Pročitajte novu kolumnu Vladimira Ćuka o legendarnom Troju Polamaluu, čoveku koji je rastao u problematičnom okruženju, a opet postao jedan od najboljih. Svi smo ga obožavali!
Simbol jedne ere Pitsburg Stilersa. Ratnik bez straha. Neustrašivi borac koji je razbijao na paramparčad protivničke napade. Neko ga pamti zbog frizure, dok ga protivnički hvatači i trkači pamte po nemilosrdnim udarcima koje su iznova primali. Troj Polamalu - jedan od najboljih strong sejftija u istoriji NFL-a.
Defanzivni backfiled ima mnogo posla tokom utakmice. Moraju da pokriju risivere, tajtendove, razbiju screen pasove, duboke pasove, kontrolišu trik akcije, široka trčanja raning bekova, pa na kraju da učestvuju u blitz overload akcijama. Mnogi timove ove obaveze rasporede među oba sejftija i kornerbekove. Međutim, Pitsburg Stilersi su imali sreću da pokupe Polamalua sa drafta. Taj momak je sve ovo radio sam.
Jedan od igrača koje ste mogli odmah da prepoznate po masovnoj kosi ispod kacige, čak i da niste gledali broj na leđima. Čak i da je igrao u nekom rekreativnom dresu, prepoznali bi ga sa najudaljenijeg mesta na tribinama. Atleticizam je bio nešto prirodno što dolazi sa Trojem. Ljudska kugla za razbijanje betona - dok traje utakmica. Spiritualista i čovek koji je nosio poseban mir u sebi - onda kada nema utakmica. Doktor Troj i Mister Polamalu.
U njemu ima samoanske krvi, što se da videti na prvi pogled. Troj nije rođen na ostrvu te 1981. godine, već u Kaliforniji, daleko od svojih predaka. Najmlađi od petoro dece, koje je na svet donela Suila Polamalu, kao da je bio predodređen za velike stvari. Ostao je bez očinske figure još dok je bio beba. Kasnije je dobio očuha, kako bi imao prisustvo očinske figure u porodici, na čemu je njegova majka insistirala.
Rastao je u problematičnom okruženju, blizu Anahajma. Jedan od njegovih rođaka je već završio u zatvoru zbog poslova koje je obavljao na ulicama, a svi znamo koji su poslovi u pitanju. Vrlo brzo, Polamalu je počeo da ulazi u probleme sa zakonom. Da bi ga sklonila od ulice, majka ga šalje u Oregon kod ujaka. Troj se osećao kao da je tu oduvek trebao da bude, kao da je to njegovo prirodno okruženje. Molio je majku da ga ne vraća kući.
Naravno, majka je to jedva dočekala. To je bilo jedino rešenje da ga skloni od ulice. Zauvek. Fudbal je porodična stvar kada je Polamalu u pitanju. Samoanci vole fudbal, vole kontakt. Odgovara njihovoj ratničkoj kulturi. Još sedamdesetih je Džek Tompson doneo samoanski duh u NFL. Nastavio je Kenedi Polar, pa onda Trojev rođak, Niks Sualua koji je igrao za Bengalse i Kaubojse.
Troj je igrao dve pozicije u srednjoj školi. Bio je trkač i defanzivni bek. Nije bio previše "veliki", ali je bio brz i neustrašiv. Šta god da je imao, činilo ga je boljim od ostalih. Pored fudbala, odlično je igrao košarku. Bivši NFL panter, Džoš Bidvel pamti Troja sa košarkaških terena i kaže da nikada nije video nekoga tako atletski nadarenog.
U srednjoj školi Daglas u Vinstonu u Oregonu bio je najveća sportska zvezda - najbolji igrač fudbalskog, košarkaškog i bejzbol tima. Sve na stranu, fudbal je bio najveća ljubav Polamalua. Tokom školovanja bio je bolji ofanzivni igrač nego defanzivni i postavio je mnoge srednjoškolske rekorde. Doneo je ekipi čitavu sezonu bez poraza. Kada je bila u pitanju defanziva, bio je toliko brz i intinuitivan da je pokrivao obe sejfti pozicije - istovremeno! Jednom je toliko jako udario protivnika da je kažnjen, iako nije postojalo pravilo protiv takvog udarca.
Kada je došlo vreme da bira koledž, najbliži je bio Koloradu, gde je njegov ujak radio. Tamo je prva zvezda bio Majkl Luis, pa se Polamalu odlučio za Los Anđeles i čuveni USC, gde mu se kasnije ujak pridružio kao trener. Pristupanje Trojancima je shvatio kao sudbinsku poruku i božju ruku koja ga vodi. Povukao je paralelu sa svojim imenom i nadimku sportske sekcije USC-a. Troj je došao među Trojance da bi zajedno počeli da osvajaju.
