Švajcarski nož je nadimak koji najbolje opisuje njegovu igru. Mogao je sve. Da dribla, silovito zakuca, odigra savršenu odbranu, da trojku. Bio je idealni pomoćnik najvećeg svih vremena.
Verovatno ne postoji nešto što ne znamo o Bulsima, čiji su glavni udarni tandem bili Michael Jordan i Scottie Pippen. Zato i neću previše pisati o njihovim titulama, poenima, skokovima, ukradenim loptama, blokadama, već mnogo više o samom Scottiju Pippenu.
I zaista, za Scottija nije potreban neki poseban uvod. Scotti nije bio dobar igrač. Nije bio vrlo dobar igrač. Bio je fenomenalan. Bio je vanserijski. Bio je sastojak bez koga dva niza ne bi bila moguća. Kasnije ću malo detaljnije zašto.
Pippen nije bio tip igrača koji radi prljav posao koji ostane iza Jordana. On je bio prvi iza najboljeg. Ako pogledate njegovu igru, gotovo da nije bilo slabosti. Kroz karijeru koja je trajala 18 godina, Pippen je beležio 16 poena u proseku. Ne samo to, beležio je dve krađe u proseku, skoro jednu blokadu, pet asistencija i preko šest skokova.
Uzimajuću u obzir da je najveći deo karijere proveo uz Jordana, koji je bio neprikosnoveni lider, statistika sa kojom se povukao izgleda još impresivnije. Osim broja ubačenih poena, Pippen je bio statistički bolji od MJ-a. To nije pokazatelj da je kao igrač kvalitetniji, ne. Pokazuje samo koliko je Pippen donosio Bullsima.
Tek kada je Pippen stigao u Bullse, a posebno kada je zauzeo mesto u petorci, Chicago je stigao do finala konferencije. Trio koji su činili Jordan, Pippen i Horace Grant bio je temelj na kome će se kasnije izgraditi tadašnja i buduća imperija Bullsa. Horace je došao i prošao, kao i mnogi drugi, samo je Pippen uvek ostajao tu.
Sijati jako pored zvezde koja najjače sija mora da pokazuje nešto. Nešto posebno. Upravo je Pippen bio poseban igrač. Igrač od koga ste mogli da dobijete sve, na najvišem nivou. Smeo bih da se usudim da kažem da je Pippen bio među deset najboljih igrača devedesetih. Taj stav je dobro potkrepljen činjenicama.
Jedna od tih činjenica je ta da je sa 34 godine bio najkorisniji igrač Portlanda na njihovom putu do titule, koji se nesrećno završio u finalu konferencije protiv Lakersa. U finalu je bio ubedljivo najkorisniji igrač. Bio je drugi strelac, ali je predvodio ekipu u skokovima, asistencijama, krađama i blokadama. Da, u svim kategorijama.
Istina je da Scottie nije osvojio titulu bez MJ-a. Istina je da Michael Jordan nije osvojio titulu bez Pippena. Jesu to bile samo dve sezone u Wizardsima, ali činjenice su činjenice. Danas, sutra, za deset godina, kada je reč o Scottiju, pričaće se kao ključnom faktoru za uspehe Bullsa kao franšize. Mislim i one sezone bez Jordana u Bullsima.
Pippen je pored svih priznanja: član Kuće slavnih, šestostruki šampion NBA lige, sedmostruki All star, tri puta u prvom timu lige, dva puta u drugom timu lige, dva puta u trećem timu. Pa onda, osam puta u najboljem defanzivnom timu, a ukupno deset puta u defanzivnim timovima i osvajač dve zlatne medalje sa Dream Teamom.
"On je pojam multidimenzijalnog igrača. Mogao je da osvaja teren u stilu najboljih plejmejkera, mogao je da napada obruč kao najbolji krilni centri i cepa mrežice kao najbolji šuteri", rekao je Tex Winter u jednom od malobrojnih intervjua. Kada pričamo o ovom delu "napada obruče", to je najbolje na svojoj koži osetio Patrick Ewing.
