On je legenda Dinama i Zvezde, o kome nijedan Partizanovac neće reći nešto ružno. Pročitajte ekskluzivni MONDO intervju "Mojih Top 11" Borislava Bore Cvetkovića sa našim kolumnistom Nebojšom Petrovićem.
Njega kad pitate koja mu je utakmica za reprezentaciju najbolja u karijeri, reći će ona na kojoj je bio najgori na terenu.
„Da, ali ja posmatram kolektivno. Ta pobeda protiv Francuske nas je odvela na Svetsko prvenstvo“ – nadovezaće se, jer je primetio da ste zbunjeni i zatečeni.
Njegov transfer sa Korane na Marakanu ostao je u senci tektonskih poremećaja izazvanih Milkovim prelaskom u Partizan i Piksijevim parafom za Crvenu zvezdu. Način na koji je stigao u Beograd, poklopio se sa njegovim karakterom – mirno, tiho i nenametljivo.
"Došao sam taksijem iz Zagreba i sećam se da je kiša lila kao iz kabla. Bližimo se Autokomandi, nigde žive duše na ulicama. Razmišljam u sebi, baš sam našao kada da dođem u Zvezdu, neće biti nikoga na mojoj promociji. Odjednom, ispod onih tribina gomila ljudi… okružiše naš auto, počeše da skaču, da pevaju… šta se to dešava… ja zbunjen, nisam navikao na te situacije. Taj momak što me je dovezao do Beograda, postao je najpopularniji taksista u Zagrebu. Platili su mu duplo u odnosu na cifru koja je pisala na taksimetru, vodili ga na ručak, napunili mu gepek poklonima… Narednih 15 godina je objašnjavao ljudima kakav su nam doček priredili navijači Zvezde".
Dobrodošli u ’Mojih TOP 11’ sa Borom Cvetkovićem, čovekom koji je sa Dinamom ’mučio’ Zvezdu, sa Zvezdom ’maltretirao’ Dinamo, a uprkos tome ostao u srcima navijača oba ta kluba. I to nije sve. Jedini je Dinamovac i Zvezdaš o kome nijedan Partizanovac ne može da kaže ružnu reč.
Uživajte u priči o vremenima kada je fudbal još uvek imao dušu.
DINAMO ZAGREB (1980 – 1986)
Golmani: Marjan Vlak, Tomislav Ivković, Ranko Stojić
Odbrana: Milivoj Bračun, Zvjezdan Cvetković, Drago Dumbović, Mustafa Arslanović, Davor Braun, Branko Devčić, Ante Rumora, Željko Cupan, Slavko Ištvanić, Dražen Biškup, Jasmin Džeko, Mirko Lulić, Mihailo Petrović, Srećko Katanec, Damir Lesjak, Željko Vuković
Vezni red: Zlatan Arnautović, Dragan Bošnjak, Petar Bručić, Mladen Munjaković, Marko Mlinarić, Džemal Mustedanagić, Velimir Zajec, Ismet Hadžić, Dražen Besek, Dražen Boban, Zvonimir Boban, Samuel Okvarađi
Napad: Snješko Cerin, Milan Ćalasan, Drago Dumbović, Zlatko Kranjčar, Edi Krnčević, Zoran Panić, Predrag Jurić, Drago Vabec, Ivan Cvjetković, Nikola Jurčević, Jozo Bogdanović, Stanislav Komočar
…
Sudbina meša karte, mi samo igramo. Kako drugačije objasniti da je Boro u dresu Dinama debitovao baš protiv Crvene zvezde.
„Izgubili smo na Maksimiru sa 1:0, golom Milana Jankovića sa 40 metara. Zvezda je imala fantastičan tim sa Šestićem, Pižonom, Repčićem, Borovnicom, braćom Đurovski… Dinamo je u tom periodu tek počeo da stvara ekipu koja će se dve godine kasnije okititi šampionskim lovorom. Stadion je bio dupke pun, 45.000 ljudi, atmosfera za pamćenje. Našao sam se u startnoj postavi, rame uz rame sa legendama kluba poput Kranjčara, Deverića, Mustedanagića… To se ne zaboravlja“.
Povratkom Ćire Blaževića, Dinamo stiče evropski renome i posle dve i po decenije vraća titulu na Maskimir.
„Ćiro je uneo nešto novo. Bio je pun energije, u najboljim trenerskim godinama. Nametnuo je pre svega neverovatnu disciplinu, na terenu se tačno znalo šta je čija uloga, a i van terena je sve bilo jako dobro upakovano. Imali smo podršku grada, svaku utakmicu je pratilo 40.000 navijača. Kada se napravi takav ambijent, rezultati teško izostanu. Mi smo ključne bodove osvojili u velikom derbiju protiv Hajduka. Slavili smo sa 2:0, Deverić je bio dvostruki strelac u junak večeri. Ja sam tresao mreže na drugim mečevima, ali ne bih mogao da se opredelim za najdraži gol u toj sezoni. Kada se osvaja prvenstvo, svaki je bitan. Kako onaj protiv Teteksa, tako i onaj protiv Crvene zvezde“.
Dinamo je u to vreme bio redovni učesnik završne predstave u Kupu Jugoslavije, ali je samo u dva navrata uspeo da osvoji trofej Maršala Tita.