Priključio se polinežanskim grupama da bi što više učio o kulturi predaka i njihovom jeziku. Sa majkom je posetio daleku Samou (preciznije Američka Samoa, koja je malo istočnije od Samoe). Troj je u startu bio katoličke vere, ali je išao pored toga u mormonske i protestantske crkve u Oregonu. Tada nije bio religiozan kao što je danas, što je počelo prelaskom u pravoslavnu veru. Sinu je dao ime po grčkom manastiru Paisos.
Kada su mu, zbog blizine Samoe i Tasmanije, dali nadimak Tasmanijski đavo, Troj je uvek insistirao da ga zovu Tasmanijski ANĐEO. Uvek je pričao da je njegova igra igrana u čast Boga.
"Fudbal je deo mog života, ali ne čini moj život u potpunosti. Fudbal me ne određuje. Određuje me ono što radim i način na koji svoju veru nosim".
Trener Haket ga je stavio na poziciju sejftija i lajnbekera zbog njegove eksplozivnosti, snage i intuicije. U prvoj sezoni, sa prilično limitiranim minutima, 1999. godine imao je dva seka, dva isforsirana fambla i jedan izblokiran pant. Čim je postao starter, preuzeo je lidersku poziciju u broju obaranja u sezoni. Promena trenera koji je bio defanzivno orijentisan doneo je buđenje zveri. U prvoj utakmici praktično je preskočio ofanzivnu liniju i tokom obaranja raning beka oduzeo loptu i odneo je od end zone.
Troj je stekao reputaciju najboljeg defanzivnog beka na koledžu. Na koricama časopisa USC-a bio je njegov lik umesto Karsona Palmera, koji je bio najozbiljniji kandidat za Heisman trofej. Palmer je kasnije na draftu bio prvi pik, dok je Polamalu izabran kao 16. Stilersi su strateški spremali sve da bi pokupili Troja, pa su tako ušli u menjanje pikova sa Kanzasom. Bili su kritikovani zbog takve razmene, jer je Troj 2002. godine u seniorskoj sezoni doživeo dve jake povrede. Ispalo je na kraju da je ovo bio pravi potez.
Prva profi sezona bila je godina privikavanja i učenja kako NFL funkcioniše. Majk Logan, koji je dve sezone ranije stigao iz Džeksonvila, zauzimao je mesto koje je "pikirao" Polamalu. Skauti su već shvatili da je način na koji čita napade izuzetno redak talenat, koji izdvaja dobre sejftije od vrhunskih.
Troj se izdvajao od ostalih po pripremi utakmice. Gledao bi satima mečeve timova protiv kojih je igrao. Učio je kretnje, pokušao da pronađe obrasce u igri protivnika u određenim intervalima utakmice. Pošto je lako mogao da izađe na kraj sa bilo kojim ofanzivcem, Troj je već imao prednost u odnosu na Logana.
Dik LeBo, defanzivni koordinator, koji je član "Kuće slavnih" sa 62 presečene lopte u karijeri, prepoznao je koliko je jedinstven Polamaluov talenat. Već u drugoj sezoni, Troj je postao starter u defanzivnom timu Stilersa. U specijalnom timu je pokazao kako jako udara, pa je predvodio tim sa 25 obaranja u sezoni. Bio je čudovište koje je svojom snagom zakucavalo protivnike za teren.
Posle negativne sezone, Troj je 2004. bio spreman za startera. Gde bi se najbolje pokazao nego protiv najvećeg rivala, Baltimor Rejvensa. Na otvaranju sezone imao je 14 solo obaranja. Tokom cele utakmice lovio je Džamala Luisa i spustio ga na oko 60 jardi trčanjem. U istoj sezoni imao je pet presečenih lopti, od kojih je protiv Benglasa jednu od njih pretvorio u tačdaun.
Troj je pokazao sposobnost da sakrije svoje namere prema napadačima. To je toliko dobro radio, da je čak i kvoterbekovima poput Pejtona Meninga bilo teško da pročitaju šta će Polamalu doneti svojim sledećim potezom. Kako su sejftiji Pitsburga uvek radili suprotno od onog što bi pokazali napadu protivnika, Troj je rešio da miksuje. Nekad bi uradio suprotno od onog što se čini, dok bi nekad uradio upravo to za šta se spremao. Dobio je reputaciju defanzivca koga je nemoguće "pročitati".
