Posle tri utakmice u oktobarskom ciklusu, tokom kojih je ostvaren osnovni cilj, reprezentacija Srbije je na MONDO skeneru. Šta je bilo dobro, šta nije, a šta može bolje...
Bez obzira na to što reprezentacija Srbije (ponovo) nije ostvarila pobedu u oktobarskom ciklusu, ako gledamo regularnih 90 minuta, sveopšti utisak o nastupu "orlova" je vrlo pozitivan, posebno ako se uzme u obzir da je ostvaren glavni cilj.
Trijumfom posle produžetaka u Norveškoj "orlovi" su došli na utakmicu daleko od Evropskog prvenstva, pa će protiv Škotske imati šansu da se domognemo ovog turnira posle 20 godina.
Ima razloga za optimizam, ali bilo je i stvari koje moramo da popravimo…
Dobra vest je da je do "meča godine" ostalo još mesec dana (12. novembar), a do tada će Ljubiša Tumbaković imati vremena da analizira Škote. Temeljno kao i Norvežane kojima smo našli slabu tačku, dok deluje da će to biti i lakše sa Ostrvljanima.
Ipak, najvažnije je da gledaju sebe i da ne dozvole da im zlatna prilika propadne, posebno sada kada reprezentacija ima mnogo veću podršku naroda nego pre nedelju dana.
UTVRĐEN SISTEM - IDE NAM SA TRI ŠTOPERA
Odluka da se na mesec dana pred utakmice s Norveškom Srbija "prešalta" na sistem sa trojicom pozadi bio je veliki rizik, ali ispostavilo se da je to bio odličan potez Ljubiše Tumbakovića.
Uspeo je da eliminiše probleme na mestu bekova, slično kao što je to pre njega uradio Slavoljub Muslin, a prihvatio je i realnost da nema vremena za uigravanje. Tako su praktično birani fudbaleri koji sličan sistem igraju u klubovima, drugi su se prilagodili, pa deluje da će Srbija i u budućnosti igrati na vrlo sličan način sakrivajući sopstvene mane.
Nema sumnje da će posle još nekoliko okupljanja to biti još bolje, posebno kada je u pitanju automatizam ofanzivnih bekova (Ristić i Lazović) i njihovo ubacivanje iz drugog plana.
Posebno dobra stvar je što Srbija na klupi ima igrače različitog profila koji mogu da promene ritam utakmice ako se uđe u kolotečinu, a vredi istaći da tokom ovog okupljanja "orlovi" nisu bili u najjačem sastavu pošto su odsustvovali Kostić i Maksimović.
KONAČNO ATRAKTIVAN FUDBAL
Ne samo da smo utvrdili u kom sistemu treba igrati u budućnosti nego je dobra vest što se igra i prema napred, što je značajna razlika u odnosu na isti period kod Muslina.
Tumbaković od početka ističe da želi da njegova ekipa uživa u fudbalu, da igra na gol više, a čini se da je to i opustilo noge srpskim igračima. U završnicu se dolazi sa dosta igrača, kombinatorika je dobra i može da bude još bolja kada u sastavu postoji majstor poput Dušana Tadića, a iz toga se izrodilo i mnoštvo šansi u prethodne tri utakmice.
Srbija je postigla po dva gola protiv Norveške i Turske, a utisak je da se moglo još više, pa je to segment koji definitivno može da se popravi u narednom periodu.
U svakom slučaju "orlovi" su odgovorili na kritike i konačno zaigrali fudbal vredan aplauza.
ODBRANA NE BLISTA, LAKO SE PRIMAJU GOLOVI
Da ne bude sve bajno pobrinula se zadnja linija. Očekivan minus, posebno kada se odlučite da gajite ofanzivan stil fudbala, ali to ne sme da bude izgovor.
Srbija se protiv Norveške odlično timski branila, potpuno neutralisala Serlota, Kinga i Holanda, ali je trenutak nepažnje i popuštanja koncentracije uticao da prokockamo zasluženo vođstvo. Najteže je selektoru da uigra zadnju liniju pošto to iziskuje vreme, a uz to svako okupljanje donosi probleme - od povreda preko suspenzija do umora.