„Slavili smo protiv Sarajeva sa 3:2 u jednoj fenomenalnoj utakmici na stadionu Crvene zvezde. Cico Kranjčar je postigao dva gola i mi smo već na poluvremenu vodili sa 3:1. Znate šta, treba dogurati do finalne utakmice. Nije to jednostavno. Sećam se moje poslednje sezone u dresu Dinama, deklasirali smo Zvezdu u polufinalu sa 4:0. Maksimir se tresao od euforije. Nisam dao gol, ali mi je to jedna od najboljih partija u karijeri. Nažalost, u finalu smo odigrali loše i Velež je zasluženo osvojio trofej. Meni su te velike utakmice ulivale neviđenu energiju, nikada nisam odigrao slabo protiv Zvezde, Partizana ili Hajduka“.
Bori je bilo lepo u Dinamu i zašto bi uopšte razmišljao o promeni sredine.
„Blizu kuća, blizu familija, zajedno sa bratom u klubu u kome smo stekli fudbalsku afirmaciju… sve je bilo kao u raju, dok nije došlo do konflikta sa Ćirom Blaževićem. Bio je poprilično žustar i rekao je ’on ili ja’. Nisam hteo da pravim problem i pomirio sam se sa odlaskom iz Zagreba. Sa ove vremenske distance mogu da kažem da mi je Ćiro učinio veliku uslugu, jer mi je indirektno pomogao da odem u Crvenu zvezdu. Bila je i Rijeka u nekoj kombinaciji, ali je prelazak Milka Đurovskog u Partizan imao presudan uticaj na moju odluku. Otvorilo se mesto u Zvezdinom špicu i znao sam da ću odmah dobiti šansu“.
Uzaludna su bila ubeđivanja Zajeca i Mlinarića, Boro je spakovao kofere i krenuo ka Beogradu.
„Ma nisu oni ubeđivali mene, nego Ćiru. Ali ovaj nije popuštao. Ipak, ispao je korektan jer me je zvao dva-tri puta telefonom i pitao me da li hoću u Zvezdu. Ja kao ljut, kažem ’neću’. Ali prelomio sam i otišao. Bilo je tu stvari koje su me na neki način udaljile od Dinama i naterale me da razmišljam o odlasku iz Zagreba. Godine su prolazile, a oni nisu ispunjavali svoja obećanja. Odem kod Ćire u kancelariju, on kaže ’sine, ne brini ništa, pare su ti kao u švajcarskoj banci’. Kad sam video da nema ništa od toga, izgubio sam strpljenje i otišao iz kluba. Ćiro je to spakovao onako kao je njemu najviše odgovaralo. Istina je da sam odbio da igram ponovljenu utakmicu protiv Vojvodine u onom čuvenom Šajberovom kolu, ali to definitivno nije jedini razlog mog raskida sa Dinamom“.
…
TOP 11 – Velimir ZAJEC (odbrana)
„Neko će reći Mlinarić, neko Kranjčar… ali za mene nema dileme, Zajec je broj jedan. Možda i najbolji Dinamov igrač svih vremena. Znanje, harizma, inteligencija… Nije bio nametljiv, o njemu nikada niste čuli nikakvu aferu. Vrlo tih i povučen, ali veliki autoritet. Zajeca su cenili i van Zagreba… u Splitu, Zadru, Vinkovcima… ali i na prostoru cele bivše Jugoslavije. Bio mi je uzor kada sam počinjao da se bavim fudbalom i kasnije sam doživeo da budemo u istoj svlačionici. Rođen za lidera, pravi kapiten i vođa tima. Da vam to objasnim na vrlo plastičan način… kada bih napravio neku glupost ili se ogrešio o klupski pravilnik, više sam se plašio da izađem Zajecu na oči nego treneru ili bilo kome iz rukovodstva Dinama“.
…
TOP 11 – Marko MLINARIĆ (vezni red)
„Jedan od retkih u Jugoslaviji koji je izvodio slobodne udarce sa obe noge. Vrhunski tehničar, hitar, brz… fantastičan dribling… jedino je fizički bio inferioran u odnosu na druge asove. Imao je problem sa kilažom i nikada nije bio maksimalno spreman. To ga je i koštalo neke bolje karijere. Tada se drugačije živelo, igrači su umeli da se opuste, nije bilo tenzije kao danas. Mlinka je 1982. godine bio u životnoj formi i ne mogu da prežalim što su ga skinuli sa spiska putnika za Svetsko prvenstvo u Španiji. Igrač njegovih kvaliteta morao je da ima bar 50 nastupa za državni tim. Čak je i on izjavio da bi kao igrač Crvene zvezde verovatno imao bolji status u reprezentaciji. I nije daleko od istine“.
…
CRVENA ZVEZDA (1986 – 1988)
Golmani: Branko Davidović, Stevan Stojanović
Odbrana: Milivoj Bračun, Marko Elzner, Milan Ivanović, Zlatko Krdžević, Miodrag Krivokapić, Slavko Radovanović, Zoran Vorotović, Goran Jurić, Refik Šabanadžović, Slavoljub Janković, Dejan Joksimović, Robert Prosinečki
Vezni red: Dejan Antonić, Zoran Dimitrijević, Žarko Đurović, Boško Đurovski, Slobodan Marović, Goran Milojević, Jovica Nikolić, Zoran Pavlović, Dragan Stojković
Napad: Husref Musemić, Mitar Mrkela, Vladan Lukić, Dragiša Binić
Lane se sa Korane seli na Marakanu, a na naslovnoj strani ’Dinamove revije’ ogromnim slovima piše ’BORO, JE l SI MORO?’.