Mnogo ljudi se šalilo da se franšiza Knicksa nikada nije oporavila posle ovoga. A ni dobri Spike Lee se nije oporavio nakon toga. Osmeh Pippena posle zakucavanja i "gaženja" Juinga je ostala scena koje se svaki navijač Bullsa itekako rado seća.
Ultimativno, veliki broj ljudi Pippena pamti po njegovoj magičnoj odbrani. Kada o tome pričamo, Scottie je rekord u broju ukradenih lopti u postsezonskim utakmicama. Njegova odbrana je bila, što bi Phil Jackson rekao - "a one man wrecking crew".
Fantastična predstava Jordana u finalu 1991. je bila najveći faktor koji je doneo pobedu Bullsa nad Lakersima. Ali, odbrana Pippena nad Magicom je bio presudni faktor koji je prelomio da se serija završi u samo pet utakmica. To je bila jedna od lošijih predstava Magica u plej-ofu, a sve to je posledica odbrane koju je Pippen igrao nad njim.
Pippen i Jordan nisu samo bili ofanzivni teror, već i defanzivni. Verovatno nije bilo kompletnijeg para niskih igrača u ligi. Možda i u istoriji igre. Bili su kao par velociraptora koji u tandemu neumorno napadaju protivnika dok ovaj ne padne.
Ovaj tandem nije samo terorisao ekipe u Americi, već i van nje. Najbolji čovek koji bi to opisao je Toni Kukoč, koga je Jerry Krause draftovao za Bullse. Pre nego što je stigao u Bullse, Toni je imao priliku da odigra protiv legendarnog tandema utakmicu u dresu reprezentacije Hrvatske.
"Krause je regrutovao tog klinca, pričajući kako će postati veliki igrač", rekao je Jordan. "To je bila situacija kada trener ima svoje klince, koji su mu super, ali onda vidi novog klinca koga počinje da voli više od svojih trenutnih. Mi nismo tada igrali protiv Kukoča i Hrvatske. Igrali smo protiv Jerry Krausa u dresu Hrvatske".
Pippen je dodao: "Potrudili smo se da priredimo Kukoču najgore iskustvo koje može da dobije na parketu… Želeli smo da ga zatvorimo čak i kada sedi na klupi".
Ako ste ikada gledali kako gepardi spremaju napad na svoj budući plen, to je izgledalo upravo tako. Posebno je Pippen bio motivisan da pokaže Kukoču kako talenat nije dovoljan. Kako je potrebno mnogo više od toga da bi stao rame u rame sa najboljima. Pippen je postao idealan mentor Kukoču.
Pippen je sve vreme bio u senci Jordana. Kada je Mike povukao u sezoni 1993/1994, Pippen je dobio svoju šansu kao novi lider Bullsa. U sezoni bez Jordana, Bullsi su stigli do skora 55-27. Bullsi su zaustavljeni u polufinalu konferencije od strane Knicksa u sedam odličnih utakmica. Presudna je bila utakmica broj pet, koju su Knicksi dobili sa pola koša, što je u konačnom skoru donelo pobedu u seriji.
U toj seriji Pippen je pokazao koliko je želeo da preuzme lidersku ulogu. Kada je Phil Jackson nacrtao akciju za pobednički šut, Pippen nije želeo da prepusti loptu Kukoču, već da on rešava. Pošto nije bilo Jordana, Pippen je želeo da on bude taj koji će rešiti. Nije uspeo. Veliki promašaj. Ali ga to nije obeshrabrilo da nastavi još jače.
U toj sezoni, Pippen je bio MVP All star utakmice. Na kraju regularne sezone završio je kao treći u izboru za MVP regularnog dela sezone. Pippen je nakon tog poraza od Knicksa otkrio da nije sve sjaj i slava, već da te kao lidera svi gledaju kada izgubiš. Shvatio je da je život lakši kada pobeđuješ, čak i kada kredit bude pripisan drugima.
