Posle sedam meseci čekanja, ABA liga će konačno početi ovog petka. Čitajte u najavi kolumniste MONDA Miloša Jovanovića šta i ko nas čeka na parketu. Ipak smo se svi uželeli domaće košarke!
Zateknete li se ponekad na nekoj zabavi gde vam je sve po volji od prvog momenta, i gde celo veče ide potaman, ali opet, nekako, fali neka varnica i nešto što bi baš, baš, baš leglo? Znate već kakva je situacija, super je muzika, super je hrana, super je društvo, međutim sve je nekako šupljikavo, a ništa ne ukazuje šta bi to baš moglo da bude. Sve dok tamo negde, oko 3 ujutru, neko ne podvikne "daj Čorbu!" (zamenite za šta već treba, meni se nekako uvek potrefi Čorba, takav život), onda neko drugi nađe neku kas...neki MP3, i čas posla nas petnajs’ se deremo "ja živim, na slepom koloseku, prošli su, svi moji vozovi". I onda stvari više i nisu toliko šuplje.
E pa, tako nekako meni prođe ovo košarkaško leto ove proklete dve’iljadedvajes’te. Od avgusta naovamo, svaki bogovetni dan smo gledali stvarno vrhunsku košarku. "Redovne" utakmice u mehuru su prštale, plej-of nam je doneo neverovatnog Luku, čudesne obračuna Donovana Mičela i Džamala Mareja, moćni Majami koji je pregazio Janisove "Jelene", simultanku Nikole Jokića protiv Klipersa, uzastopne povratke iz dubokih kanala – ukratko, da uporedim sa situacijom iz prvog pasusa, bilo je to kao da sam celo veče u dobrome društvu grickao škampe, pio neki trapist, dok mi na uvce svira tonski zapis sa koncerta Black Sabbatha iz neke studentske hale u Birmingemu cirka 1970., da bi posle prešli na rane radove Morbid Angela, biftek rolnice i kalifornijski kraft pilsner.
Ali, sve vreme, uprkos ugođaju "na nivou" što bi rekao herr Pavlović, ja imam osećaj da mi nešto uporno nedostaje. I nedostajalo je sve do subote 26. septembra, kada je neko na radnom sastanku-sleš-skupštini ABA lige, verovatno više pošteno namrgođen od onoliko gurmanluka i finih melodija, izneo oval ćevapa, grubo nasekao luka, pustio "Pokvarenu Maštu i Prljave Strasti" i rekao, gospodo, igramo, pa nek ide sve u đavola. Kada su u tom momentu Rajko, Bog da mu dušu prosti, i Bajaga uštekali gitare u pojačala, a još uvek mladi Borisav zarežao SRE-ĆAN-PUT! u jednom od svojih legendarnih ispraćaja bivših ljubavi, meni je bukvalno svanulo.
Ne mogu, sad iskreno, reći da sam u dubini duše verovao da se ABA liga neće odigrati. Performans koji traje nekoliko meseci unatrag više me je podsetio na onaj "bojkot" koji su NBA zvezde priredile u Orlandu – frka, frka, nećemo, a u stvari svi ipak hoćemo. Svakako pritom verujem da je situacija mnogo kompleksnija u ovom našem balkanskom slučaju (pa opet, kada nije?), i bilo je tu nekih i oštrih reči, i stavova, i svakakih razmena.
Na kraju, međutim, ipak je preovladala želja da se takmičenje restartuje, pa je do dogovora nekako došlo na sveopšte odobravanje javnog mnjenja. Posle skoro sedam meseci pauze i celog leta ispunjenom neizvesnošću, lopta će ponovo udarati o parket širom regiona. Kako i pod kojim uslovima, to još uvek ne znamo – pandemija, kao što znate, i dalje nije odjavljena, a svaka zemlja koja šalje učesnike i dalje ima nekakve protokole ulaska, boravka, i čega sve već ne.