„Pa morao sam (smeh)… Nisam imao drugog izbora. Ćiro je postavio ultimatum, ja sam se spakovao i otišao. Ko za inat, žreb je bio nemilosrdan i Zvezda je već na startu prvenstva morala na Maksimir. Nije mi bilo uopšte lako. Pun stadion, zvižduci, uvrede… ništa nije pomoglo što je Ćiro danima pre utakmice molio publiku da ne skandira protiv Bore Cvetkovića. Dinamovci su me mnogo voleli i naravno da je moja odluka izazvala revolt u Zagrebu. Srećom, Zvezda je slavila pobedu u toj utakmici i strasti su se vrlo brzo smirile“.
Prozivka kod Gojka Zeca i već sutradan…
„Ma čini mi se da nijedan trening nismo odradili sa Zecom. Otišao je u inostranstvo, a na njegovo mesto je stigao Velibor Vasović. Nisam ga ranije poznavao, samo sam slušao priče o velikom Vasketu, legendi i kapitenu slavnog Ajaksa. Shvatio sam već na prvom sastanku da se radi o stručnjaku vanserijskog autoriteta. Pokazao nam je neku monografiju o čuvenoj generaciji kopljanika koja je osvojila tri uzastopna Kupa šampiona. Verujte mi na reč, ne preterujem… u toj knjizi je bilo tri strane o Krolu, osam o Neskensu, deset o Krojfu… a bukvalno 35 strana o Veliboru Vasoviću. Šta dalje da diskutujemo“.
Početak nije obećavao da je Zvezda dobila kapitalno pojačanje u špicu.
„Ništa mi nije polazilo za nogom. Nova sredina, pritisak javnosti, velika očekivanja… ulazio sam u šanse, ali golove su postizali drugi. Tako je to u svakom velikom klubu. Retko koji igrač dođe i odmah počne da trese mreže. Halilović je bio jedini izuzetak. Stigao je u Zvezdu iz Vinkovaca, odigrao sezonu života i odmah otišao u Rapid iz Beča. Meni je to išlo mnogo teže. Trebalo mi je vremena da se uklopim u jednu novu filozofiju igre, da se ’pohvatam’ sa ostalim igračima… ko mi najviše odgovara za dupli pas, od koga da očekujem pravovremenu dubinsku loptu… To su procedure koje traju. Mora sve da se ukomponuje da bi pravi golgeter počeo da pogađa metu“.
A mozaik se sklopio kada je bilo najpotrebnije…
„Definitivno sam se odblokirao na utakmici u Trondhajmu. Rozenborg je došao u nezgodnom trenutku, posle poraza od Budućnosti na Marakani, kada je Vaske rekao u svlačionici ’svaki put kad vam neko odnosi bodove iz Beograda, znajte da je to isto kao da vam iznosi televizor iz kuće’. Ključna je bila i utakmica protiv Veleža, oni su tri puta bili u vođstvu, mi stizali rezultat… kod 3:3, Vaske je skočio sa klupe i rekao ’svi u odbranu, bolje da sačuvamo bod nego da primimo četvrti’. Tu smo shvatili da ne treba da jurcamo ko muve bez glave… mora ponekad da se stane na loptu i iskontroliše situacija. Meni je bilo najvažnije da sam ulazio šanse. Priznajem, javio se i strah od promašaja, ali sam znao da to neće trajati večno“.
I nije… Najpre Panatinaikos, posle Rozenborg… a sve uvertira za antologijske duele sa Kraljevskim klubom iz Madrida.
“Protiv Grka su nas pratili duhovi prošlosti. Slušali smo razne priče o Džajinoj generaciji koja je na volšeban način ostala bez finala Kupa šampiona posle 4:1 u Beogradu. Mi smo takođe deklasirali PAO u prvoj utakmici, a uoči puta u Atinu rukovodstvo nije želelo ništa da prepusti slučaju. Nismo poveli samo kuvare, već i konobare (smeh). Spavali smo u hotelu, a hranili se u jugoslovenskom konzulatu. I sve to nije bilo dovoljno da rutinski odradimo posao, nego smo strepeli do poslednjeg trenutka utakmice…”.
Dok Bora nije iskoristio Piksijevu asistenciju i oduvao duhove prošlosti.
„Ne smem ni da pomislim šta bi se dogodilo da su Grci postigli i treći gol. Meni je bilo drago da se sretnem ponovo sa Zajecom, koji je dirigovao igrom Panatinaikosa na sredini terena. Evo, sad mi kažete da je i Tomislav Ivić bio na klupi grčkog prvaka. Ja u to ne mogu da poverujem… znao sam ga iz Dinama, to je za mene jedan od naših najboljih trenera svih vremena… U rangu Bićeta Mladinića, Ivice Osima i Radomira Antića. To je čovek koji je 24 sata dnevno živeo za fudbal. Ako vas slučajno sretne na ulici, odmah vadi trenersku tablu sa magnetima i pokazuje vam gde ste grešili na poslednjoj utakmici i kako treba da se krećete na sledećoj. Neverovatan lik. Ma ne, nema šanse… nije Ivić tada trenirao Panatinaikos. Setio bih se 100 odsto“.
Ipak, jeste (link sa youtuba kao dokaz da smo Bori malo osvežili sećanje od pre 30 i kusur godina).