Gledajući tu sezonu, Bullsi bez Jordana nisu bili izgubljen tim. Imali su Pippena. Sezona posle toga nije bila toliko sjajna i tada je povratak njegovog "letećeg veličanstva" izvukao sezonu, gde su Bullsi igrali gotovo bez greške u poslednjih dvadesetak utakmica regularne sezone. Nakon toga se tandem ponovo vratio starim navikama i svima nam je poznato šta su napravili.
Pippen i Jordan - njihov odnos je bio poseban. Neki ljudi su mislili da nisu razgovarali. Drugi misle da su provodili dosta vremena zajedno. Na kraju to i nije toliko važno, bitno je da su funkcionisali perfektno. Godine igranja u senci nisu ostavile Pippena u prašini. Profesionalnost ovog čoveka je bila neverovatna.
Kada je izneo Jordana sa terena, nakon čuvene "griporozne utakmice", novinari su ga pitali da li mu je bilo teško da nosi Džordana. "On je mene nosio toliko godina, ovo je najmanje što mogu za njega da učinim sada", odgovorio je Scottie.
"On je defanzivna noćna mora. Brzina, duge ruke, snaga. Ali njegova igra je mnogo više od toga. All around specijalista koje je uvek bio tih i nesebičan, kako u Bullsima, tako i u Dream Teamu", rekao je Jordan za svog dugogodišnjeg saigrača.
Pippen i Jordan su često znali da na treningu odigraju jedan na jedan. Steve Kerr se seća da je jednom prilikom, kada su krenuli njihovi prvi dueli, dobijao utakmicu. Onda je Jordan ubacio u petu brzinu i poeni su se ređali kao na traci, iako je Pip već tada bio elitni defanzivac. U jednom momentu Pippen je rekao: "Daj čoveče, uspori malo". Jordan se nasmejao, ubacio pobednički koš i zagrljeni su otišli u svlačionicu.
Pippen je stalno hvalio Jordana. Navodio je da on ne bi postao tako dobar igrač, da Mike nije iz njega izvlačio maksimum na svakom treningu. Iako u početku odnos nije bio toliko sjajan, jer je Jordan držao distancu, kako je vreme prolazio, tako su bili sve bliži.
Iako je kristalno jasno da Bullsi bez Pippena ne bi imali taj broj titula. I pored toga, Jerry Krause je čak dva puta pokušao da trejduje Pippena. Kada je Seattle pokušao da ispravi grešku, jer su na draftu 1987. Pippena trejdovali za Oldena Polynicea, Jerry Krause je svoju glavu postavio visoko.
Shawn Kemp je trebalo da stigne u Bullse. Na sreću Bullsa nije. Da se to desilo, to bi povuklo sve ostalo. Povuklo bi najgori mogući potez. "Verovatno se ne bih vratio. Mogao bih da igram sa Kempom, ali ne bih bio toliko opušten kao što sam sa Scottijem", rekao je Jordan.
Drugi put, tri godine nakon 1994, Krause je želeo da pošalje Pippena u Raptorse u zamenu za srednješkolca, novog fenomena pod imenom - Tracy McGrady. Jordan je stavio veto na taj trejd. Nije želeo da se ponovi situacija kada je ostao bez Charles Oakleya, pa je Bill Cartwright morao da trpi Jordanov bes.
Jordan nije želeo tim bez Pippena. Upravo je Mike bio taj koji se popeo na binu kada je Pip priman u Kuću slavnih. Ako vas toliko ceni najbolji svih vremena, onda mora da ste mnogo dobri. Ne samo Bullsima, nego ste sigurno bolji od drugih. Jer da niste, ne bi vas toliko želeo u timu.
Scottie je pored svega što ga je krasilo u igri, bio fokusiran, uporan i odlučan da uspe. Samo je u prvoj godini koledža bio na raskrnici da li da nastavi sa košarkom ili ne. Tada mu je trener Don Dyer rekao da mu je malo mišića dovoljno da postane najbolji igrač u timu. Korak po korak, Scottie je na poslednjoj godini bio ubedljivo najbolji igrač tima sa 24 poena, 10 skokova i pet asistencija u proseku.
