujičić/
Ako postoji jedna fudbalska priča koju bi trebalo da znaju i oni koji zaziru od "omiljene sporedne stvari na svetu", onda je to ona o Andresu Eskobaru, čoveku koji je na današnji dan pre 26 godina ubijen, a sve zbog toga što je postigao autogol.
Nosilac ozloglašenog prezimena, poznat po nadimku "El Caballero del Fútbol", što u slobodnom prevodu znači "fudbalski džentlmen", na kraju je skončao na isti način kao i njegov zemljak, jedan od najpoznatijih narkodilera svih vremena Pablo Eskobar. Pokojni Andres, koji nije ni u kakvom srodstvu sa "kraljem kokaina", ubijen je kao da je član bande, a ne fudbaler kome se omakla greška...
Andres Eskobar nije se mnogo razlikovao od dečaka koji su početkom sedamdesetih odrastali na ulicama Medeljina. Obožavao je fudbal i ceo svoj život posvetio je igri koja je za većinu Kolumbijaca bila daleko više od igre, posebno tokom ludih devedesetih.
Bila je to "zlatna era" njihovog fudbala, igrali su na tri uzastopna Mundijala, a i da kojim slučajem postanu šampioni sveta, zauvek će se pamtiti ono što se desilo na Svetskom prvenstvu 1994.
Kolumbija je bila smeštena u grupu sa domaćinom i "dežurnim neprijateljem" Sjedinjenim Američkim Državama, Švajcarskom i Rumunijom, zbog uspeha u Italiji davali su im dobre šanse da prođu dalje, ali su na kraju završili kao poslednjeplasirani zbog čega je jedan čovek platio glavom.
Defanzivac kolumbijskog Atletiko Nasionala, koji je imao dogovoren transfer u Milan tog leta, napravio je kobnu grešku 22. juna 1994. godine u Pasadeni.
Više od 90.000 ljudi počelo je da skače na stadionu "Rouz Boul" kada je američki fudbaler Džon Harks "zavrnuo" loptu ka šesnaestercu, nedovoljno opasnu činilo se u prvi mah, ali sve se promenilo u sekundi pošto je nespretni Andres Eskobar odlučio da je "kači".
Desnom nogom je neoprezno izbio u pravcu svog golmana Oskara Kordobe, a bilo je kasno za ispravku pošto je čuvar mreže krenuo na drugu stranu...
Odmah se na licu Andresa Eskobara videlo da je potpuno slomljen, hiljade i hiljade ljudi ga je sigurno psovalo dok je gledalo televiziju tokom vrelog leta 1994. godine, bilo je tu i ružnijih reči, ali malo ko je mogao da pretpostavi da će ga to koštati života.
Kolumbija je izgubila tu utakmicu (2:1), i uprkos pobedi nad Švajcarskom (2:0) u poslednjem kolu ispali su sa Svetskog prvenstva, a po povratku u rodnu zemlju shvatio je da mu nisu svi oprostili.
"Džentlmen" je ubijen u noći između 1. i 2. jula, pet dana nakon eliminacije Kolumbije sa Mundijala, pošto je sa prijateljima izašao na piće u jedan bar u Medeljinu. Popili su i trebalo je da krene kući, a onda su nepoznati momci počeli da se "muvaju" oko njegovog automobila.
Ostao je sam na parkingu ispred kafane, prijatelji su ostali unutra, pa nisu mogli da čuju kada su nezadovoljni navijači počeli da urlaju na njega. Razlog je naravno bio autogol protiv Amerikanaca, rasprava je brzo "planula", pa su opasni momci izvadili pištolje i počeli da pucaju u Eskobara. Šest metaka je ispaljeno u tragičara Mundijala iz SAD, a neproverena priča kaže da su ubice posle svakog pucnja vikale "GOL", kao komentator u toku prenosa...
Ubice su pobegle sa lica mesta, a Eskobaru nije pomoglo ni što su ga prijatelji brzo prevezli u bolnicu, nije mu bilo spasa - poživeo je još samo sat vremena.
Ko je ubio Andresa Eskobara?
U pitanju su braća Galjon, poznati narkodileri iz Kolumbije, kriminalci koji su preuzimalii "podzemlje" posle ubistva Pabla Eskobara, s tim da je u fudbalera pucao njihov telohranitelj Umberto Kastro Munjoz. Uhapšen je iste večeri, a nezvanično se može čuti da se Santijago Galjon nije toliko naljutio na Andresa Eskobara zbog toga što je Kolumbija izgubila, nego što je "narko bos" prokockao veliki novac pošto se kladio na njih protiv SAD.
Postoje priče da je Galjon bio toliko ljut da je sam ubio Andresa, a da je potom podmitio tužioce i Munjoza da "odleži" umesto njega, pa je na kraju kazna iznosila tek 11 godina iza rešetaka.
U dokumentarnom filmu "Dvojica Eskobara", koji je objavljen pre deset godina, čak se spominje da bi Andres Eskobar bio živ samo da Pablo Eskobar nije ubijen godinu dana pre toga. Dobro je poznato da je "krimi Eskobar" bio veliki ljubitelj fudbala, družio se sa reprezentativcima, pa zbog toga braća Galjon ne bi ni smela da taknu njegovog prezimenjaka.
Andres je imao tu nesreću da je morao da živi sa prezimenom koje je ljude širom planete asociralo na narko kartele, ucene, ubistva, moć... Na daleko poznatog "bosa" i prezimenjaka Pabla.
Njihovi putevi su bili potpuno različiti. Jedan je vodio miran sportski život, bez straha od krvne osvete i hapšenja, dok je drugi sticao milione baveći se švercom kokaina i crtajući metu na sopstvenom čelu, a koja je jednog dala morala da ugleda metak.
Ko bi rekao i da će Andres Eskobar, jednim autogolom, pogrešnim postavljanjem i položajem stopala, sebi propisati smrtnu presudu.
Pokojni fudbaler je čak probao da promoviše Kolumbiju, "najcrnju tačku" sveta tokom devedesetih, ali je na kraju postao samo sećanje na brutalnost krimi bandi koje su u to vreme bile "Bog i batina", a pravdu u svoje ruke uzimale su čak i kada je u pitanju svetski poznati fudbaler.
Možda su ugasili život jednog koji "nije njihov", ali su razljutili stotine hiljada koji su se okupili na njegovoj sahrani, a milioni ga se sete svakog 2. jula...