Pred nama su konferencijska finala. Čeka nas još jedan sjajan vikend američkog fudbala!
I stigosmo do poslednjeg koraka, koji mora biti napravljen ako dve od preostale četiri ekipe žele na Super Bowl.
Sunčana Florida čeka dva najveštija tima, jer smo se tokom plej-ofa uverili da ne pobeđuju "papir" i na njemu napisana uloga favorita. Eto još jednog razloga zašto je američki fudbal toliko popularan i gledan širom sveta.
Nije bitno što svi ili gotovo svi vide vašu pobedu. Nije bitno šta kažu kladionice. Nije bitno ni šta kažu stručnjaci. Mnogo prognoza palo je u vodu, pa i ova koja je protekle dve nedelje dolazila sa našeg sajta.
Iz mog ugla, glavno pitanje je to da li će Derik Henri vratiti trčanje u modu? Da li će ponovo moćni raning-bekovi igrati neku od glavnih uloga u ligi? Da li će se vratiti era u kojoj nije bitno samo koliko će jardi biti bačeno?
Gledao sam snimak duela Rejvensa i Tajtansa dva puta. Taj meč mi je bio jedino iznenađenje runde. Jedino pravo iznenađenje. Ono što je Lamar Džekson radio i na tom meču je stvarno za pitanje da li neko na klupi ima džojstik kojim pomera kvoterbeka Baltimora po terenu? Pokreti koje pravi su neverovatni.
Lamar je trčao, bacao, preskakao, izmicao... Radio sve što je bilo potrebno za pobedu. Ali opet nedovoljno. Napredna statistika kaže da je pas igra mnogo efikasnija od igre trčanjem. Logika isto to kaže. Tim mnogo više snage troši trčanjem, nego pas igrom. Međutim, istovremeno i više vremena trošite trčanjem.
Ono što su Tajtansi, a pre svega sjajni Henri, radili protiv Rejvensa, ostaće sigurno upisano u priručnicima fudbala kao lekcija kako se pobeđuje iz nedelje u nedelju iako imaš ekipu sa značajnim limitima. Džekson je pretrčao 143 jarde i bacio 365 jardi. Na drugoj strani, kvoterbek Tenesija Raja Tanehil ponovo je ostvario dvocifrene cifre ali je Henri ponovo imao trocifrenu, jer je pretrčao čak 195 jardi. I to uglavnom trčanjem kroz špalir igrača Baltimora. Ako to nije impresivno, ne znam šta jeste.
'Ajmo sada na utakmice koje su pred nama.
Kanzas siti Čifs - Tenesi Titani
/nedelja, 21.05/
"Remember the Titans". Mislim da ne postoji čovek koji prati američki fudbal, a da nije pogledao ovaj film. Neverovatna sezona i dalje traje. Od autsajdera su postali heroji. Da li će to ostati, videćemo posle finala konferencije.
Bez ikakve dileme, favoriti su Čifsi. Sve što se dešavalo u prvoj četvrtini protiv Teksansa (0:24) bila je puka slučajnost. Sve ispuštene lopte, sve greške, svi propušteni igrači (onaj pas do Stilsa, mislim da i dalje ne razumeju kako su ga pustili), sve to pada u vodu...
Čifsi su za jednu četvrtinu postigli čak četiri tačdauna. I to u drugoj, a ne u poslednjoj, kada ideš na sve ili ništa dok gubiš. Čim je Mahoms bacio prvi pas ka Vilijamsu bilo je jasno da se sprema blickrig Teksansima.
Mahoms je bio Mahoms. Podigao je ekipu posle početnog šoka da bi Čifsi postali "oni pravi". Kelsi je pokazao zašto je najbolji tajtend današnjice i zašto je pravi, legitimni naslednik Tonija Gonazalesa.
Ovog vikenda, Henri će opet trčati, a Čifsi se nikako ne snalaze protiv trčanja. Posebno kada im stiže tako moćan trkač. Na drugoj strani, Tenesi ne brani toliko dobro pas. Iako su presekli dva dodavanja Džeksonu, oba su bila čist poklon. Mahoms je mnogo pažljiviji i sigurniji kvoterbek. Ne mogu se nadati istom scenariju.
Najveće pitanje ovde je sledeće - da li Henri trčanjem može da nadmaši ono što Mahoms može da donese vazduhom? Iskreno, ne verujem. Henri je veliki, moćan, ali iz nedelje u nedelju nosi tim i veliki broj napada ide preko njega. A,Mahoms se ne troši kao Henri.
Tanehil mora da popunjava kolonu jardi trocifrenim brojem da bi smanjio pritisak na Henrija. Moguće je da će formaciju 4-2, trener Rid obogatiti još jednim lajnbekerom, najviše zbog trčanja kroz sredinu.
Na drugoj strani, trener Tenesija Majk Vrejbl jako inteligentno vodi svoj tim. Genijalan je bio tačdan pri kojem je Henri počeo da trči, pa iz skoka bacio pas za pogodak. Obećao je da će odseći penis ako osvoje Super Bowl, ali je brzo rekao da se samo šalio. Ne zaboravite da je Vrejbl bio trostruki šampion pod palicom Bila Beličika.