Stilersi su ruki sezonu Bena Rotlsbergera (2004) završili sa samo jednim porazom. Troj je završio sa 96 obaranja i 5 presečenih lopti. Tako je zaradio poziv na ProBowl na Havajima. Ušao je u najbolji drugi tim lige, Ed Rid mu je ukrao mesto u prvom timu.
U plejofu su u tesnoj utakmici pobedili Džetse, gde je presečena lopta Polamalua trasirala put ka pobedi. U finalu konferencije, Tom Brejdi ga je uhvatio na krivoj nozi i naučio ga lekciju, bacivši tačdaun ka čoveku koga je upravo Troj čuvao.
Kada je ta sezona bila gotova, Troj se povukao, seo pred ekran i uključio klipove sa snimcima utakmica. Na klipovima su bili potezi Roja Vilijamsa, Džona Linča, Brajana Dokinsa, Majkla Luisa, Rodnija Herisona, pokojnog Šona Tejlora i Eda Rida. Gledao ih je nebrojeno puta da bi pohvatao sve finese ovih fantastičnih strong sejftija.
Pred sledeću sezonu, LeBo je počeo da eksperimentiše. Umesto zakucane pozicije, Troju je data sloboda da čitanjem napada zauzima odbrambena mesta. Ubrzo je postao sejfti koga su se svi u ligi plašili. Odatle dolazi i priča pantera Peta MekAfija. I to veoma slikovita.
Koltsi su studirali igru Stilersa i videli da nameštanje specijalnog tima ispod linije od sedam jardi ostavlja "C gap" otvoren (leva strana linije specijalaca kada gledate ka golu). Pripremili su da odigraju "fake play". Očekivali su lagan tačdaun. U sekundi, Polamalu je nanjušio da se nešto sprema. Brzo se prebacio kako bi pokrio "C gap". Do tada se uvek postavljao desno kada se sprema field goal na toj razdaljini. Ovog puta je bilo drugačije. MekAfi je sumanuto krenuo da zove promenu akcije i tražio da idu na šut. Rečenica koja je bila okidač: "Polamalu je tamo gde ne bi smeo da bude". Koltsi su poslušali i tako izbegli da ih samoanska mašina samelje.
Protiv Teksansa je imao rekordna tri seka na utakmici. Razbio im je svaku nadu. Verovatno Dejvid Kar i dan danas pamti ovu utakmicu. Tada je rekao sledeće: "Svaki put kad bih podigao glavu i pogledao u backfield, činilo mi se da samo vidim broj 43. Samo taj broj mi je bio ispred face". Protiv Čardžersa je potpuno zatvorio čuvenog Antonija Gejtsa. U toj sezoni je skupio više od 100 solo obaranja. Sezona ‘05 nije bila perfektna kao prethodna, ali je Troj sve više ulivao strah protivnicima.
Svima u Pitsburgu bilo je čudno to da nije osvojio nagradu za najboljeg defanzivca lige, već je ona otišla u ruke Brajanu Urlaheru, srednjem lajnbekeru Čikago Bersa. Troju je bio dovoljan novi poziv na ProBowl i odlazak na Havaje. Pored toga odabran je u prvu postavu NFL-a.
Iako su Stilersi preko Wild Card utakmice ušli u plej-of, 2005. je bila ta sezona. Doigravanje je namerilo bivše saigrače jednog na drugog. Karson Palmer i njegov Sinsinati protiv Troja Polamalua i Stilersa.
Palmer se brzo povredio, a njegova zamena Džon Kitna nije mogao da pronađe rešenje za odbranu Stilersa, predvođenu snažnim Trojem. Poslednju nadu ugasio je upravo Somanac, bacivši se za presečenu loptu. Stilersi su sa 31-17 zakazali duel sa moćnim Koltsima.
Troj je proganjao Pejtona Meninga celu utakmicu. Iako nije imao direktan sek, oba seka Džoija Portera su bila rezultat Trojevog pritiska na ofanzivnu liniju Koltsa. Polamalu je presekao loptu Meningu, koja je poništena od strane sudija, nakon čega je Mening bacio tačdaun koji je zakuvao utakmicu (inače je liga saopštila da je sudija morao da prizna presečenu loptu, ali je Mening bio zaštićen kao beli medved u svakoj iole sumnjivoj situaciji). Stilersi su na kraju preživeli fambl Džeroma Betisa u trenutku kada su svi očekivali sigurne poene popularnog "Autobusa".
Poslednja prepreka pred SuperBowl koji se igrao u Detroitu bili su Bronkosi. Troj je toliko uplašio Džejka Plamera svoji kretnjama da je ovaj samo posmatrao gde je Polamalu do kraja meča. Poeni iz sejftija su zakucali Plamera u mislima o Polamaluu. Tu je bio kraj nada Bronkosa da mogu išta da urade.
