Film koji ste obožavali, i koji i dalje obožavate, iskoristio je događaj sa Olimpijskih igara 1988. godine samo kao inspiraciju, pomalo i previše dodavajući detalje… Bavili smo se svim "mitovima" iz kultnog filma!
Samoizolacija kod kuće zbog pandemije korona virusa, uz manjak sporta na televiziji, sigurno i kod vas izaziva blagu dosadu, a verovatno su mnogi vreme prekratili uz filmove.
Jedan od onih za koje sa sigurnošću možemo da kažemo da popravlja raspoloženje, a uz to uključuje i sport, svakako je "Cool Runnings", u slobodnom prevodu kod nas "Bob sa Jamajke", koji je izašao još 1993. godine u režiji Džona Turtltoba.
Iako je prošlo 27 godina od ovog ostvarenja - i dalje se rado "reprizira" u našim domovima.
U pitanju je film koji prati prvi muški bob tim sa Jamajke, gde jedva da su čuli za sneg, a koji se kvalifikovao za Zimske olimpijske igre u Kalgariju (Kanada) 1988. godine, pobravši simpatije svih neutralnih ljubitelja ovog i - bilo kog drugog sporta.
"Bob sa Jamajke" je igrani film baziran na stvarnom događaju, ali je mnogo "sitnih detalja" dodato da bi dobio "holivudskiji šmek" i bolje prošao kod publike.
Likovi su pomalo romantizovani, što je naravno dozvoljeno pošto se ne radi o dokumentarnom ostvarenju, međutim možda je bilo onih koji film uzeli "zdravo za gotovo" i prihvatili da se baš sve odigralo onako kako je u "Bobu sa Jamajke".
Ukratko: nije ni blizu!
Mondo prikazuje: "Kenny" (sreda uveče)
S obzirom na to da slede "spojleri", preporučujemo onima koji još nisu pogledali film da ga prvo pronađu, pa da se onda vrate na tekst… Ostali se verovatno sećaju detalja!
Prva stvar koja je promenjena u "Dizni" adaptaciji bila su imena - tako da nisu postojali Deris Banok, Sanka Kofi, Džunior Bevil i Jul Brener, nego Devon Heris, Dadli Stouks, Majkl Vajt i Fredi Pauel, a i njihove "lične priče" su dorađene kako bi bile prijemčivije publici.
Jedan od mitova odnosi se na to i da su pravi sportisti sa Jamajke tražili od produkcije da promeni imena, ali zapravo nisu imali ništa protiv, međutim oni koji su radili na filmu imali su drugu ideju.
Tako je trener Hauard Siler postao "alkoholičar","luzer" i "prevarant", a trojica članova bob tima predstavljeni su kao neuspešni sprinteri. Prava istina je da su u stvari bili vojnici (među njima čak jedan je bio komandant, a drugi poručnik), međutim to je iz nekog razloga izbačeno iz filma.
U isto vreme nisu imali toliko finansijskih problema koji su naglašeni u filmu.
Čitavu ekipu okupila su dvojica američkih biznismena koji su osamdesetih godina prošlog veka bili na Jamajci. U pitanju su Džordž Fič i Vilijam Malouni (uopšte se ne spominju u filmu) koji su na ovu ideju došli pošto su videli da je u ovoj zemlji popularan sport "guranje kolica niz ulicu" (Pushcart derby), a to ih je podsetilo na bob koji je mnogo popularniji u SAD.
Odmah su došli na ideju da oforme tim, međutim niko od elitnih sprintera sa Jamajke nije ni pomišljao da uđe u vozilo za koje nikad nije čuo - i juri 150 km/h po ledu.
Zato su se okrenuli vojsci koja je bila od pomoći i odmah predložila trojicu koji su se uklopili u profil - jaki i brzi, a uz to imaju dobru koordinaciju. Svakako se nije radilo o sprinterima koji nisu uspeli da se kvalifikuju na Letnje olimpijske igre - i to tako što ih je jedan od njih sapleo!
Uz to, članovi bob tima nisu bili primorani da prodaju automobile ili skupljaju novac tako što bi naplaćivali poljupce damama (!?), nego je sve finansirao Fič.
Nezvanično, platio je oko 100.000 dolara kompletne pripreme, logistiku i trenere.
Tim se inače pripremao u vojnoj bazi i pred početak Olimpijskih igara bili su i u Austriji, gde su imali gotovo idealne uslove. Istina je da je bilo problema kada Međunarodni olimpijski komitet (MOK) nije dozvolio da se takmiče, dok je u filmu izmišljena "zla" organizacija koja je htela da ih zaustavi.
Nisu ni (Istočni) Nemci bili zli prema njima, međutim filmadžijama je očigledno falio neki negativac, a pravi članovi bob tima sa Jamajke ispričali su da su zapravo svi bili fini prema njima!
Prvobitno je trebalo da se takmiče samo u "dvosedu" (Dadli Stouks i Majkl Vajt), međutim kada to nije prošlo kako su zamislili (bili su 30. od 41 ekipe) - hteli su da probaju četvorosed kada su već na ZOI i do te trke ostalo je tek sedam dana.
Nisu imali takvu "mašinu", ni ljudstvo, ali prodavajući majice "bob tima sa Jamajke", koje je inače dizajnirala Fičova žena skupili su 25.000 dolara. Morali su naknadno da timu priključe brata Krisa Stouksa, Dadlija Stouksa, pošto omiljeni u ekipi Fredi "Rege" Pauel nije mogao da se takmiči.
Postoje verzije po kojoj se naljutio na ekipu, a druga da je bio povređen.
Imali su samo četiri prava treninga pre nego što su izašli na stazu u četvorosedu, naravno ne u starom i prefarbanom, kako je to prikazano u filmu, nego su iznajmili jedan u Kanadi.
A kraj filma? Ponovo bespotrebna romantika…
Bob tim nije stigao do finala, i nije mogao da se bori za medalju kako je to naglašeno u filmu, nego je nezgodu, koja je prikazana i na "platnu", doživeo u kvalifikacijama. Nije u pitanju bio mehanički kvar nego vozačka greška zbog manjka iskustva, a netačno je i da su podigli bob na ramena i nosili ga do cilja. Zapravo su ga odgurali do kraja staze uz aplauze prisutnih.
Daleko od toga da je bilo priče o brukanju Jamajke, niti su imali neprijatelje, sve je zapravo proteklo u veoma prijateljskoj atmosferi uz mnogo navijača uz njih…
"Oko jedan posto stvari je tačno, napisali su šta su hteli, nisam imao kontrolu nad tim. Rekli su mi 'nemoj ti nama u Holivudu da pričaš kako se piše scenario'. Jedino što je činjenica u filmu jeste to što su se slupali, sve ostalo je fikcija", kazao je čovek koji je stvorio ovaj tim Bob Fič.
"Ako ništa, bar je našu ekipu besmrtnom. Ipak je to Holivud", bio je stav koga se držao jedan od članova posade Devon Heris koji je rekao da uprkos svemu obožava film.
Možda je originalna priča i "holivudskija" od čitavog filma?
Sreda uveče: "Kenny"! Gledao: Joca Terzić.
Do gledanja!