Ostoja Mijailović i Nebojša Čović učesnici su Kopaonik biznis foruma
Predsjednici KK Partizan Ostoja Mijailović i KK Crvena zvezda Nebojša Čović govorili su na Kopaonik biznis forumu 2024, na javnom nastupu u društvu bivšeg predsjednika FK Crvena zvezda Dobrivoja Tanasijevića, visokog funkcionera UEFA Zorana Lakovića i novinara Slobodana Georgijeva.
"Došao sam u KK Partizan jer nije bilo ikoga i niko nije htio da se prihvati te situacije. Da je bila malo bolja situacija, vjerovatno ne bih dolazio sa 36 godina. Kad sam došao, dug je bio 10 miliona evra, budžet za cijelu sezonu 2017/18 bio je sačinjen od dva državna sponzora, ukupan izlaz bio je 1,3 miliona evra i unapred je bio potrošen. Jedna banka povjerilac je odmah blokirala račun na 1,5 miliona evra, smatra da bih ja trebalo to da platim, igrački kadar je bio skroman na početku...", rekao je Mijailović i dodao:
"Veliku nadu sam vidio u prihodu od karata, kada sam saradnicima postavio pitanje koliki je bio ukupan prihod od karata, 33.000 evra sam dobio kao odgovor, nisu mogli da privole ljude u Pionir da gledaju košarku. Ove godine prihodovali smo osam miliona evra. to je velika razlika u odnosu na 33 hiljade evra. U tom momentu je samo država davala sponzorstva i nisu postojali drugi sponzori."
Mijailović je govorio i o periodu korona virusa.
"Kad je došla korona došli smo u situaciju da budemo prvi, ali nam je zbog korone potonuo sistem i kao da ništa nismo uradili prije toga. Kad su došli Zoran Savić i Željko Obradović htio sam da napravim Upravni odbor od najvećih srpskih privrednika, da daju novac. Seo sam sa velikim srpskim privrednikom koga svi znate, kad sam ga pitao da uđe u upravu, rekao mi je da mu kažem koliko sam novca dao u klub. Kad sam mu pokazao, odmah je pristao. Svi ga znate ko je. Partizanovci su se potom okupili i napravili smo snažan upravni odbor", rekao je on i dodao:
"Imate primjere u Srbiji da pojedini predsednici i klubova primaju platu, a kada bih ja primao platu od kluba, sasvim je normalno pitanje zašto bi neko davao novac da ja primam platu. iI ne mogu da kažem da je jedino to pomoglo da projekat bude uspješan - niz faktora je tu, stalna podrška države, nakon sedam sezone je ta podrška postala četiri puta veća nego 2017, a klub je sa nula prihoda došao do 14 miliona evra. Danas ne poklanjamo karte, zabranio sam to, 2017. su se javile legende Partizana, pozivale da se vratim u Čačak, izvadio sam novac, kupio im karte, ali sam ukinuo besplatne ulaznice".
Čović: Zvezda nije imala privilegiju...
Nebojša Čović govorio je o formiranju KK FMP devedesetih i o saradnji tog kluba sa KK Crvena zvezda.
"FMP nije privatni klub, već udruženje građana, tada niste ni mogli da ga registrujete kao privatni klub. Bilo je to udruženje, u kojem su firme Lola Ribar, pa FMP bili glavni nosioci finansiranja kluba. Napravili smo halu i analizirali da veliki dio vrhunskih sportista ne dostigne visoki nivo obrazovanja, pa kada završe karijeru i zarade dosta novca, veliki dio njih bankrotira. Prateći američki sistem sa koledžom, napravili smo sistem u kojem dijete dođe sa 14,15 godina, upiše osnovnu, srednju školu, da ima smještaj, ishranu, moderne treninge... Taj model je pokazao da može da napravi dimenziju i samofinansiranja", poručio je on i dodao:
"KK Crvena zvezda nije imao privilegiju da ne bude blokiran, iako je tada dugovao 90.000 evra za nekakve poreze, već je ušao u blokadu i doveden je u stečajno stanje. Ovdje sjede privrednici, sigurno znate šta je UPPR i neki su to i vježbali u svojim firmama, zakonski je priznat, radio ga je Ekonomski fakultet, podijelio je u UPPR-u dugovanja Zvezde od 14 miliona evra po klasama. U klasi neobezbijeđenih bilo je oko tri miliona evra, tu nemate garantovano potraživanje. Znači 11 miliona evra je plaćeno 100 odsto, jednim dijelom plaćeno, a jednim dijelom preuzete obaveze reklamiranja. O tome mogu da vam pričaju Miša Beko, Sloba Vučićević , tada veliki povjerioci kluba. UPPR je trebalo da traje pet godina, a trajao je tri. Paralelno sa tim, FMP je prenio sportska prava na Zvezdu, po zakonu, uz saglasnost SD Crvena zvezda, Ministarstva sporta i Košaršakog saveza Srbije. Izmirili smo obaveze, ovo je naša 13. sezona i svake godine smo u febrzuaru poslije Kupa objavljivali i svoje troškove i prihode. Nije tačno da su klubovi sad izašli, neki klubovi su sve vrijeme transparentni. Sad, što je možda to nekima u medijima odgovaralo, da stalno pravimo manipulaciju da to kao nije transparentno, žao mi je, nismo na istom poslu. I budžetska inspekcija iz 2022. je došla u Zvezdu, kao i druge klubove, na 40 i nešto strana nismo imali nijednu primedbu. Od države možete dobiti direktno, indirektno i od državnijh javnih preduzeća, telekoma, dunava, poštanske štedionice. Zapisnik smo obnarodovali, a sad su došle i budžetska i poreska inspekcija, tačno je da Zvezda duguje milion evra za pored, s tim ta imamo dio stvari da obračunamo i izračunamo"
On je ponovio detalje finansijskog poslovanja Zvezde.
"Uspjeh kluba zavisi od budžeta kluba, nijednu sezonu nismo počeli, a da smo imali zatvoren budžet. Da vas podsjetim, Zvezda i dalje ima rekord posjete u Areni, vodeći računa da našim navijačima ne možete da naplatite kartu kao na zapadu, u Njemačkoj, Americi... Ove sezone se nadamo namirenju od šest miliona evra za karte i analiziramo dalje situaciju. Jako je teško bilo da u vrijeme korone se prihvatite da budete u Areni i na tome odajem priznanje Partizanu. Svaka čast"
Čović je rekao da će država uvijek morati da ulaže u profesionalni sport.
"Privatizacija? Država će uvijek morati da ulaže i u profesionalni sport, jer koga predstavljaju Zvezda i Partizan? Grad Beograd. Naravno, i državu Srbiju. Da li tu postoji nešto? Telekom nama uloži milion evra, a prema Nilsenu je stvarna vrijednost 2,5 miliona evra. Dakle, privatizacija - da, ali treba voditi računa. U Hrvatskoj se privatizacija sa akcionarskim društvima nije pokazala dobro. U Bugarskoj je model izvanredan za pranje para, a oprali su ih i više nema para u sportu. Rumunija slično. U Njemačkoj devet odsto Audi, devet Alijanc, ali isto i udruženje. Velika Britanija - vlasnici sve privatni, ali nemaju košarku, a ona nije profitabilna. Dinar u sportu je tri dinara manje za liječenje", kazao je Čović.