Bio je šampion, ostao je junak zauvek
Kori Sanders, slučajni šampion, istinski ljudski heroj. Prošlo je punih osam godina od kada je herojskom smrću poginuo čovek koji je napravio jedno od najvećih iznenađenja u istoriji teškaškog boksa, činom kojim je stekao sportsku slavu.
Načinom na koji je poginuo, stekao je ljudsku slavu i oreol heroja koga ne zaboravljamo.
Ako se ne sećate, Južnoafrikanac Sanders je marta 2003. nokautirao Vladimira Klička u drugoj rundi i postao šampion sveta u WBO verziji, što je šok verovatno i veći neko kada je prošle godine Endi Ruiz nokautirao Entonija Džošuu.
Poginuo je kada su naoružani pljačkaši upali na proslavu 21. rođendana njegovog sestrića. Penzionisani bokser se bacio na pištolje ispred svoje porodice, primio je metke umesto njih, a onda je pogođen povukao svoju ćerku na pod i rekao joj da se pravi mrtva. Umro je dan posle u bolnici, 23. septembra 2012.
A između…
Vrlo kratko: karijera mu je trajala od 1989. do 2008. godine, spadao je u, nazovimo to tako, gornji prosek, ali sa dovoljno jakom levicom koja je mogla da ga dovede do izazivača, a videli smo i titule. U karijeri je imao 46 borbi, 42 pobede i 31 nokaut. Sva četiri poraza pretrpeo je tehničkim nokautom.
Najširi svet boksa i svet sporta upoznao ga je marta 2003. godine, kada je izazvao Vladimira Klička za titulu prvaka u WBO verziji.
U to vreme, mlađi Kličko je bio apsolutni hit i svi su ga videli kao budućeg neprikosnovenog vladara divizije. Bio je mlad, brz, visok, jak, imao je dinamit u obe ruke, imao je tehniku i znanje. Ali, nije imao bradu.
Sa druge strane, da stavimo stvari u perspektivu, Sanders je imao 37 godina, najpoznatija imena sa kojima se borio do tada bili su "putnik" Ros Pjuriti i kasniji kolega "slučajni šampion" Hasim Rahman.
A što se tiče tehnike i nastupa, Sanders je bio jako, jako jednostavan, neki bi rekli da je imao samo jedno oružje u arsenalu – razornu levicu. Samim tim, razvio je i očekivanu taktiku: "navukao" bi protivnika na razmenu, a onda kad bi se ovaj približio, ispalio bi taj top koji nije ni direkt, ni kroše, ni aperkat, neko neka mešavina svega toga, najviše krošea i aperkata.
To je savršeno radilo na do tada arogantnom i agresivnom Kličku. Već u prvoj rundi je Vladimir dva puta leteo na pod, a onda i na početku druge runde, pre nego što je sudija odmahnuo rukom.
Vladimir je posle pričao da nije mogao da veruje da mu se to desilo, da je bio besan jer se Sanders "usudio" da ga baci u nokdaun, da mu je ponos zabranio da bude pametan, ali… Ovo je priča o Sandersu, ne o Vladimiru.
Nedugo posle toga je napustio WBO titulu da bi se borio za upražnjeni WBC pojas i tu ga je sačekao stariji od braće Kličko, Vitalij. Naravno, Vitalij je jedinstvena sorta, gvozdena pesnica i čelična brada i Sanders zaista nije imao šta da traži u ringu s njim.
Posle tog poraza borio se još jednom, penzionisao se, vratio se posle dve godine, imao još dve borbe i konačno rekao "dosta", sa 42 godine i posvetio se penzionerskim danima. Koji, nažalost, nisu dugo trajali.
Porodično slavlje održavalo se u gradu Brits, ali je prekinuto kada su trojica naoružanih napadača upala u restoran. Sanders je bio najbliži vratima i kada su oni počeli nasumično da pucaju, bacio se na njih. Pogođen je u stomak i ruku, a u padu je povukao svoju ćerku i rekao joj da ostane da leži i pravi se mrtva.
Iako je krvario, a život isticao iz njega, ostao je da telom brani ćerku dok razbojnici nisu pobegli. Umro je dan kasnije, ispunivši svoju roditeljsku i ljudsku dužnost. Posle toga su svi pohapšeni i osuđeni na po 30 godina robije.
A svet boksa i sporta uopšte poklonio se Sandersu nakon ovoga, a Vitalij mu je odao počast rekavši da mu je on bio najteži protivnik.
Prošlo je osam godina, ali čovek Kori Sanders nikad neće biti zaboravljen.