Evropske zemlje pooštravaju zabrane reklama nezdrave hrane za djecu i traže od EU da prekine s praksom samoregulacije industrije.
Dok gojaznost djece u Evropi beleži stalni rast, sve više država pooštrava pravila o oglašavanju nezdrave hrane i poziva Evropsku komisiju da prestane da se oslanja na samoregulaciju industrije. Od Skandinavije do Balkana, vlade koje su izgubile povjerenje u sistem u kome industrija sama postavlja standarde oglašavanja, uvode strože mere zaštite djece i traže od Evropske komisije da uvede obavezujuće zakonodavstvo.
Norveška je u aprilu najavila zabranu reklama usmerenih ka maloletnicima, uključujući i one koje posredno ciljaju odrasle, za proizvode poput čokolade, slatkih namaza, energetskih pića, kao i slane i masne brze hrane. Ova odluka usljedila je nakon istraživanja iz 2021. godine koje je pokazalo da je petina učenika osnovnih škola u toj zemlji prekomjerno uhranjena ili gojazna.
Norveška će uskoro imati najstroži zakon o oglašavanju u Evropi kada je reč o zaštiti djece – ali nije jedina koja želi da se uhvati u koštac sa ovim zdravstvenim izazovom. Bugarska razmatra zabranu reklama energetskih pića usmerenih ka djeci, dok je Danska nedavno najavila da će pooštriti svoj Zakon o marketingu kako bi suzbila oglašavanje nezdrave hrane i pića upućeno djeci.
Prema danskom ministarstvu zdravlja, kompanije su više puta kršile sopstveni kodeks ponašanja prehrambene industrije koji predviđa da se nezdrava hrana ne reklamira djeci.
"Zato je neophodno pooštriti zakonodavstvo," izjavio je ministar za privredu i industriju Morten Bødskov – a mnogi se nadaju da će EU slijediti isti primer.
Samoregulacija industrije
U EU se oglašavanje nezdrave hrane deci uglavnom reguliše putem inicijative "EU Pledge", dobrovoljnog programa pokrenutog 2007. godine od strane Svetske federacije oglašivača (WFA). U okviru ovog programa, prehrambene kompanije se obavezuju na odgovorno oglašavanje deci, ali same određuju standarde i nadgledaju njihovo sprovođenje.
"Postoji ogromna praznina između onoga što nauka kaže da bi trebalo da radimo kada je u pitanju oglašavanje i onoga što Komisija zapravo čini. Znamo da reklamiranje nezdrave hrane utiče na dječiju gojaznost, znamo da su djeca preplavljena takvim oglasima", rekla je Ema Kalvert, zamjenica šefa sektora za prehranu pri Evropskoj organizaciji potrošača.
Portparol WFA Vil Gilroj brani ovu inicijativu, ističući da kada se kompanije jednom priključe, "to više nije dobrovoljno, već postaje korporativna obaveza." On je dodao da Evropska komisija ovu šemu smatra "veoma kredibilnom formom samoregulacije." Međutim, statistika gojaznosti priča drugačiju priču, naročito van Norveške, gde su brojke još alarmantnije. U evropskoj regiji, skoro jedno od troje djece (29 posto dečaka i 27 posto djevojčica) ima prekomjernu težinu ili je gojazno.
Jedna studija iz Velike Britanije objavljena prošlog mjeseca pokazala je da samo pet minuta izloženosti brendiranim reklamama za hranu ima merljiv efekat: djeca su nakon toga konzumirala dodatnih 58 kalorija u užini i 73 kalorije za ručak – što gotovo odgovara jednoj žitnoj pločici od 100 kalorija. Kalvert smatra da oslanjanje na obećanja industrije mora da prestane kao i da nije ispravno dozvoliti prehrambenoj industriji da odlučuje šta je prihvatljivo za decu.
Velike prehrambene kompanije koje stoje iza EU Pledge, (uključujući Mondelez, Nestlé, McDonald’s, Coca-Colu, Danone i Ferrero), čak su i kolače i kekse klasifikovale kao dovoljno "zdravu" hranu za oglašavanje djeci. Prema Kalvert, to pokazuje koliko je ovaj program slab kada je riječ o stvarnoj zaštiti mladih potrošača. Ona takođe apeluje na Komisiju da do 2026. predloži obavezujuće zakonodavstvo.
Alesandro Galina, viši menadžer politika za prevenciju nezaraznih bolesti pri Evropskoj alijansi za javno zdravlje, podržava ovaj poziv, navodeći da Komisija ima "ključnu odgovornost da uvede obavezujuće propise, koji će ići dalje od površinskih samoregulatornih mera i na adekvatan način zaštititi djecu."
Na pitanje portala Euractiv, portparol Komisije pozvao se na Direktivu o audiovizuelnim medijskim uslugama, koja podstiče ograničenja štetnog oglašavanja djeci, ali se oslanja na "koregulisanje" i "podsticanje samoregulacije putem kodeksa ponašanja." Komisija je takođe navela da će nalazi iz njenog Akcionog plana EU o dečijoj gojaznosti, koji se očekuje kasnije ove godine, "doprinijeti informisanju država članica o mogućim budućim mjerama za rešavanje problema dječije gojaznosti."
Ipak, zabrana oglašavanja hrane djeci vjerovatno neće biti među preporukama.
(EUpravo zato.rs)