Iako mediji već dugi niz godina ovu vest imaju "na obaraču", ipak će morati malo da sačekaju.
Engleska kraljica Elizabeta II je nadživela Tita, Čerčila i veliki broj američkih predsednika, a ostaće upamćena kao jedna od najdugovečnijih vladara u istoriji. Posle smrti supruga sa kojim je bila u braku 73 godine, mnogi se pitaju koliko će još dugo poživeti Elizabeta II, a što je još važnije - šta će biti posle nje.
Od krunisanja 6. februara 1952. do danas, nakon punih 68 godina na tronu, aktuelna engleska kraljica Elizabeta II prestigla je svoju čukun-čukun baku Viktoriju po dužini vladavine u Velikoj Britaniji. Štaviše, nadživela je praktično sve svoje savremenike.
Kraljica je u junu proslavila 94. rođendan, i to onako kako ga je slavio i Tito - jedan privatno, i jedan javno, za narod, i to je bio povod da se nastave sve te šale i pošalice o njenom sinu, princu Čarlsu, da po svoj prilici neće dočekati da bude kralj.
Upravo je kraljica Elizabeta bila prvi britanski monarh čije su krunisanje 1953. godine snimale televizijske kamere; više od pola miliona televizora prodato je u Britaniji uoči tog događaja. Doživela je i uspon televizije u boji, mobilnih telefona i interneta. Kraljica Elizabeta je poslala mejl davne 1976. godine, a u martu prošle godine je postavila i prvu fotografiju na svoj Instagram profil.
Ipak, ništa o njenoj starosti ne govori bolje od činjenice da je za na mestu suverenog monarha, svedočila promeni čak 13 američkih predsednika.
Posle smrti princa Filipa sa kojim je u braku provela 73 godine, u britanskoj javnosti su se ponovo pojavili "tajni" planovi Bakingemske palate, vlade i BBC-a za dane posle kraljičine smrti.
Većina predviđa da će kraljica umreti posle kratke bolesti. Njena porodica i lekari će biti uz njenu postelju. Glavni kraljičin lekar biće zadužen za sve. On će voditi računa o pacijentu, kontrolisati pristup njenim odajama i koje će informacije biti puštane u javnost, a te informacije će po tradiciji biti kratke i jasne.
Kada umre, princ Čarls postaje kralj. Njeni najbliži će joj poljubiti ruke a kraljičin sekretar će saopštiti vest.
Potom će biti kontaktiran premijer. Poslednji put kada je britanski monarh umro, pre gotovo 70 godina, korišćena je šifra "Hajd park ugao". Ovoga puta, plan je da se koristi fraza "Londonski most je pao".
Vest će potom biti poslata vladama 15 zemalja gde je kraljica takođe bila šef države i 36 drugih zemalja Komonvelta. Cilj je da vest prvo saznaju lideri pa tek onda javnost.
Mediji i BBC, koji je godinama imao monopol na ovakve vesti, će vest objaviti u proseku posle nekoliko sati kako bi kraljevska porodica i država imali vremena da se pripreme. Istovremeno sa objavom vesti, ispred Bakingemske palate će se pojaviti stražar u crnom, a sajt palate biće preoblikovan u tužnu stranicu sa tekstom na tamnoj pozadini.
Mediji, bar britanski, već imaju spremne čitulje koje će se brzo preraditi i obnoviti, televizijske i radijske stanice prebaciće se na režim "zaljenja", sa ozbiljnom muzikom, bez humorističkih emisija. Zastave će biti spuštene na pola koplja, a turistička mesta biće zatvorena.
Za to vreme, posebno veće će u palati Svetog Jakova objaviti naslednika Elizabete II.
Telo Elizabete za to vreme trebalo bi da bude izloženo u Bakingemskoj palati, gde će javnost moći da oda počast a očekuje se da će period žalosti trajati bar 10 dana kako bi se javnost prilagodila i pripremila za promene u monarhiji.
Ako kraljica umre u inostranstvu, kraljevska avijacija će poleteti sa Norholta, na zapadu Londona sa već pripremljenim kovčegom. Ako umre na svom imanju u Norfolku, automobilom će biti prebačena u London.
Najraskošniji planovi ostavljeni su za kraljičin voljeni Balmoral, gde provodi tri meseca svake godine. Tamo će se primenjivati škotski rituali - najpre će njeno telo biti izloženo u Edinburgu gde će je čuvati kraljevski strelci.
Potom će kočveg biti prenet do katedrale svetog Gila, a odatke kraljevskim vozom krivudavim i dugim putem duž obale do Bakingemske palate gde će je čuvati grenadiri sa puškama uperenim u tlo, a kovčeg će biti izložen na oltaru.
Iako planovi za kraljičinu smrt postoje od 1960ih i detaljno su proučeni, o detaljima će odlučivati princ Čarls i sve odluke će na kraju ipak donositi on.
Parlament će odati kraljici poštu dvominutnim čutanjem a potom će se zakleti na vernost novom vladaru.
Na dan sahrane, kovčeg u kome će biti pohranjena u grobnicu će biti očišćen i ispoliran, Big Ben će zvoniti i život će, na jedan dan, stati.
Kraljica će biti prvi britanski monarh sahranjen u Vestminsterskoj opatiji od 1760. godine. Očekuje se prisustvo 2.000 gostiju i stotina medija. Arhiepiskom će držati slovo, plotuni će biti ispaljeni i nacija će ožaliti svoju kraljicu. Potom će kovćeg biti prenet u kočiji do Vindzora gde će je čekati članovi kraljevskog dvora i gde će biti sahranjena u privatnosti a kralj Čarls se iz srebrne posude sipati šaku crvene zemlje.
(MONDO/Kurir)