„Postigao sam četiri gola u dve utakmice sa Rozenborgom i Zvezda je posle mnogo godina prezimila u Kupu šampiona. I opet taj žreb… Dobili smo Real koji je u to vreme ulivao strah i trepet u Evropi. Butragenjo, Gordiljo, Ćendo, Sančiz, Kamačo, Galjego… da ne govorim o Hugu Sančezu i Horheu Valdanu. U Beogradu smo iskoristili hladno vreme i zaleđen teren. Mislim da su polarni uslovi više išli nama na ruku, Real se nije snašao, ali ko je mogao da očekuje tri gola razlike posle samo 45 minuta igre. Ludnica. Mi smo se sa Avale spustili na stadion, dva sata pre početka utakmice… i već je bilo 100.000 ljudi na Marakani. Nema tu neke analize ili taktike. Više srcem i uz energiju sa tribina. Igrali smo kao u transu“.
Boško Đurovski, 1:0. Žare Đurović, 2:0. A onda… pas iz dubine, nema ofsajda, Bora dribla Buja i lopta je opet u mreži. Nestvarnih Zvezda – Real 3:0.
„Obožavao sam te akcije… lopta iza leđa odbrane, moj trk i rutinska realizacija. Otišao sam suviše iskosa, ali nijednog trenutka nisam imao bojazan da će igrač Reala izbiti loptu iz gola. To je neki osećaj koji ne umem da objasnim. Strašno samopouzdanje, jedna vrsta fudbalskog bezobrazluka… pravi golgeteri znaju o čemu pričam. I da sam promašio, ja bih do kraja utakmice sigurno bar jednom savladao Buja. Gerd Miler je pratio utakmicu iz svečane lože i proglasio me Igračem utakmice. Dobio sam televizor koji i dan danas čuvam u svojoj spavaćoj sobi. Eno ga, radi… slika nije baš najjasnija, ali ne bih ga menjao ni za šta na svetu“.
Javna je tajna da se Real odmah posle utakmice javio Zvezdi sa konkretnom ponudom za Boru Cvetkovića.
„Šuškalo se… ali meni niko ništa nije rekao. Otišao je Milan Janković koji je takođe briljirao na toj utakmici. Ne znam šta se desilo u revanšu. Ljudi svašta pričaju, ali ja sam bio na terenu i znam da to nema veze sa istinom. Dali su nam golove na vreme, mi naše šanse nismo iskoristili i Real je otišao u polufinale. Šteta, imali smo tim i atmosferu da doguramo do kraja. Meni je ostala uteha da sam osvojio priznanje za najboljeg strelca Kupa šampiona. Skoro mi je neki prijatelj poslao sliku na viber… spisak svih golgetera u istoriji ovog takmičenja. Di Stefano, Puškaš, Fonten, Macola, Krojf, Miler, Rosi, Platini… Bora Cvetković… Plus Miloš Milutinović i Milinko Pantić. Lepo društvo, zar ne?“.
Za dve godine u ’crveno-belom’, skor protiv Partizana je 2-1-1. Ali je svaki Derbi bio spektakl za sebe.
„To su utakmice koje ti daju posebnu inspiraciju. Krenulo je porazom… kad je Dika odbranio Vokriju penal, a Partizan slavio golovima Smajića i Milka Đurovskog. Na proleće smo im vratili duplom merom… bila je to jedna od najboljih partija Crvene zvezde u istoriji mečeva sa večitim rivalom. Vodili smo 3:0 u 19. minutu, dao sam dva gola… rapsodija na terenu. Sudija Čolić je Piksiju poništio čist gol za 4:0. Pogledajte snimak, nema govora o ofsajdu. Musemić mu je gurnuo loptu u prostor, Piksi zaobišao Omerovića i zakucao u mrežu. Svi pamte onaj gol sa pola terena koji mu je poništio sudija Mamić, ali ovo je bila još drastičnija sudijska greška“.
Partizan mu dođe kao redovna mušterija.
„Bio sam dvostruki strelac i na JNA, kada je Piksi dao gol Đukanoviću direktno iz kornera. Imao sam i sreće, lopta mu je prvo prošla kroz ruke, a posle i kroz noge. Vodio sam žestoke duele sa Isom Sadrijuom, ali sam se nosio i sa Vermezovićem, Mićom Radovićem… Sa Mićom sam i dan danas veliki prijatelj. Da ne poverujete, imam fenomenalan odnos sa bivšim igračima Partizana. Pre izvesnog vremena, imali su neku proslavu i zvali su me da im se pridružim na večeri. Družili smo se i dok smo igrali fudbal. Tada se izlazilo u diskoteku 54 i Caffe KB… živeo sam dugo sa Piksijem u Metropolu, pa nam je i kafić Voje Kisa bio blizu. Kada je Bračun otišao iz Zvezde, meni se svidela njegova kuća iza istočne tribine Marakane i odmah sam se uselio. Vrlo brzo sam zavoleo Beograd i sećam se da sam već posle mesec dana izjavio za neke novine ’ostajem ovde da živim i posle karijere’. Tako je i bilo“.
TOP 11 – Dragan STOJKOVIĆ (vezni red)
„Poslednja autentična desetka jugoslovenskog i evropskog fudbala.