Stigao je SuperBowl. Sihoksi su imali mlad, brz i snažan tim. Posle mlakog prvog poluvremena, bio je to lak posao za Stilerse, iako "Big Ben" nije igrao svoju utakmicu. Sihoksi su znali ko im je glavna pretnja i igrali su daleko od Troja. To je rezultiralo laganim porazom. Betis je dobio titulu na domaćem terenu. Polamalu se već u trećoj sezoni okitio trofejom. Adrenalin koji je dobio osvajanjem SuperBowla Polamalu je pokušao da prenese u sledeću sezonu, ali je tada naučio čuvenu lekciju - teže je odbraniti, nego osvojiti trofej.
Troj i ekipa Stilersa gledali su plejof ‘06 iz fotelja. Očajno odigran prvi deo sezone je nagovestio da nećemo gledati "Čelične momke" u doigravanju.
Ipak, naravno da je Pitsburg nagradio Troja za sve doprinose timu. Tokom sezone 2007 dobio je novi ugovor na 30 miliona dolara, sa garantovanih 15. Kako nije bio ljubitelj promene timova, bio je izuzetno zadovoljan što je dobio ugovor do 2011. Uprkos toj radosti, sezona 2007. nije bila uspešna, jer su je povrede veoma "isekle".
Trener Tomlin je zamenio legendardnog BIla Kauera. Stilersi su igrali solidnu godinu, a Troj je prvi put ostao bez presečene lopte. Ispali su u Wild Card utakmici od Jaguara. Troj nije bio Troj. Povreda je učinila svoje.
Potom je stigla sezona ‘08. Troj se fanatično spremao da bi pokazao da je povreda prošlost. Istegao je ligamente u takvom načinu pripreme, pa je propustio pripremni deo sezone. Tomlin je savršeno uklopio ekipu. Skupio je rekordnih sedam presečenih lopti. Bio je odmah iza Feriora i Herisona po broju obaranja. Na kraju su ta tri igrača bili u konkurenciji za defanzivnog igrača godine. Herison je "ukrao" trofej Troju. Ruku na srce, odigrao je fantastičnu sezonu sa čak 16 obaranja kvoterbeka, jednim sejftijem, 101 obaranjem, 7 forsiranih famblova i jednom presečenom loptom. Polamalu je izjavio da bi sve suprotno od trofeja Herisonu bilo previše čudno i nezasluženo.
Prvo su izbacili San Dijego, kao staru mušteriju. Onda je stigao derbi sa Rejvensima. Troj je pročitao Džoa Flaka, presekao loptu i vratio je za tačdaun. Spektakularan tačdaun zapečatio je sudbinu najvećeg rivala. U finalu je imao veliki izazov - morao je da zaustavi Kurta Vornera, iako skoro penzionera, čoveka koji je igrao jednu od svojih najboljih sezona u karijeri. Za mete je imao fantastične hvatače, Ficdžeralda i Boldina.
Cilj je bio da naprave ogroman pritisak na ofanzivnu liniju kako bi Vorner imao malo vremena da pronađe idealnu metu. Bio je to jedan od kvalitetnijih SuperBowl mečeva. Serije bliceva ostavile su sredinu praznu, što je Vorner obilato koristio. Drajv od 88 jarde i pas Big Bena kao Holmsu je spasio dan Stilersa. Osvojen je novi SuperBowl, drugi u karijeri Polamalua.
Sezona '09, nažalost, donela mu je povredu kolena. Polamalu je stegao zube i igrao kroz sezonu sa povredom. Bez njega to nije bio isti tim. Čim se vratio, Stilersi su se vratili na pobednički kolosek. Kada je obnovio povredu, ostali su bez Troja i plejofa.
Čim se oporavio napravio je novu odličnu sezonu. Ponovio je sedam presečenih lopti. Jednu od njih je vratio za tačdaun. Odbrana Stilersa vratila se u top formu. To su jedino mogli povratkom Polamalua u formu. Sve ostalo bi bilo samo bezuspešan pokušaj. Troj je osvojio nagradu za najboljeg defanzivca lige. Ispadanjem Petriotsa, činilo se da Stilersi imaju otvoren put do titule.
Prvo su savladani stari rivali, Rejvensi. Preokrenuli su dva tačdauna zaostatka iz prvog poluvremena, kako bi dobili utakmicu sa 31-24. Stigli su Džetsi koji su izbacili Patriote. Samo mesec ranije, Džetsi su ih savladali na Heinz Fieldu. Polamalu je uterao strah u kosti Marku Sančezu. Kvoterbek Džetsa nije odigrao nijednu akciju na Trojevoj strani u drugom poluvremenu.