Opet, ne može se sve odlagati do daljnjega, kako život, pa tako ni sport. Izuzmemo li NBA sad iz ove matematike, veliki broj evropskih takmičenja je već počeo. Španci, Italijani i Francuzi su u pogonu, krenuli su i Turci i Rusi, a bitno je ovde reći i da su nacionalna prvenstva regiona ušla u svoje tokove – KLS je završio prvo kolo u trenutku pisanja ove kolumne, a kako vidim i Hrvati i Slovenci su otpočeli sa košarkom. Želje, dakle, ima, legalna strana je rešena, tako da je vreme da najbolji klubovi bivše Jugoslavije ponovo ukrste koplja i u dogledno vreme reše ko je šef Jadrana. Pa da vidimo, dakle, koga ćemo to sa bezbedne socijalne distance gledati na ABA parketima ove godine.
Pre svega, neke servisne informacije. Zbog poznatih razloga, liga je ove sezone "jača" za dve ekipe – niko nije ispao (čime je Zadar i zvanično ušao u "Olimpija" kategoriju večnih ABA-ligaša jačih i od sudbine), a u elitni rang došli su Borac iz Čačka i Split. Neizvestan je dosta dugo bio status Primorske iz Kopra, koja je još lani morala da raspusti veći deo sastava zbog finansijskih problema. Oni su pre svega dve nedelje izgleda i zvanično odustali, da bi ubrzo stigao demanti (ali ne pre nego što se skopljanski MZT ponadao da će ući). Zvanično su i dalje u protokolu, dokle će to potrajati, videćemo. Šampion i dalje ima labavu garanciju da će dogodine igrati Evroligu, poslednji ispada, a pretposlednji igra baraž sa ekipom iz popularne "Dvabe". Dotična ove sezone ima takođe četrnaest klubova (srpski predstavnici su Sloboda Užice, Zlatibor i zemunska Mladost), ali o njima možda nekom drugom prilikom. Danas se bavimo elitnim rangom.
Počnimo, dakle, od Primorske, jer za njih je neizvesno ko će i kako igrati. Zvaničan sajt u datom trenutku im prijavljuje tek šest igrača na rosteru, od kojih su nešto zvučnija imena američki bek Sterling Gibs (koji je i dalje pod znakom pitanja zbog nekih neisplaćenih dugova od prošle sezone) i šuter Luka Vončina, ujedno i kapiten. Glasine kolaju da su novi članovi i centar Bojan Radulović, svingmen Erjon Kastrati koji je dugo nastupao za Krku i Olimpiju, kao i perspektivni krilni centar Jurij Macura koji bi došao kao pozajmljen igrač iz Baskonije. Fraza "sa štapa i kanapa" nije baš predaleko od istine u slučaju Koprana, ali tako je počela i prošla sezona, pa ko garantuje da i ove ne naprave iznenađenje. Pred trenerom Andrejom Žakeljom je svakako veliki zadatak da Primorsku zadrži u prvoj ligi.
Dva velika imena nam dolaze iz druge lige – Borac Čačak i Split, u neka bolja vremena za njih znan i kao Jugoplastika/Pop 84. Borac je pod vođstvom "Maline" Marinovića u prethodnoj sezoni bio apsolutno dominantan kako u KLS-u, tako i u "Dvabi" – za prvu ligu pojačali su se američkim bekom Derikom Torntonom, a obnovili su ugovore sa Brajsom Džonsom i Radovanom Đokovićem, igračima koji su bili ključni u prošlosezonskim pohodima. U boljim epidemiološkim uslovima, mnogo bi timova zaziralo od odlaska na Moravu – bez navijača, biće to nešto teži zadatak.