Svetski as, čovek koji je rođen za velika dela. Čega god se dohvati, pretvara u zlato. Igrač, predsednik, direktor, trener… Piksi je u svakoj ulozi ostavio pečat jer je izuzetno nadaren momak. Brzo je učio, upijao… Urođenom talentu je pridodao harizmu i radne navike. Poslednji je izlazio sa treninga, veliki fanatik koji se nije mirio dok nešto ne dovede do savršenstva. Da sam ja trener i da moram da biram između Deje i Piksija, uvek bi izabrao Piksija. Jer vam Dejo zadaje neke druge glavobolje. A Piksi je kompletan, sa njim nemate nijedan problem. Samo mu dajte ’desetku’ i pustite ga da igra. Tu je Branko Stanković napravio veliku grešku. Čekaj, uzimaš Piksiju ’desetku’… ok, ništa nije sporno… ali kome da je daš? Ne razumem… zna se ko jedini može to da nosi na leđima“.
…
TOP 11 – Milan JANKOVIĆ (vezni red)
„Bili smo jako dobri. Stalno je navraćao u moju školu fudbala na Bežaniji, prošle godine se vratio u Australiju i nismo više u kontaktu. Stavio sam ga u tim isključivo zbog tih pasova, dugih lopti i načina igre koji je meni apsolutno odgovarao. Funkcionisali smo kao tandem, umeo je da razigra ekipu, da nekim nepredvidivim potezom izbaci napadača u gol-šansu. Imao je i odličan šut, postigao sam mnogo golova iz odbitka nakon njegovih udaraca. Šta ti je fudbal… Piksi i Milan Janković… dva vrhunska kreativca u ekipi. A znate li ko mi je gurnuo pas za gol protiv Reala? Milivoj Bračun (SMEH)“.
…
ASKOLI (1988 – 1991)
Golmani: Andrea Pacalji, Roberto Bokino, Fabricio Lorijeri
Odbrana: Antonio Aloizi, Mustafa Arslanović, Paolo Beneti, Flavio Destro, Silvano Fontolan, Salvatore Fusko, Osvaldo Manćini, Vinćenco Rodija, Stefano Kolantuono, Rozario Pergolici, Luka Markato, Đovani Di Roko,
Vezni red: Domeniko Agostini, Gabrijele Bonđorni, Đuzepe Karilo, Antonio DelOljo, Marijano Fjoravanti, Paolo Đovaneli, Marko Gori, Luiđi Buđardini, Karlo Kavalijere, Odoakre Kjeriko, Fjorenco DAjnzara, Oreste Didone, Antonio Sabato, Pjetro Zaini, Đorđo Enco, Lućio Bernardini
Napad: Valter Kazagrande, Bruno Đordano, Domeniko Ćikoni, Olivijero Garlini, Đovani Spineli
…
Posle bravura protiv Reala, inostrani mediji nazivaju Boru Cvetkovića novim Linekerom evropskog fudbala. Pljušte ponude Kajzerslauterna, Nice, Atletiko Madrida, Pari Sen Žermena… Boro potpisuje predugovor sa Brestom, ali njegova supruga bi radije u Pariz…
„Ma to za Pariz su gluposti. Kada sam se dogovorio sa Brestom, oni su bili osmi na tabeli i uslov je bio da ostanu prvoligaši. Događa se krah u nastavku sezone, Brest ispada iz lige i ja prihvatam ponudu Askolija u kome je pre mene igrao Aca Trifunović. Italijanska liga je u to vreme bila na vrhuncu slave. Mogao sam i u Lacio, predsednik je dva puta dolazio u Beograd… ali su i oni bili na klackalici, Serija A – Serija B… Kao i Napoli, dok nije došao Maradona. Sećam se da je Vujadin Boškov par godina ranije imao ponude Napolija i Askolija, i opredelio se za Askoli. Osvojio je rekordan broj bodova, uveo ih u elitni rang, prešao posle u Sampdoriju i ispisao istoriju italijanskog fudbala“.
Trebalo mu je i na ’čizmi’ vremena da se odblokira. Protiv Verone dva gola, pa dve nedelje kasnije pobedonosni protiv Torina za 1:0.
„Dao sam i počasni u porazu od Napolija 3:1. Maradona je već uveliko vladao svetskim fudbalom. On je ceo grad digao na noge i izvukao ga iz bede i sirotinje. Zaslužan je za renesansu Napulja u kome se teško živelo i ljudi su utehu i spas našli u bravurama Dijega i njegovih drugara. Napoli je te godine jurišao na drugu titulu i mogu da se pohvalim da sam im u obe utakmice zatresao mrežu. Pogodio sam i dva puta u kupu Italije, tako da sam imao sasvim solidan skor na kraju sezone. Jako je bitan dobar izbor sredine kada odlazite iz zemlje. Pančev je najbolji primer. Da je otišao u bilo koji drugi klub, bio bi još pet godina najbolji strelac Evrope. On je odabrao Inter, kod trenera Bjankija, koji je važio za najvećeg defanzivca u celoj Italiji. A Darka kad odvojite od šesnaesterca, kao da ste ga ostavili na klupi za rezerve“.
Boro i drugu sezonu na Apeninima počinje u furioznom stilu. Na utakmici protiv Sampdorije, postiže dva gola u poslednjih pet minuta za senzacionalni preokret i pobedu Askolija od 2:1.
