Fenomenalni Miočić nastavlja da vlada divizijom, gde se rangira u istoriji?
Stipe Miočić je pobedio na poene Danijela Kormijea i tako zadržao titulu prvaka sveta u teškoj kategoriji UFC, čime je ne samo završena jedna od najboljih trilogija u MMA, nego je ovime Amerikanac hrvatskog porekla ustoličio sebe kao jednog od najboljih teškaša svih vremena u svetu mešovitih borilačkih veština.
A da li i najboljeg? Pomozite nam da odgnonetnemo.
Prvo, jasno je da Stipe nije ni najharizmatičniji ni najatraktivniji borac. Ne "loži" se mnogo pre mečeva, ne proziva protivnike, ne pravi zabavu, ali kada je u pitanju čista efikasnost – ovaj vatrogasac rođen u Klivlendu je negde sasvim sigurno pri vrhu.
Naravno, pobeda nad "DC"-em nije bila ni malo laka. Kormije je govorio ranije da će mu ovo svakako biti poslednja borba tako da je Miočiću pružio sve što ima, a ima mnogo toga. Ali, Stipe je uradio ono što velikani rade: izdržao je sve i na kraju bio bolji.
DC je bio blizu nokauta u drugoj rundi, ali ga je spasila sirena. Od treće pa nadalje, branilac pojasa je jurio Kormijea, pritiskao ga, pogađao i rukama i nogama, hvatao ga u klinč, bacao ga na ogradu kaveza, pa ga je čak i prstom udario u oko, ali nije diskvalifikovan.
Dakle, Miočić je sada dvostruki prvak sveta u teškoj kategoriji, u najprestižnijoj varijanti UFC, ali će se posle toga vratiti da služi svojoj zajednici kao dobrovoljni vatrogasac i tehničar hitne pomoći. Ovo mi je bila četvrta odbrana titule, što je duplo više nego bilo koji UFC teškaš.
Ovo mu je bila druga pobeda nad Kormijeom, koji je sigurno među top 10 teškaša u istoriji MMA.
Ali, gde se nalazi kada je u pitanju večna lista? Pa da prođemo kroz biografije nekoliko "dežurnih krivaca".
(Počasno pominjanje: Rendi Kotur, Džoš Barnet, Mark Kolman, Brok Lesnar, Bas Ruten, Den Severn, Frenk Mir, Danijel Kormije)
(Kliknite na strelicu za nastavak teksta)
Kejn Velaskez, 14 pobeda, 3 poraza
Dvostruki UFC šampion teške kategorije.
Velaskez je prešao pravo sa koledž rvanja u MMA. U UFC je prešao posle samo dve borbe i delovao je fenomenalno. Ubrzo je pobedio Antonija Rodriga Nogeiru, čime je dobio priznanje svih, a time je stekao pravo da se bori sa tadašnjim "strašilom" divizije – Brokom Lesnarom. Iako su mnogi očekivali da će ga Brok samleti, Velaskez je rasturio protivnika, nokautirao ga u prvoj rundi i osvojio titulu u UFC-u 121, 2010. godine. Titulu je izgubio od Žuniora dos Santosa 2011. u prvoj odbrani, ali se osvetio potpunom dominacijom u revanšu 2012, a onda i trećoj borbi 2013.
Ko zna šta bi bilo dalje da ga silne povrede nisu omele. Posle pobede nad Lesnarom imao je tek osam borbi, a poslednji put smo ga u oktagonu videli februara 2019, posle trogodišnje pauze. Tada je bio nemoćan protiv Fransisa Nganua. Tada se i povukao iz MMA i ostao upamćen kao jedan od najkompletnijih boraca.
Žunior dos Santos, 21 pobeda, 8 poraza
UFC šampion teške kategorije
Nije bilo lako gledati sinoć kako "ŽDS" biva nokautiran treći put uzastopno. Trenutno se u MMA krugovima sve glasnije priča o tome da je vreme da 36-godišnji Žunior ide u penziju i lako je zaboraviti šta je sve uradio u svojoj karijeri. Jeste, kratko je bio na vrhu, ali je za to kratko vreme "palio zemlju pred sobom" i ostavio retko viđeni trag. Debitovao je 2008. godine u Prajdu, kada je u prvoj rundi nokautirao budućeg UFC šampiona Fabrisija Verduma. Ipak, UFC mu nije odmah dao šansu za titulu, tako da je lagano morao da pobeđuje sve, od novajlija kao što je on, do veterana kao što je Mirko "Kro kap" Filipović. Konačno, kada je dobio priliku, nokautirao je Velaskeza za 69 sekundi. Ta aura nepobedivosti konačno je razbijena u revanšu, kada je Velaskez povratio titulu. Ipak, Dos Santos je nastavio da se bori na elitnom nivou i u svojoj biografiji ima pobede nad petoricom šampiona: Verdum, Frenk Mir, Velaskez, Šejn Karvin i Miočić. I Brok Lesnar.
Alistar Overim, 65 pobeda, 18 poraza
Strikeforce šampion teške kategorije
Dream šampion teške kategorije
Pobednik K-1 Svetskog kupa 2010.
Overim je dugo vremena šetao između srednje i teške kategorije u Prajdu, da bi se 2007. konačno opredelio za tešku kategoriju i napravio jednu od najvećih transformacija u istoriji MMA. I postao hodajuća šala za steroide. Borio se za promocije Dream, Strikeforce i razne istočnoevropske kuće i vezao je 12 uzastopnih pobeda, uključujući i neke nad starim rivalima. U isto vreme se vratio i kik-boksu i pobedio 2010. u Svetskom kupu K-1. Konačno se 2010. skrasio u UFC-u, gde je debitovao brutalnim nokautom Lesnara. Posle toga je pao sa skorom 1/3, ali se onda vratio sa 6/1 i ponovo ušao u elitu. Iako je imao mnogo uspona i padova, čak i sada, sa 40 godina, rangiran je kao sedmi na UFC-ovoj listi teškaša.
