Kompletno poslovanje biotehnologije izgrađeno je na intelektualnoj svojini, a ta prava su krhkija nego što bi to industriji odgovaralo.
Bitka oko patenata za prirodnu, nemodifikovanu DNK vodi se na globalnom nivou i tek nas čeka njeno zaoštravanje.
Trgovinski sporazum sa SAD posle izlaska Velike Britanije iz Evropske unije mogao bi da dovede do uvođenja većeg broja genetski modifikovanih organizama u lanac ishrane Britanaca.
Ta kontroverza bi bila lokalna. S druge strane, bitka oko patenata za prirodnu, nemodifikovanu DNK vodi se na globalnom nivou i tek nas čeka njeno zaoštravanje. Kompletno poslovanje biotehnologije izgrađeno je na intelektualnoj svojini, a ta prava su krhkija nego što bi to industriji odgovaralo.
Patentiranje organizama, ili njihovih delova, upoređivano je s patentiranjem sunca, još jednog opštekorišćenog resursa. Istraživanje biološkog potencijala morskih organizama u međunarodnim vodama je posebno osetljiva oblast. DNK morskih organizama može imati primenu u kozmetici, lečenju karcinoma, kao i u poljoprivredi. Nemački BASF je prošle godine optužen za "otimanje" gena morskih organizama, nakon što je jedno istraživanje pokazalo da taj hemijski gigant ima više patenata te vrste od svih drugih kompanija zajedno.
Najveća hemijska kompanija na svetu izjavila je da geni dobijeni istraživanjem morskih dubina nisu u centru njene strategije istraživanja i razvoja, te da oni čine veoma mali deo patentnih prijava na globalnom nivou.
Na ovom polju su aktivne i male kompanije. Jedan od skorijih primera je "Benchmark holdings" (Benchmark Holdings), koji se kotira na Alternativnom investicionom tržištu (AIM) Londonske berze. Ova kompanija namerava da patentira svoje otkriće, mali deo DNK koji je povezan s poboljšanom otpornošću na bolesti kod veštački uzgajanih riba. Taj potez bi mogao biti dobra zaštita od patenata konkurentskih kompanija koji bi narušili njen program uzgoja.
Ipak, najveće polemike se vode o ljudskim genima. Vrhovni sud SAD je 2013. godine doneo odluku koja je poništila na hiljade zahteva za registraciju patenata u vezi sa DNK. Ta presuda - po kojoj ljudski geni ne mogu biti patentirani u SAD, jer je DNK "proizvod prirode" - izbrisala je preko 500 miliona dolara tržišne vrednosti kompanije "Mirijad dženetiks" (Myriad Genetics). Istovremeno, otvoren je prostor kompanijama kao što je "23 end mi" (23andMe), delom u vlasništvu britanske farmaceutske grupacije "Glakso Smit Klajn" (GlaxoSmithKline), da tržištu ponudi testove za karcinom dojke.
Zakonodavci moraju biti vrlo oprezni. Mogućnosti koji se otvaraju pred onima koji samo žele da uvećaju svoje bogatstvo i više su nego očigledne. "Pacijenti su važniji od patenata", mogao bi biti moćan slogan na protestima.