Po povratku u Japan, Nišida i Oe su otišli do zlatara i zamolili ga da prepolovi obe medalje.
Ljetne olimpijske igre 1936. u Berlinu bile su po mnogo čemu kontroverzne. Adolf Hitler lično je doživljavao događaj kao način za promociju ideje nacističke stranke o beloj nadmoći. Mnoge zemlje su raspravljale o bojkotu Igara ne samo iz moralnih razloga, već i zato što je postojala ozbiljna zabrinutost zbog bezbjednosti jevrejskih sportista.
Uprkos tome, ove Olimpijske igre će ostati upamćena i po nekim nevjerovatnim momentima.
Afroamerički sprinter Džesi Ovens osvojio je četiri zlatne medalje, a dvojica japanskih sportista stvorila su takozvane “Medalje prijateljstva“.
Prije 85 godina, 25.000 gledalaca posmatralo je kako Amerikanac Erl Medouz preskače sa motkom impresivnih 4.35. To je bilo dovoljno da mu obezbijedi zlato na Olimpijskim igrama u Berlinu.
Trojica sportista su se nadmetali za drugo mesto: Bil Sefton iz SAD, i Japanci Šuhei Nišida i Su Oe. Sefton nije uspio da preskoči zadatu visinu dok su Japanci bili uspješni u skoku. Međutim, konačni plasman je tek trebalo da bude odlučen pošto su Nišida i Oe postigli potpuno isti rezultat. Sudije su željele da ponovo skaču da se vidi ko dobija srebro, ali su njih dvojica to odbili.
Zanimljivo je da njih dvojica nisu bili samo odlični sportisti već i bliski lični prijatelji. Iz poštovanja koje su gajili jedan prema drugom, pitali su olimpijske organizatore da li mogu da dijele srebrnu medalju. Sudije su to odbile. Japanskom timu je rečeno da odluči ko će s kojom medaljom ići kući.
Nakon vijećanja, odlučeno je da Nišida uzme srebro.
Postoje mnoge teorije o tome kako su došli do ove odluke.
Najpopularnija kaže da je Oe prskočio zadatu visinu u drugom pokušaju dok je Nišida to učinio u prvom. Tako je odlučeno da Nišida dobije srebro. S druge strane neki izvori tvrde da su godine prevagnule u odluci jer je Oe bio četiri godine mlađi, pokazivao je poštovanje prema svom “senpaiju“ (neko na višem hijerarhijskom položaju, obično zbog godina). Ipak, drugi izvori kažu da je student Oe pristao na bronzu, jer je, kao mlađi sportista, imao više šansi da uzme zlato na sljedećim Olimpijskim igrama, pa bi mogao da pusti Nišidu da dobije srebrnu medalju, piše Tokyo Weekender.
Međutim, sve ove teorije su u suprotnosti sa onim što su njih dvojica kasnije učinili.
Po povratku u Japan, Nišida i Oe su otišli do zlatara i zamolili ga da prepolovi obje medalje. Zatim su zavarili srebrnu i bronzanu polovinu kako bi stvorili dve nagrade za koje su osjećali da bolje odražavaju njihova stvarna dostignuća. Hibridna srebrno-bronzana medalja za svakog sportistu. Dvije medalje su na kraju postale poznate kao “medalje prijateljstva“.
Ovo ne znači da nisu bili takmičarski nastrojeni. Nišida i Oe su planirali revanš na Olimpijskim igrama 1940. godine koje je trebalo da se održe u Tokiju prije nego što su preseljene u Helsinki ali su na kraju potpuno otkazane zbog izbijanja Drugog svetskog rata.
Sljedeća prilika za njih dvojicu da se takmiče jedan protiv drugog na Olimpijskim igrama bila bi 1952. godine, ali nažalost Oe je poginuo tokom rata. Nišida je umro 1997. u 87. godini. Japansko udruženje atletskih federacija čiji je Nišida bio počasni potpredsjednik, poklonilo je svoju medalju prijateljstva 2005. godine Univerzitetu Vaseda, gdje je Nišida studirao. Medalja se tamo nalazi i dan danas.
(MONDO)