(Kliknite na strelicu za nastavak teksta)
Mirko "Cro Cop" Filipović, 52 pobede, 11 poraza
Pobednik Pride u otvorenoj kategoriji 2006.
Pobednik Svetskog kupa K-1 2012.
Pobednik Rizin FF otvorena kategorija 2016.
"Desna noga bolnica, leva noga groblje". To je verovatno najčuvenija fraza nekog borca u istoriji MMA (koji doduše nije bogat takvim frazama). I to s razlogom. Mirko je rođen 1974. u Vinkovcima i kao mnogi te generacije odrastao je na borilačkim filmovima i borilačkim sportovima. Počeo je s tekvondom, prešao na karate i na kraju na kik-boks. U vojsku se prijavio 1993. godine, dok je rat još trajao i odatle je povukao nadimak. To je verovatno i glavni razlog što nije bio toliko popularan u Srbiji, ali veličinu u ringu mu niko ne može oduzeti.
Ako gledate njegove "hajlajte" iz Pride dana, videćete naizgled beskrajni niz te brutalne leve noge. A pošto je Pride bio mnogo suroviji od UFC-a, Filipović je stvorio neke od najbrutalnijih trenutaka u istoriji te promocije. Nažalost, prelazak u UFC i prilagođavanje pravilima nisu išli tako lako, tako da u oktagonu nije ostavio toliki trag.Odlazio je iz UFC-a, vraćao se, a 2016. je slavio u Rizin FF, kada je imao 41 godinu. Karijeru je konačno završio februara 2019. u 44. godini, pobedom nad Rojom Nelsonom u Bellatoru 216.
Stipe Miočić, 23 pobede, tri poraza
Dvostruki UFC šampion teške kategorije
Rođen je u Klivlendu kao dete hrvatskih imigranata Keti i Bojana Miočića. Od malena se bavio sportom, kako bejzbolom i američkim fudbalom, tako i rvanjem i boksom. Tokom koledža su se čak i neki MLB timovi interesovali za njega, ali se on odlučio za borbu. Bio je i bokser i rvač, tako da je logično da je završio u MMA. Iako, rekli smo, nije šoumen, Miočić je vrhunska klasa borca koji ima sve: sjajne udarce i rukama i nogama, odličan "stend-ap", velika takmičarska inteligencija, odličan u parteru – jedan od najzaokruženijih boraca u UFC i MMA uopšte. Sa 193 centimetra visine i 107 kilograma težine ne biste očekivali da je tako pokretan i da ima tako dobre reflekse, ali sve je tu. I kako sada stvari stoje, teško je zamisliti da će bilo ko od sadašnjih teškaša moći da mu naudi.
Antonio Rodrigo Nogeira, 46 pobeda, 10 poraza
Pobednik turnira "Rings King of Kings" 2000. godine
Pobednik prvog Pride turnira teške kategorije
Privremeni UFC šampion teške kategorije
Popularni "Minotauro" ostaće verovatno upamćen kao drugi najbolji MMA teškaš svoje ere, ali to je ogroman uspeh kada se zna ko mu je bio glavni konkurent. Nogeira je, kao i većina Brazilaca, blistao u parteru i od 1999. do 2009. prosto je edukovao svet o važnosti borbe u parteru u MMA. Pobeđivao je imena kao što su Cro Cop, Džoš Barnet, Den Hendersok, Mark Kolman, Fabrisio Verdum, Rendi Kotur. Probleme je počeo da ima od 2010, kada se pojavila nova generacija teškaša, sa kojima je imao mnogo problema, ali do tada se Nogeira već ustoličio kao jedan od najvećih teškaša svih vremena.
Fjodor Emelijanenko, 46 pobeda, 6 poraza
Šampion teške kategorije Pride
Pobednig Rings turnira otvorene kategorije 2001.
Pobednik Rings turnira apsolutne klase 2001.
Niste valjda sumnjali u nas?
"Poslednji car" nije najverovatnije samo najbolji MMA teškaš svih vremena, već možda i najbolji borac ili bar najveći talenat za MMA svih vremena. Niko nikada nije vezao 27 pobeda u MMA, a njegova serija borbi od 2000. do 2009. godine je neprevaziđena u istoriji MMA. Tada je ostvario učinak od 31 pobede i jednog poraza, uz jednu poništenu borbu. Taj jedini poraz usledio je kao sumnjivi tehnički nokaut odlukom lekara. U isto vreme, njegov učinak se čita kao spisak "ko je ko" velikana i šampiona.
Samo ove brojke bi ga učinile najvećim, ali ono što je između njih ga čini legendom. Bio je niži od većine savremenih boraca srednje kategorije, kažu da je bio David u zemlji Golijata. I pobeđivao je svaki put. I to kako: hteo je da udarcima pobedi udarače, rvanjem rvače i "greplingom" "greplere". Niko nikad nije tako imao sve. A ako bi zapao u probleme, njegova odlučnost, hrabrost i veština bi ga uvek izvlačile iz problema. On je zaista car boraca, ljubimac navijača i pionir sporta. I prema našem mišljenju je najbolji i najveći teškaš svih vremena.
A vašem?
Recite nam u anketi i pišite nam u komentarima.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.