Zoran Krečković otkrio je kroz šta je sve prolazio tokom karijere i prijetnje sa kojima se suočavao.
Bivši košarkaš i trener Zoran Krečković (65) gostovao je u podkastu kod nekadašnjeg igrača Mileta Ilića i tom prilikom otkrio je mnoge detalje iz karijere za koje ljudi nisu znali. Zbog odluke da ode u Crvenu zvezdu (od 2001. do 2002. godine), kao bivši igrač Partizana (1977/1978), imao je dosta problema. Nema lijepa sjećanja ni iz perioda u crveno-bijelom taboru.
O tome je detaljno pričao. "Kada bi ukucao, ne bi me našao nigdje u Zvezdi. Mene to ne tangira. Zato što sam prozvao sve one. Meni je zazvonio telefon, javio se Moka Slavnić, čestitao mi je na borbi i rekao 'Svaka čast majstore, borio si se više nego mi zvezdaši, ali da znaš da si gotov, na prvoj krivini će da te...'. Rekao sam da ću ili da se zahvalim ili da se borim", počeo je Krečković razgovor u podkastu "Jao Mile".
Nastavio je da pojašnjava. "Čekao sam da se jave Koštunica ili Đinđić, javio se Zoran. Došao je i rekao mi 'ajde ti što si sve zakuvao'. Rekao sam da želim da postavimo stvari na svoje mjesto. U preduzeću se svi boje kad iz zove direktor, ja nemam strah da pričam sa direktorom. U tom momentu si igrač koji vrijedi, šta imaš da se bojiš. Moj odnos prema autoritetu je da poštujem, ali da kažem šta mislim. Postavio je par pitanje, njega je zanimala grupa koja je protiv nas. Miša Omega bio je prelazno rješenje i to je to. Kad sam odlazio, onda mi je Žika Pauk rekao da sam zaštićen kao bijeli medvjed kada smo pobijedili Partizan, ali da dugo nisam dobio platu. Smijenili su me sljedeće nedjelje. Trebalo je da odem onda kada nam nisu dali premije. Kao pobjednik."
Onda su problemi postali još ozbiljniji. "Meni jedan čovjek kaže da znaju da mi je sin u Americi. Sin mi šalje poruku da treba da se javim nekome, da su me zvali neki ljudi. Sa ženom u Ameriku i u avion, ne javljaj se sine nikome. Odem kod jednog čovjeka i on mi kaže mnogo si jeo go*na. Rekao sam mu da iza mene niko ne stoji, da ne radim to zbog para, da ja dajem pare igračima i da se borim za takve ljude što dolaze sa šalom Zvezde na utakmicu. Onda je okrenuo telefon i rekao 'Ostavite ga na miru'. Onda sam rekao da bježim ja u Kuvajt."
Vratio se na period u Zvezdi. "Ja sam cijepao do kraja. Rekao sam to i u novinama, šta treba, da me dočeka neka sačekuša? Sjećam se prve utakmice protiv Vojvodine, kada sam ušao, aplauz je uslijedio. Ne zbog toga što sam ja strašan trener, nego su prepoznali moju borbu. Posle su i oni instruirani. Meni je važno da sam se borio kao lav, da izvadim Zvezdu. Poslije je došao Muta koji ništa nije napravio, pa se čudio. Onda je došao Sagadin, došle su pare. Te koje sam prozivao, oni su me otjerali. Bilo im je važno da neko iz Zvezde bude na čelu, ne ja. Šta su Zmago i Muta? Priču sam završio, interesantno mi je da spomenem. Borio sam se kao lav, a niko iza mene nema. Čović je moćan čovjek koji ima mnogo alatki koje može da izvuče i da radi. Ja ništa nisam imao. Kada sam rekao tom čovjeku da sam ja sam..."
Spomenuo je zatim i Milana Dozeta. "Nisam znao da je Dozetov otac bio vojni tužilac, nešto pri vojsci. On me pitao da li imam nekoga iza sebe, rekao sam mu da nemam ni mamu ni tatu. Odgovorio mi je da stvarno nisam normalan. To je to, osjećao sam tu obavezu, da pomognem, prenesem, uradim. Sa te strane sam čist. Dva ili tri puta sam se vodio protiv vodenice, kad izađeš sam, ne možeš da pobijediš i shvatiš", zaključio je Krečković.