Ekonomska kriza izazvana pandemijom korona virusa u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi će, u najoptimističnijem scenariju, umanjiti privrede pojedinačnih država za 3 do 5%, ali bi u velikom broju država bila još gora.
U pesimističnijem scenariju, kontrakcija pojedinačnih ekonomija bi mogla da iznosi i čitavih 10%, navodi se u poslednjoj analizi Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WIIW).
Pozitivan scenario podrazumeva brzo sprečavanje širenja virusa, početak masovnog testiranja populacije i veliki, koordinisan paket mera na celom kontinentu, dok bi negativan scenario podrazumevao gubitak mogućnosti za spoljno finansiranje ili kolaps zdravstvenih sistema, koje bi izazvala oštre mere štednje.
Pojedine države su u najvećem riziku od negativnog scenarija, konkretno Moldavija, baltičke zemlje i Ukrajina, dok bi Zapadni Balkan, Turska i države članice EU u centralnoj Evropi mogle bolje da podnesu krizu.
WIIW ocenjuje da će ekonomska kriza trajati između dva i tri meseca u Zapadnoj Evropi , nakon čega će postepeno popuštati, ali se neće oporaviti pre nego što vakcina proitiv virusa ne bude široko dostupna, a to neće biti pre druge polovine 20201. godine.
Dobrostojeće zapadne zemlje će biti u sitiaciji da pozajme velike količine novca da bi stimulisale privredu ali ekonomije u razvoju iz Istočne Evrope neće imati tu mogućnost. Tu će ključna uloga biti ona koju odigra MMF i drugi međunarodni pozajmioci.
Kako će se u novonastaloj situaciji snaći pojedine države CESEE zavisi od individualnih kapaciteta državnih zdravstvenih sistema, prostor za fiskalne ustupke, kao i drugih makroekonomski faktori. Tu su u prednosti zemlje koje su ušle u EU 2004. godine i Rusija, kao i one koje su odmakle u digitalizaciji ekonomije.
"Poznato je da Estonija vodi u tom pogledu zato što se dobro poredi sa zapadnoevropskim predvodnicima u skladu... I druge baltičke države i Slovenija takođe imaju prilično dobre rezultate (u oblasti digitalizacije).
Interesantno je da Rusija i Kazahstan imaju relativno dobre rezultate po standardima regiona, a čini se da je zapadni Balkan u ovoj oblasti naročito slab", zaključuje se u analizi.
Ali, neke digitalizacija neće spasiti muka, jer upravo su baltičke zemlje na kratkoj listi onih koji će pretrpeti najviše (sa Moldavijom i Ukrajinom), mnogo više od zemalja Zapadnog Balkana.
Procena je da će neke platiti cenu dugogodišnjeg lošeg rukovođenja ekonomijom i slabih institucija (Ukrajina), a neke to što su jednostavno premale i preotvorene za uticaj iz Evrope i sveta (Baltik).
Kao ključni preduslov izvlačenja iz krize u WIIW navode zdravstveni sistem – odnosno kako će on podneti epidemiju i krizu javnog zdravlja. Svetski indeks sistema javnog zdravlja (Global Health Security, GHS Index) pokazuje da su u nekim oblastima Slovenija i Letonija bolje nego Austrija, al da u Centralnoj i Istočnoj Evropi, Ukrajini i na Zapadnom Balkanu stoje mnogo gore. Prema kapacitetima reakcije čak i EU članice kao Rumunija, Bugarska, Hrvatska i Litvanija plasiraju se veoma loše.
Razlog je jednostavan, te zemlje su u sistem javnog zdravlja izdvajale mnogo manje nego neke druge. A sada ćeto morati skupo i brzo da nadoknade.
Za to će im trebati novac, ali neće moći sve da do njega dođu pod jednako povoljnim uslovima, jer nemaju ni isti kreditni rejting kod poverilaca, koji će sada biti još oprezniji.
Tu su članice EU u boljoj poziciji, ali i među njima ima razlike.. Oni koji su pristupili kasnije, 2007. i 2013. su u gorem položaju nego one stare članice.
Zapadni Balkan i Turska je u još goroj situaciji, jer su tamo i rejtinzi lošiji a i javni dugovi i budžetski deficiti su i do sada bili veći, a sada će "otići u nebo" i ostati visoki godinama. To je veliki problem za Hrvatsku, Albaniju i posebno Crnu Goru, tim veći jer će njihova velika grana – turizam – biti u nokdaunu neko vreme.