Skaut Bullsa je bio jedini koji je nanjušio talenat Pippena. Sve do momenta kada je Pip pokazao na treninzima šta zna. Tada su i ostali počeli da upisuju njegovo ime, ali je samo skaut Chicaga bo potpuno siguran kakav će igrač Scottie postati. Tada se desio i čuveni trejd sa Sonicsima, koji su lako pustili budućeg člana Kuće slavnih.
Pippen jeste bio tih i nesebičan saigrač, tako da nema mnogo priča vezanih za neprijateljske odnose sa drugim igračima. Osim sa Isiah Thomasom. Zeke nije bio omiljen. Čak je i njegov veliki prijatelj, Magic Johnson, prestao da priča sa njim. Mnogo posle povlačenja, Scottie je rekao kako uopšte nema poštovanja prema Thomasu.
Nije želeo dalje da priča, već je samo rekao: "Ako nemate nešto dobro da kažete, nemojte ništa ni reći. Ja nemam ništa dobro da kažem o tom čoveku". Rappaport je pokušao da izvuče više od Pippena, ali je izbegao dalju komunikaciju koja je pretila da bude ozbiljna verbalna paljba po Thomasu. Oakley, koji je sedeo pored, samo je dodao da tom čoveku ne možete verovati.
Sve je krenulo od izostavljanja Thomasa iz Dream Team sastava. Smatrao je da Pippenu tu nije mesto, iako je Christian Laettner zauzeo mesto koje za Thomasa nije bilo upitno. Od tog momenta, kada je zbog izostanka okrivio Pippena, a ne Jordana, neprijateljstvo je nastalo i nikada nije prestalo.
Pippen je promenio tri tima u svojoj dugoj i bogatoj karijeri. Ono što ga odlikuje je činjenica da nikada nije propustio plej-of, osim u poslednjoj sezoni kada se vratio u Bullse, da bi u dresu gde je počeo stavio tačku. Time može da se pohvali izuzetno mali broj igrača. U 16 uzastopnih sezona stigao je do plej-ofa. Više od njega imaju samo Stockton i Malone.
Ako sam nekoga slučano propustio, praštajte. Ovde se misli samo na uzastopni broj sezona u plej-ofu. Ali kada uzmete sve njih, Pippen ima najviše pobeda i utakmica u plej-ofu. Titule ne treba pominjati i broj odigranih finala. Pippen je veliki, eto samo to da apsolviramo.
Najmlađi od desetoro dece, izrastao je u legendu, ne samo NBA lige, već košarke. Jedino čega se Pippen plašio su ozbiljne povrede, od kojih je njegov rođeni brat završio u invalidskim kolicima. Uvek je navodio ga neprestano gleda u Darryla Stingleya, velikog talenta koga su povrede stavila u kolica, a koji je bio redovni gledalac na utakmicama timova iz Chicaga.
Na njegovu sreću, retko kada je propuštao veći deo sezone. Od Bullsa i njihove dve ere vladavine, do izuzetno simpatičnog, borbenog tima Blazersa, eksperimentalne sezone u Rocketsima, pa do kraja u Chicagu, Scottie je ostao švajcarski nož koji je radio kao švajcarski sat.
Bio je Robin Betmenu. Onda je i sam poneo tu masku.Uzimao je ono što je bilo potrebno. Dao je timu ono što je timu u datom momentu trebalo. Bez greške. Veliki rad ga je doveo do visina koje je dohvatio i uspešno držao. Radnik, timski igrač, mali brat velikog brata.
Oni koji ne priznaju Pippena kao jednog od najboljih igrača NBA lige, ne samo jedne ere, već u istoriji lige, treba samo da pogledaju šta je sve Scottie radio na terenu. I na kom nivou je to bilo. Da pomognem malo - na najvišem. I ako ne birate Pippena za trku među najboljima, bar je Madonna izabrala Pippena kada je mogla Jordana.