Deluje da se zadnja linija Milenković - Mitrović - Kolarov polako kristališe, videćemo da li ima prostora za Maksimovića kada se vrati, a zbunjujuća situacija je i dalje oko prvog golmana.
Problem je pravilo kada rival dođe u opasnu zonu i počne brzo da kombinuje, ostavljalo se dosta prostora po bokovima, ni zadnji vezni nisu u svakom trenutku lepo ispratili iz drugog plana, a bilo je i individualnih grešaka zbog kojih su primljena ukupno četiri gola.
SERGEJ MILINKOVIĆ-SAVIĆ, KONAČNO!
Dugo smo čekali da najbolji fudbaler Lacija konačno "proradi" u reprezentaciji Srbije i nije mogao da izabere bolji trenutak.
Postigao je dva gola protiv Norveške, matirao i golmana Turske na sjajan način glavom, pa deluje da je Srbija dobila veliko pojačanje za budućnost. To ne mora da znači da će SMS-u biti "zakucana" uloga startera zbog etikete koju nosi, nego da će reagovati uvek na pravi način kada mu Tumbaković ukaže šansu.
Potvrdio je da ga to više ne opterećuje i deluje da je konačno na putu da se uklopi u tim.
Njegov trenutak inspiracije doveo je Srbiju na meč daleko od EURO, a majstore koji "sviraju klavir, a ne nose ga", kako to kaže Kosanović, Srbija mora da pretvori u prednost.
FILIP ĐURIČIĆ, APSOLUTNI POGODAK!
Možda i pozitivnije iznenađenje od Sergeja Milinković-Savića bio je njegov konkurent na poziciji ofanzivnog veziste koji je pravo niotkuda dobio šansu u meču protiv Norveške.
Bio je to njegov prvi start za reprezentaciju posle šest godina, a delovalo je kao da je u njemu duh Dušana Tadića. Raspoložen, inspirisan i motivisan, Đuričić je komandovao našom igrom i prava je šteta što na tom meču nije zabeležio gol ili asistenciju.
Odgovarala mu je "slobodna" uloga na terenu, podsetio je na ogroman talenat, pa je to još jedna dobit za reprezentaciju posle ovog okupljanja.
OVO NE VALJA - DUGO BEZ POBEDE
Iako utakmicu u Norveškoj računamo kao pobedu, nije zgoreg podsetiti da je posle regularnih 90 minuta rezultat bio 1:1. Potom se izgubilo od Mađarske, remiziralo sa Turskom…
Utisak iz oktobra je vrlo pozitivan, ali ne bi smeli da smetnemo s uma da rezultati i dalje nisu bajni. Baš posle pobeda se najviše raste, a mi je čekamo još od 14. novembra 2019. godine. Tada je pobeđen Luksemburg (3:2), da bi uz pomenute rezultate nesrećno remizirali sa Ukrajinom, Turskom i izgubili "glatko" od Rusije.
Potrebne su pobede i da bi Srbija napredovala na FIFA rang listi i ostala u drugom šeširu za žreb za Mundijal, a za nadati se da će se to ispraviti već na sledećem okupljanju.
DUŠAN VLAHOVIĆ - BRAVO, TAKO SE BORI!
Još dosta igrača iz reprezentacije Srbije zaslužilo je pohvale posle oktobarskog ciklusa, ali smo odlučili da istaknemo Dušana Vlahovića koji je na terenu proveo manje od poluvremena.
Ulascima sa klupe protiv Mađarske i Turske menjao je tok meča. Odmah je pravio prednost u skoku, borio se za svaku loptu i kod njega se videla ogromna želja za golom. Pogodio je po stativu protiv Mađarske i Turske, na drugom meču su mu izbacili loptu sa gol-linije, pa je uprkos tome što nije upisao prvenac - kraj njegovog imena veliki plus.
Lepo se snašao u tandemu napadača, sličan sistem igra i njegova Fiorentina, a opšti utisak je da je možda ovim nastupom preskočio i Jovića u poretku "devetki" kod Tumbakovića.
Ko zna, možda to natera i Jovića da pruži više!