„Boškov je sedeo na klupi, igrali su Vijali, Manćini, Salsano… fantastičan tim, najbolji u istoriji Sampdorije. Osvojili su posle skudeto, Kup pobednika kupova, Superkup… Drag mi je i gol protiv Udinezea, za pobedu od 1:0. Izdriblao sam kompletnu odbranu i samo je ćušnuo u mrežu. Da je takav gol dao Maradona, vrteo bi se i dan danas u televizijskim špicama. Uopšte mi nije jasno kako sam uspeo tako da ih poslažem u šesnaestercu. Jedan lažnjak, drugi lažnjak… oni uklizavaju… pa golman pada… Neverovatno. Najteže mi je bilo protiv Bremea i Bergomija. Inter nam nikako nije ležao, dođu, ne oznoje se i daju nam 4-5 komada. Uspeo sam samo jednom da matiram mog prijatelja Zengu, i to u Kupu Italije. Sa Milanom, druga pesma. Odemo na San Siro i dobijemo ih lagano 1:0, a oni šampioni Evrope“.
Za duele Askolija i Milana veže ga i jedna tužna priča…
„Andrea Pacalji je iz Askolija prešao u Milan i ja sam mu na prvoj narednoj utakmici zatresao mrežu. Bili smo veliki prijatelji i uspeo sam 2011. godine da dođem do broja telefona i da ga čujem. Razmenili smo par poruka, prisetili se starih dana, čak i nasmejali zbog nekih zajedničkih anegdota… Dan kasnije, ja mu šaljem poruku, on ne odgovara. Ja još jednu, opet ništa. Bio je na moru i pretpostavio sam da je ostavio telefon u sobi, da zato ne odgovara. Odjednom, šok. Stiže poruka od njegove žene ’dragi Boro, Andrea je juče preminuo’. Kad se nisam srušio. Mnogo bolan trenutak. Bio je veliki laf i nije zaslužio takvu sudbinu“.
…
TOP 11 – Valter KAZAGRANDE (napad)
„Odličan tip. Brazilski mentalitet, jak kao stena, a znao je fudbala. Slobodne udarce i penale je izvodio iz zezanja. On je kum sa Karekom i pošto je Askoli-Napulj dva sata vožnje, često smo sva trojica izlazill u grad ili na večere. Čak mi je Kareka poklonio i dres Napolija, jer sam važio za povučenog i sramežljivog tipa… nije mi padalo na pamet da posle utakmice zamolim Maradonu ili bilo koga da razmenimo dresove. Sa Kazagrandeom se dugo nisam čuo. Znam da je u jednom periodu ušao u mutne vode i da je imao dosta problema. Video sam snimak iz TV emisije u kojoj on i voditeljka razgovaraju o drogi i o tome kako se izvukao iz te situacije. U prvi mah ga nisam prepoznao, ima preko 200 kila…“.
…
TOP 11 – Bruno ĐORDANO (vezni red)
„Član čuvenog trija MA-ĐI-KO (Maradona-Đordano-Kareka), koji je Napoliju doneo prvu titulu u istoriji kluba. Rođeni Rimljanin, legenda Lacija u kome je i počeo karijeru. Našao se početkom osamdesetih u epicentru skandala sa nameštanjem rezultata. Sećate se onog masovnog hapšenja koje je potreslo ceo italijanski fudbal. Tada je čuveni selektor ’azura’ Enco Bearcot, onaj fini gospodin sa lulom, birao između Đordana i Rosija za Svetsko prvenstvo u Španiji i opredelio se za Paola Rosija koji je takođe imao problema sa zakonom. Ispostavilo se da je ta odluka ključno uticala da Italija postane svetski šampion. Bio je tu još jedan igrač… isto centarfor… jak kao bik… kako se zvaše, stao mi mozak… onako proćelav… bio mi je kasnije trener u Askoliju… a da, Ćićo Gracijani, setio sam se… čovek je došao za trenera, prošli smo kompletne pripreme, izgubili prvu utakmicu u Kupu Italije od nekog drugoligaša i njega su smenili po kratkom postupku“.
…
OLIMPIJSKA REPREZENTACIJA JUGOSLAVIJE 1984
Kandidati iz Olimpijske reprezentacije:
Golmani: Tomislav Ivković, Ivan Pudar
Odbrana: Mirsad Baljić, Marko Elsner, Ljubomir Radanović, Branko Miljuš, Srećko Katanec
Vezni red: Nenad Gračan, Mehmed Baždarević, Dragan Stojković, Admir Smajić, Jovica Nikolić
Napad: Boro Cvetković, Stjepan Deverić, Mitar Mrkela, Milko Đurovski
…
Jugoslavija je igrala najlepši fudbal na Olimpijskom turniru u Los Anđelesu, ali ponašanje naših igrača nije bilo na nivou olimpijskog šampiona.
„Lako i naivno smo dobijali žute i crvene kartone. Onih u polufinalu sa Francuskom ne želim ni da se sećam. Malo je bilo do naših glava, a malo do bezobrazluka francuskih fudbalera. Tej neki Ror, pamtim mu i lice… zbog njega smo Nikolić i ja isključeni, doduše zasluženo. Mada je sve bilo čudno… Delegat iz Francuske, a igraju Francuzi… Sudija nama svira svaki kontakt, njih pušta da igraju grubo… Meni je pokazao crveni karton samo par minuta nakon što sam izjednačio rezultat. Sa dva igrača manje, nismo imali nikakve šanse u produžecima. A da smo prošli u finale, garantujem da nam ne bi izmakla zlatna medalja. Brazilci nisu došli u nekom jakom sastavu, a naš tim je bio prepun afirmisanih igrača koji su se u tom trenutku nalazili u životnoj formi“.