Što se Splićana tiče, oni su napravili dobar posao dovođenjem Ilije Đokovića iz FMP-a, plejmejkera sa određenim reprezentativnim iskustvom kome je namenjena velika uloga u napadu "žutih". Marko Arapović je bio viđeno pojačanje na krilnoj poziciji ali je tu nešto "zapelo" u poslednjem minutu, pa je umesto njega uskočio Marko Luković da potpomogne. Bivši selektor hrvatske reprezentacije Ivica Skelin je već dugo u klubu i ima dovoljno iskustva, i biće interesantno videti kako će se njegov sastav, sa besmrtnim kapitenom Mateom Kedžom, snaći među elitom. I za njih važi isto što i za Čačane – publika će im nedostajati.
Zadar je jedva preživeo minulu sezonu, u kojoj je već bio viđen za ispadanje. Ovaj put, čini se da će Zadrani nešto bolje stajati u borbi za opstanak. Darko Planinić i Džastin Karter su solidna pojačanja, pogotovo ovaj potonji ako prikaže igre od pre pet godina kada je nastupao za Galatasaraj u Evroligi, ali i obuzda temperament koji je u prošlosti umeo da ga košta. Planinić i Aleksandar Bursać (ex-FMP) će zameniti veterana Ivu Ivanova i Stefana Fundića na centarskim pozicijama – novi trener je aktuelni selektor Hrvatske Veljko Mršić. Predviđam im nešto lakšu sezonu nego prethodnih par.
Sa Cibonom i Krkom čovek baš nikad nije previše načisto. Svaka sezona počne "problematično", pa se onda negde vežu neke pobede i dođe do preživljavanja. Cibona je, opet, već duže vreme u teškoj poziciji – ponovo je zamenjeno pola sastava, i ponovo ne znamo šta da očekujemo od ovoga što je ostalo tj. došlo. Roko Prkačin će imati priliku da potvrdi potencijal, a iskustvo je dodato u vidu američkog plejmejkera Ronalda Mura (deset godina evropskog staža) i nekadašnjeg košarkaša Zadra Kristijana Krajine. Verujem da će u klubu svi biti zadovoljni sa nekom "donjom sredinom" tabele, mada možda i prigusti u nekom trenutku.
Slično stanje stvari je i u Novom Mestu. I tamo se iz godine u godinu preživljava, ali opet, mnogi su ostavili kosti u hali (heh) "Leon Štukelj", i zna se da je ovo jedan od "jačih" domaćih terena u ovoj ligi. Krka je doslovce renovirala ceo sastav – otišli su između ostalih Glen Kozi, Marko Jošilo, Jure Balažič, ostao je Luka Lapornik, a došli Nejc Barič i Jan Kosi iz Primorske, bivši Partizanovac Adin Vrabac, srpski centri Milan Milovanović i Vasilije Vučetić...možda najzvučnije pojačanje je hrvatski veteran Rok Stipčević, jedan dosta jak štih za ove uslove. Mislim da će i oni, kao i Zadrani, na lakši način doći do opstanka.
Iz zlatne sredine će svoje šanse vrebati Mega, FMP i Igokea. Mega je gotovo celu prošlu sezonu plesala na ivici žileta, i nije uopšte izvesno kako bi se sve završilo da se nije desio prekid. Dejan Milojević, legendarni trener kluba, je digao sidro i nastaviće karijeru u Americi – njega je nasledio nekadašnji prvi trener Partizana Vlada Jovanović, koji takođe ima jaku reputaciju u radu sa mladim igračima. A kako Mega uglavnom ima takav profil košarkaša u redovima, verujem da će se odlično snaći...u shodu sa svojom tradicijom Mega je opet promešala špil, i videćemo puno novih imena. Najzanimljiviji su svakako mladi reprezentativac Srbije Filip Petrušev, kao i visoko cenjeni Francuz Malkolm Kazalon. Tu je i provereni veteran Milenko Tepić, koji se nakon pet godina Grčke i Italije vraća u Srbiju. Kako god okrenemo, u Megi nikad neće biti dosadno, a cenim da su izvukli pouke iz prošlosezonske drame.
