Pandemija koronavirusa unijela je haos u živote kao i ekonomije širom svijeta. Napori da se suzbije širenje virusa impliciraju još jednu zanimljivu stvar, tu da se i naša planeta pomjera manje!
Istraživači koji proučavaju kretanje Zemlje izveštavaju o padu seizmičke buke - šumu vibracija u planetinoh kori - koji bi mogao biti rezultat prekida transporta i drugih ljudskih aktivnosti.
Oni veruju da bi ovakvo stanje moglo omogućiti detektorima da uoče manje zemljotrese i pojačati napore u praćenju vulkanske aktivnosti i drugih seizmičkih događaja.
Ovoliko smanjivanje buke obično se dešava samo nakratko oko Božića, istile Tomas Lekok , seizmolog iz Kraljevske opservatorije Belgije u Briselu, gde je i primećen pomenuti pad.
Baš kao što prirodne pojave poput zemljotresa uzrokuju pomicanje Zemljine kore, isti efekat imaju i vibracije uzrokovane kretanjem vozila i industrijske mehanizacije. Iako su efekti iz pojedinih izvora pojedinačno mali, oni zajedno stvaraju pozadinsku buku, što smanjuje sposobnost seizmologa da detektuje druge signale koji se javljaju pod istim frekvencijama.
Podaci sa seizmometra za opservatoriju pokazuju da su mere za suzbijanje širenja COVID-19 u Briselu uzrokovale pad seizmičkog buke izazvanog ljudskim ponašanje za oko jednu trećinu, ističe Lekok.
U Briselu su sprovedene mere koje su uključivale zatvaranje škola, restorana i drugih javnih mesta od 14. marta i zabranu svih nebitnih putovanja od 18. marta.
Trenutni pad buke povećao je osetljivost opreme opservatorije, poboljšavajući njenu sposobnost detekcije talasa u istoj frekvencijskoj zoni kao i buka. Površinski seizmometar objekta je sada podjednako osetljiv na sitne potrese i eksplozije kamenoloma kao detektor koji je postavljen u bušotinu od 100 metara.
"U Belgiji je sada stvarno tiho“, istakao je Lekok.
Ako se ovaj trend nastavi u narednim mesecima, gradski detektori širom sveta mogu biti korisniji nego inače u detekciji lokacija potresa nakon zemljotresa, kaže Andi Frassetto, seizmolog pri Inkorporiranim istraživačkim institucijama za seizmologiju u Vašingtonu.
„Dobićete signal sa manje buke na vrhu što vam omogućava da izvučete malo više informacija iz tih događaja“, pojašnjava on.
Pad buke takođe bi mogao biti od koristi seizmolozima koji koriste prirodne vibracije u pozadini, poput onih iz udara okeanskih talasa, za ispitivanje zemljine kore.
Budući da vulkanska aktivnost i promena vodenih naleta utiču na to koliko brzo ovi prirodni talasi putuju, naučnici mogu da proučavaju ove događaje nadgledajući koliko dugo talasima treba da dođe do određenog detektora.
Pad buke izazvane ljudskim aktivnostima mogao bi povećati osetljivost detektora na prirodne talase na sličnim frekvencijama, kaže Lekok, čiji tim planira da započne testiranje.
„Velike su šanse da bi to moglo dovesti do kvalitetnijih merenja“, kaže on.
Belgijski seizmolozi nisu jedini koji primećuju efekte mera zaštite od korona virusa.
Selest Labedz , studetkinja geofizike na Kalifornijskom tehnološkom institutu u Pasadeni, napisala je da je sličan pad buke zabeležila stanica u Los Anđelesu.
Međutim, neće sve seizmičke stanice za praćenje videti efekat tako izražen kao onaj primećen u Briselu, kaže Emili Volin, geologinja iz američkog Geološkog zavoda u Abukirkiju.
Mnoge stanice se namenski nalaze u udaljenim područjima ili dubokim bušotinama kako bi se izbegla ljudska buka. Oni bi trebalo da primete manje smanjenje ili uopšte ne promene nivoa visokofrekventne buke koju beleže, kaže ona.