Stigli su potom na megdan sa Grin Bej Pekersima. Hladnokrvni Eron Rodžers je bio jedan od igrača koji su mogli da se odupru Polamaluovom uticaju na igru. Bacao je toliko raznovrsno da odbrana Stilersa nije imala rešenja za njega. Igrao je gotovo perfektnu partiju. Bacio je tri tačdauna bez presečene lopte. Džordi Nelson je plesao po terenu skupivši čak 140 jardi hvatanjem. Malo kasno uključenje Polamalua u utakmicu rezultiralo je porazom u jurišu na treću titulu.
Do kraja karijere odigrao je još četiri sezone, tokom kojih su ga dosta mučile povrede. Odlučio je da se posveti više porodici. Tu se još jednom pokazala njegova veličina. Iako je saopštio da bi igrao sezonu '15, čelnici Stilersa su izašli pred njega sa rečenicom: "Ako se ne povućeš, otpustićemo te". Troja Polamalua…
Bivši defanzivni koordinator, Dik LeBo koji je prešao u Tenesi, pozvao ga je kod sebe. Troj je ostao izričit da će igrati samo za Stilerse. Toliko.
Teško je prešao preko odlaska Krisa Hopa sa kojim je godinama držao poslednju liniju odbrane. Zamerio je čelnicima što su ga tako lako pustili. Uvek se čudio rečenici - "to je samo biznis". Za njega je sve bilo lično, posebno prijateljstvo, a Kris Houp je bio njegov najbolji prijatelj. Bio je izuzetno povređen ovim potezom. Bio je pravi saigrač i prijatelj.
Ali, pre povlačenja postavio je izuzetno visoke standarde za sve koji će u godinama koje dolaze uzeti poziciju strong sejftija. Ako bi ga izazivali, skoro sigurno biste izgubili. Isto bi vas snašlo ako bi ga ignorisali. Tačnije, nije postojao pravi recept kako da rešite problem koji se zove Troj Polamalu. Ostaće jedan od defanzivaca koji je menjao igru, a takvih je zaista malo.
Betis je jednom rekao da je Troj Polamalu jedan od čudnijih ljudi koje je upoznao. Na terenu bi bio besna zver koju ste posle mnogo dana izolacije pustili na slobodu sa jedinom komandom - napadaj! Kada biste ga sreli van terena, na ulici, bio je poput sveštenika. Smiren, odmeren, mudar, spiritualni momak koji je živeo u potpunom skladu tela i duha.
Koliko je bio poseban govori i kratka priča Bila Kauera o analizi ličnosti Polamalua. Poznat kao čovek bez dlake na jeziku, imao je poseban pristup za Troja. Kada bi se završio napad protivnika, Troj bi otišao pravo na klupu. Kauere priča ovako: "Morali ste da birate pogodan trenutak. Ako posle igre ode na klupu i sedi pognute glave, onda mu ne prilazite. Čekate i hvatate mu pogled. Kada mu uhvatite pogled, onda krenete da pričate. Prvo oči, pa uši".
Tada je živeo u kući u predrađu Pitsburga. Kauer kaže da je kuća bila sasvim obična. Ispred je bio Tojotin džip, par godina star. Kuća je bila bez fensi aparata, bez bazena, bioskopa, ogromnih kupatila, bez trofeja, kaciga, dresova, gomile patike i garderobe. Jedino što je bilo upečatljivo su krstovi u svakoj prostoriji koji su se videli po zidovima.
Jedini cimeri bili su mi Ajk Tejlor, koga je upoznao kada ga je zatekao golog u hotelskoj sobi i Bret Keizel, defanzivni end Stilersa. Keizel kaže da je moguće da je razvio tu psihopatsku ličnost na terenu dolazeći oko tri sata pre utakmice ili treninga i ostajavši još tri sata posle svakog treninga.
Bred pretpostavlja da mu je toliko trebalo da izvrši transformaciju iz blagog čoveka u čudovište na terenu i isto toliko da se vrati. Ovo je nekako jedino logično.
On praktično nije bio sejfti. On je bio sve što bi vam zatrebalo u odbrani. Bio je temelj na kojem se gradila igra Stilersa. Čuvar Heinz Fielda. Njegov čuveni fake blitz - blitz će i dalje ostati odbrana protiv koje protivnici nikada nisu imali rešenje. Način na koji je inspirisao saigrače ostaće trajno u svlačionici Stilersa. Duh samoanskog ratnika - Troj Polamalu.
Čekamo ga sledeće godine u Kući slavnih!