Stručnjak sa klupe Titana vraća se na teren na kome je igrao poslednje dve sezone u karijeri. Zna kako izgledaju tribine koje ispune navijači Kanzasa, kao što zna i kakav teren očekuje njegovu ekipu. Zna i kako se dolazi do finala, a zna i kako se osvaja titula. Bil Beličik je obožavao Vrejbelovu inteligenciju, liderstvo, instinkt i univerzalnost. Sada Majk u ulozi trenera umešno vodi svoje igrače.
Njega i Henrija vidim kao faktore koji mogu da donesu pobedu Tenesiju, na ponovo neki lud način.
Na drugoj strani, trener Kanzasa Endi Rid gubio je četiri puta konferencijsko finale. Jednom veliko finale. I to upravo od ekipe u kojoj je odbranu predvodio Majk Vrejbl.
Pitanja pred ovaj meč je mnogo.
Da li Čifsi imaju snage da se odupru moćnom Henriju? Da li imaju dovoljno snage u odbrani, makar za ovu utakmicu? Da li će Hil i Kelsi razmontirati odbranu rivala? Da li Henri može da trči preko 200 jardi u konferencijskom finalu? Da li Tanehil može da raširi igru i oslobodi sredinu? Da li odbrana može nešto Kelsiju?
Voleo bih da bajka i dalje traje, ali mislim da je Mahoms ogroman zalogaj za Titanse. Pas Mahomsa je previše moćno oružje.
San Franciso Fortinajnersi - Grin Bej Pekersi
/nedelja na ponedeljak, 00.40/
Pekersi putuju u sunčani Zaliv, a analitika kaže da Eron Rodžers igra lošije kada nije na svom terenu. Sa druge strane, praćenje američkog fudbala naučilo nas je da Rodžers ima led umesto krvi. I to može biti izuzetno oružje protiv agresivnih "Najnersa".
U prethodnoj rundi, San Francisko je lako izašao na kraj sa Vikinzima. Čak šest puta su sekovali Kazinsa. U nekim momentima činilo se da kvoterbek Minesote nije imao ni dve sekunde da uputi pas. A, ovog vikenda će Bosa, Armsted i Ford protiv sebe imati odličnu ofanzivnu liniju.
Prema naprednoj statistici, Rodžers raspolaže sa najviše vremena dok bira pravu odluku u napadu. Kada na to dodate njegovu sigurnost, kvalitet i hladnokrvnost, dobijate mnogo težeg protvinika.
Takođe, istina je da je Sijetl u prošlom kolu odabrao da pantuje loptu na 2:22 pre kraja i da je tom odlukom potpisao sebi smrtnu presudu protiv Grin Beja. A mogao je da ga ugrozi. Uostalom, setite se kako su lako "Najnersi" dobili Pekerse u ligaškom delu sezone, iako su "regularni" deo i doigravanje dva različita sveta.
Ovog puta će vajd risiver Grin Beja Davante Adams "za vratom" imati kornerbeka San Franciska Ričarda Šermana. Uz to, trkačka snaga "Najnersa" je snažnija od one kojom raspolaže Rodžers.
Uostalom, San Francisko je drugi napad lige po broju pretrčanih jardi i najveća prednost im je da imaju tri dobra trkača.
Istovremeno, kvoterbek "Najnersa" Džimi Garopolo nije siguran kao Rodžers, ali zato ima najbolju odbranu protiv pasa. A, njegovi duboki pasovi uništili su Pekerse u ligaškom delu.
Kako god okrenete, Rodžers ima manju napadačku snagu.
Što se tiče odbrane, kada je podelimo, kornerbekovi i sejftiji su na strani "Najnersa". Lajnbekeri su ubedljivo na strani Pekersa. Defanzivna linija na strani "Najnersa". Bez dileme, to je ubedljivo najbolja defanzivna linija lige.
San Francisko nema potrebe za "blicevima", Grin Bej ima, jer oni koji sekuju kod Pekersa stanuju iza defanzivne linije, a to su Martinez i dva Smita. Ali time nastaje prostor za Kitla i to nikako nije prednost...
Ukupno gledajući, za mene bi pobeda Pekersa bila ogromno iznenađenje.
Kada bi Eron Rodžers bez ekspresije na licu pobednički podigao obe ruke u Zalivu, mislim da bih opet premotao utakmicu da bih se uverio da su "Najnersi" zaista izgubili.
Davno je bila '94, kada je San Francisko poslednji put osvojio titulu. Ostaje pitanje da li će Džimi doći do toga da se nada ulasku u istu rečenicu sa Montanom i Jangom? Da li će Rodžers dobiti priliku za drugu titulu u karijeri?
Mislim da je Garapolo bliži Majamiju. Najnersi ovo dobijaju. Jedno sunce će zameniti drugim, ali u finalu.