U Železniku, slično kao i prethodnih sezona. Najbolji "pitomci" su otišli na Mali Kalemegdan, a ostali će se potruditi da održe sredinu tabele. Ipak, može se oceniti da će ovaj put to biti nešto teži zadatak, jer je otišla doslovce okosnica tima – pre svega ovde mislim na Đokovića, Duopa Rita, Stefana Pota i Aleksu Radanova. Stigao je veteran Sava Lešić, stariji od braće Jaramaz (Nemanja), tu je opet i Nemanja Nenadić...hoće li to biti dosta uz starosedeoce Filipa Čovića, Okbena Ulubaja, Stefana Đorđevića, Radoša Šešliju i druge, videćemo.
Da su "Igosi" počeli sezonu pre dva meseca, bila bi to ekipa kojoj ne bi mogli osporiti kandidaturu za plej-of. Ovako, videli smo jedno klasično laktaško leto gde su neke krupne ribe otišle i pre nego što su im naštampali dres, a pre svih ovde mislim na Dragana Apića koji se posle kafe u Banjaluci zaputio ka Podgorici. Ipak, ne možemo reći da se radi o lošoj ekipi, što smo i videli u kvalifikacijama za FIBA Ligu Šampiona koje su se završile uspešno. Trener Dragan Bajić je velemajstor u izvlačenju maksimuma iz svojih igrača – očekujem dobre partije od pre svega Nikole Jovanovića i Stefana Fundića, koje će podržati iskusni Amerikanci Džeki Karmajkl i Tej Voler (ex-Mornar).
/Za nastavak teksta kliknite na strelicu/
Stižemo sada i do gornjeg doma, gde se konkurencija nešto pojačala. Mornar iz Bara već dugo vremena pravi ekipu za vrhunske domete, a sada su i napravili jedan korak dalje zadržavanjem bitnih šrafova (pre svega mislim na Džejkoba Pulena i Dereka Nidama). Keni Gabrijel je zvučno pojačanje mada je pitanje koliko on može u ovoj fazi karijere, više intrigira dolazak Tejlora Smita, krilnog centra koji je visok ni dva metra, ali važi za dominantnog blokera – zamislite samo tu zaštitu obruča gde se smenjuju Uroš Luković i on. Nađe li Mihajlo Pavićević načina da svako tu dobije svoju željenu potrošnju lopte, Mornar će biti potencijalno jako opasna ekipa.
I Cedevita Olimpija ulazi u sezonu sa visokim ambicijama. Uprkos atraktivnim ponudama Jaka Blažič, jedan od najboljih "ceđolimpijaca" prošle sezone, rešio je da produži ugovor, što je već samo po sebi pojačanje. Kodi Milera-Mekintajera zameniće Megin košgeter Kendrik Peri, a tim je brzo reagovao na povredu Mangoka Matjanga dovođenjem iskusnog Džeroda Džonsa. Iz madridskog Reala stiže talentovani Dan Duščak, koji će zajedno uz ABA-doajena Roka Lenija Ukića (kome je nemalo Splićana zamerilo što se opredelio za Ljubljanu umesto rodnog mesta) tražiti dopunske minute na plejmejkerskoj poziciji. Jurica Golemac ima zadatak da ovu ekipu plasira u plej-of, što neće biti lako ako uzmemo u obzir da i Mornar i Budućnost imaju slične stavke na svom dnevnom redu.
Budućnost na papiru takođe deluje jače nego prošle sezone. Slabiji su za Hasana Martina, koji je naplatio dobre partije ugovorom u Olimpijakosu, kao i za Skota Bamforta, ali za Šonom Kilpatrikom i Martinšom Mejeršom će se jako malo suza proliti u prestonici Crne Gore. Zadržan je odlićni Džastin Kobs, a pridodati su Rašad Von iz Igokee, kao i već spominjani Apić i Melvin Ežim, te centar Vili Rid sa nemalim iskustvom iz kako NBA, tako i razvojne lige u kojoj je ostavio traga kao jak defanzivac. Čini se da trener Petar Mijović ima jasnu ideju kako želi da se ovaj tim razvija, a stabilnost je nakon par roler-koster godina ključ. I Podgoričani će, kao i mnogi drugi, čekati epidemiološki razvoj situacije jer jasno je da "Morača" nije ni upola onako strašna kad navija samo pomoćno osoblje.