…
TOP 11 – Marko ELZNER (odbrana)
„Rano je ’otputovao’… nažalost… Fenomenalan momak, za čistu desetku. Družili smo se i posle Los Anđelesa, proveli jednu divnu sezonu u Crvenoj zvezdi… Imao je znanje, fudbalsku inteligenciju, mogao je bez problema da iznese loptu, ovo što sada rade ovi moderni štoperi. Jedini nedostatak je imao u fizičkom smislu. Nije bio dovoljno korpulentan i jak da se nosi sa nekim robustnim centarforom. Tu se nije snalazio. Recimo, protiv Engleske u Beogradu… ali ne… bolje da se ne prisećamo te utakmice. Za Marka me vežu najlepše uspomene i jedno divno prijateljstvo“.
…
TOP 11 – Vlado ČAPLJIĆ (odbrana)
„Moj drug. Dođe ovde na Bežaniju, svrati, popije kafu. Nije mi odgovarao kao čuvar. Generalno, nikada nisam voleo da igram protiv Željezničara, to ti je kao po vatri da hodaš. Uvek su imali dobar tim, igrali su grubo, bezobrazno... To ne znači da su bili loši momci, nego im je stil bio takav. Ne sećam se da li sam ikada pobedio na Grbavici. Izvučemo bod i pevamo. Oni i Hajduk su mi bili najnezgodniji rivali. Splićani čvrsti, odgovorni, disciplinovani… mada sam im davao golove, i sa Zvezdom i sa Dinamom. Vladu sam izuzetno cenio kao igrača, ostali smo obojica da živimo u Beogradu i to nam ostavlja mogućnost da se povremeno prisećamo lepih trenutaka iz naše fudbalske prošlosti“
…
REPREZENTACIJA JUGOSLAVIJE (1983 – 1988)
Golmani: Ratko Svilar, Tomo Ivković, Zoran Simović, Ivan Pudar, Mauro Ravnić
Odbrana: Luka Peruzović, Mirza Kapetanović, Miodrag Ješić, Faruk Hadžibegić, Srećko Bogdan, Branko Bošnjak, Zvjezdan Cvetković, Branko Miljuš, Nenad Stojković, Srećko Katanec, Velimir Zajec, Ljuba Radanović, Zoran Vujović, Davor Jozić, Zoran Vulić, Mirsad Baljić, Marko Elzner, Goran Jurić, Vujadin Stanojković, Predrag Spasić
Vezni red: Blaž Slišković, Safet Sušić, Marko Mlinarić, Josip Čop, Ivan Gudelj, Mehmed Baždarević, Dragan Stojković, Zvonko Živković, Nenad Gračan, Admir Smajić, Dejan Savićević, Milan Janković, Goran Milojević, Refik Šabanadžović
Napad: Miloš Šestić, Sulejman Halilović, Dragan Mance, Zlatko Kranjčar, Stjepan Deverić, Zlatko Vujović, Semir Tuce, Fadilj Vokri
Na Borinu karijeru u A reprezentaciji Jugoslavije bitno je uticala epizoda sa prijateljske utakmice protiv Austrije u Banjaluci. Odbio je da bude jedini igrač kome selektor Osim nije pružio šansu svih 45 minuta (igrali svi po poluvreme).
„Ma to je sve nebitno. Osima mnogo cenim i poštujem. On je jedan od retkih stručnjaka na koga niko sa strane nije mogao vrši nikakav uticaj. Oko izbora igrača, sastava tima, metoda rada… a imao je fantastične treninge, sve je prštalo… Ne žalim ni zbog Svetskog prvenstva u Italiji. Jednostavno, pojavili su se mlađi, bolji, svežiji… Mene je u onoj utakmici protiv Francuske u Beogradu zamenio Savićević… i čim je ušao, namestio je gol i doneo preokret. Šta je trebalo da radim? Da se ljutim? Gluposti. Možda mi je jedino krivo zbog Olimpijskih igara u Seulu. Nisu me poveli, iako sam bio u odličnoj formi. Nadavao sam se golova u kvalifikacijama, čak sam rešio i odlučujući meč protiv Čehoslovačke u Petrinji. Odgovarala nam je samo pobeda, dobili smo 1:0 mojim golom. I posle toga kraj, nema me nigde. To nije bilo u redu“.
Jedini gol u dresu državnog tima dao je Španiji u Ovijedu i rado bi ga menjao za bar jedan bod na Evropskom prvenstvu u Francuskoj.
„Tamo je bilo haotično. Prva utakmica je uvek najvažnija na svakom turniru. Mi smo izgubili od Belgije i kola su krenula nizbrdo. Pokušaj vađenja protiv Danske završio se još užasnije, dali su nam pet komada. Tu dolazi do raspada. Stvaraju se klanovi, svako protiv svakog… sve je bilo suviše mučno. Da smo mogli, spakovali bismo kofere i pre poslednjeg meča sa Francuskom. Velika šteta, jer smo imali fantastičnu generaciju. To protiv Španije je bila prijateljska utakmica. Slavili smo sa 2:1, a u strelce se upisao i Mehmed Baždarević. Oni su igrali u najjačem mogućem sastavu, sa Mičelom, Butragenjom, Salinasom, Ćendom, Martinom Vaskezom… cela ona ekipa koju je Piksi vratio kući sa Svetskog prvenstva u Italiji“.