Stigosmo, tako, metodom eliminacije i do beogradskih "večitih". Partizan ima vrelo leto za sobom, tokom kojeg je ostao bez prvog trenera Andree Trinkijerija. Činilo se u tom trenutku da će za njim krenuti i egzodus, ali se on nije desio – crno-bele je od bitnijeg personala napustio samo Kori Volden, dok je ostatak (Reding, Mekadu itd.) ionako bio viđen za rastanak (mada opet, malo je i začudio način na koji se Partizan zahvalio Stefanu Birčeviću). Nastavljač Andreine vizije biće njegov pomoćnik Vlado Šćepanović, legenda SRJ košarke, koji se odmah profilisao kao neko ko insistira na jakoj odbrani. O Partizanu smo temeljnije pričali u podkastu od pre desetak dana, ali ovako ukratko dodajmo još i da su najbitnija pojačanja Kodi Miler-Mekintajer, Nemanja Dangubić i Erik Mika, kao i da su boravak produžili Markus Pejdž, Rade Zagorac, Nemanja Gordić i talentovani Uroš Trifunović. Ako "Japanac" brzo usmeri svoje igrače u pravom smeru, ovo će biti jedan izuzetno solidan, izbalansiran tim sa pretenzijama na titulu.
Ostaje, dakle, da se spomene Crvena Zvezda. Pandemijski prekid je nekim timovima odmogao (pre svih Partizanu), a nekima pomogao, i crveno-beli su definitivno u ovoj drugoj grupi. Jako čudna sezona je za poslednjim jadranskim šampionom u kojoj su se izmenila tri trenera, sa uvek neprijatnom doselekcijom u koraku – ipak, recimo da je Dragan Šakota napravio kakav-takav red u ekipi i ostvario solidan evroligaški bilans, ali je stiglo da zaškripi bezmalo svako treću utakmicu. Za novog trenera je doveden stari Zvezdaš Saša Obradović, davnašnja želja uprave kluba, a sklopljen je sastav koji će ne samo nositi breme favorita na Jadranu, već će probati i da se "pobije" za nešto više u Evropi. Kako će Zvezda biti tema narednog podkasta koji izlazi u petak i o njima ćemo kratko – gubici Lorenca Brauna, Bilija Berona i Kevina Pantera nadomešteni su dolaskom Džordana Lojda (koji je, sudeći po partijama sa priprema, više "Džordan" nego "Lojd"), Korija Voldena i Lengstona Hola, a skoro svi ključni domaći igrači obnovili su ugovore. Vratio se i talisman kluba iz ere Dejana Radonjića Marko Simonović, a ostalo je samo otvoreno pitanje u reketu (makar u prvih par nedelja) nakon prevremenog razlaza sa Lendrijem Nokom, jer je novopristigli Emanuel Teri odmah otišao u KOVID-karantin. Za nešto više, uključite se u podkast u petak, a za sada ovoliko.
Ne bude li nekih dodatnih pomeranja, zavesa će se podići u petak drugog oktobra u Železniku, gde FMP dočekuje Primorsku. Partizan otvara sezonu kući protiv Borca, dok Zvezda počinje gostovanjem u Zagrebu. Šta ide dalje, ko to može prognozirati – takva je godina, i svi se nadamo najboljem. Međutim, definitivno je bitno da su se stvari pomerile sa mrtve tačke i da će najbolja domaća košarka ponovo ući u naše domove.
Tako da, daj Čorbu majstore. NBA finale nek’ pričeka...