…
TOP 11 – Safet SUŠIĆ (vezni red)
„Za mene jedan od najboljih koje sam ikada gledao. Stamen, jak… kad se zagradi, odbijate se od njega. Jedna momčina koju, autom da udarite, ne možete da ga oborite. A izuzetan znalac. Nije bio naročito hitar, ali zato ideja, pregled igre, pas… sve na vrhunskom nivou. Snašao se i kao selektor. Jedna kompletna ličnost. Rekao bih, previše skroman i povučen za nekoga ko je obdaren takvom fudbalskom klasom. Možda mu je to i nedostajalo u karijeri. Ta doza drskosti i bezobrazluka koja bi ga nametnula kao lidera ekipe. Jednostavno, nije imao karakter za vođu. Kao recimo Nemanja Vidić. Da uhvati za gušu ko neće da trči. Čak ni Piksi nije bio takav. Verujte mi… on je bio nešto između. Lider mora da hvata za gušu, tu je Vidić bio bez premca. Ili Zajec… ali Zajec nije hvatao za gušu, on je to rešavao na mnogo finiji način“.
…
TOP 11 – Tomislav IVKOVIĆ (golman)
„Imali smo sličan fudbalski put, on je prvi probio led kad je iz Dinama prešao u Crvenu zvezdu. Mnogo su ga osporavali, ali je napravio odličnu karijeru. Bio je čudan, 15 utakmica bez greške i onda počne da brlja. Tako je bilo u Dinamu i Zvezdi, tako i u reprezentaciji Jugoslavije. Pa on je bio na golu kad smo primili pet komada od Danske na Evropskom prvenstvu u Francuskoj. Sećam se kad je izašao iz svlačionice, bled ko krpa. Sve što je mogao, on je izgrešio. Bilo mi ga je žao, mnogo smo dobri. Toma je vrlo korektna osoba i ostali smo i dan danas veliki prijatelji“.
…
TOP 11 – Ivan GUDELJ (vezni red)
„Ljubimac Miljana Miljanića, Čiča ga je gledao kao sina. Često volim da ga se setim kao fudbalera. Jedan od mojih omiljenih igrača. Mogao je da igra bilo koju poziciju u timu. Jak na lopti, odgovoran, pouzdan… sa 24 godine je poneo traku u reprezentaciji Jugoslavije i bio nosilac igre. Šteta što je zbog žutice veoma rano završio karijeru. Miljan ga je uoči onog prokletog rata stavio na funkciju selektora olimpijske reprezentacije. Posle se vratio u Split, čak sam čuo da su njegovoj ženi bacili bombu u lokal… teška priča… imao je velikih problema, ali vidim da je sada sve u redu i drago mi je zbog toga. Nismo se dugo sreli, kažu mi da je dolazio u Srbiju zbog promocije svoje knjige. Voleo bih ponovo da ga vidim“.
…
Kandidati za trenera:
Miroslav Blažević, Branko Zebec, Tomislav Ivić, Velibor Vasović, Ilario Kastanjer, Euđenio Berselini, Aldo Agropi, Nedo Soneti, Toza Veselinović, Ivan Toplak, Ivica Osim
…
TOP 11 – Miroslav Ćiro BLAŽEVIĆ (trener)
„Bez obzira na sve… na način kako smo se rastali… mnogo je učinio za mene i to moram da poštujem. Ćiro je Ćiro. Bio je sve i svja u Dinamu. Trener, direktor, predsednik… sa njim smo dogovarali uslove ugovora. I onda, šta znam… kad dođemo do tog finansijskog dela, gde je Ćiro bio obično galantan, uvek neki problem. To mi se i Deverić žalio. Kada se vraćao iz Hajduka u Dinamo, sa Ćirom se sve dogovorio… prošle pripreme, Ćiro otišao iz kluba, došao Skoblar i stavio Deverića na transfer listu. Ćiro ga ni u jednom momentu nije uzeo u zaštitu. Takav je bio… za frku, za gužvu… ali kad nešto odluči, istera do kraja. Znao je u petak da skloni iz tima tri standardna igrača, samo da bi držao atmosferu na odgovarajućem nivou. I nije trpeo zvezde u ekipi. Čim je došao u Dinamo, skinuo je Kranjčara sa spiska putnika za Australiju. Poslednji put sam ga video na bratovoj sahrani, a sreli smo se pre toga na Kipru. Ja sam bio sa Zvezdom na pripremama, odjednom staje autobus ispred hotela i prvi koji izlazi – Ćiro. Ja se oduševio… nismo se videli od mog odlaska iz Dinama. Vidim ga kulira na recepciji, neće da priđe… naravno, ja ustanem i pravo pred njega. Narednih sedam dana nismo se razdvajali. Priče, anegdote, smeh do suza… Isključivo o lepim stvarima. Ružne smo odavno zaboravili“.
…
Boro CVETKOVIĆ – Mojih TOP 11: Ivković – Elzner, Zajec, Čapljić – Mlinarić, Janković, Gudelj – Stojković, Sušić, Đordano, Kazagrande. Trener: Miroslav Ćiro Blažević.
…
Bila je i kratka epizoda u Borcu iz Čačka.
„Ma to su me pogrešno informisali. Rekli mi da je Čačak na pola sata od Beograda. Ja otišao i posle par utakmica rekao ’dosta’. Ko bre da putuje toliko daleko (smeh)“.