Iako su OPEC i saveznici postigli dogovor o smanjenju proizvodnje, cene nafte su protekle sedmice na svetskim tržištima oštro pale jer se ulagači plaše pada potražnje zbog krize koju je korona virus izazvao u svetskoj ekonomiji.
Na londonskom tržištu cena barela prošle nedelje je pala gotovo 11 posto, na 28,08 dolara.
Na američkom tržištu je, pak, cijena barela s isporukom u maju pala gotovo 20 posto, na 18,30 dolara, dok se cena barela s isporukom u junu kreće oko 25 dolara.
"Kako je trenutno u fokusu prekomerna ponuda, cene u ugovorima s rokom isporuke u maju puno su niže nego u ugovorima s rokom isporuke u junu, objašnjava analitičar Đovani Staunovo.
Veći pad cena nafte na američkom nego na londonskom tržištu posledica je, pak, snažnog rasta zaliha u SAD-u.
Podaci američke vlade pokazali su da su zalihe derivata pre dve nedelje zabeležile rekordan rast, uprkos tome što rafinerije u zemlji posluju sa svega 69 posto kapaciteta, što je najniži nivo korišćenja kapaciteta od finansijske krize 2008. godine, prenosi Hina.
Rast zaliha ukazuje na slabu potražnju u SAD-u, što je, pak, posledica slabosti ekonomije, pa su cene nafte u jednom trenutku skliznule na najniži nivo od 2002. godine.
Amerika, ali i druge svetske ekonomije, zbog pandemije korona virusa upada u recesiju, a jedino je pitanje koliko će duboka ta recesija biti.
Prošle sedmice saopšteno je da je kineska ekonomija u prvom tromesečju pala 6,8 posto u odnosu na isti period prošle godine, što je prvi pad ovog ekonomskog giganta od 1992.
Zbog slabosti najvećih svetskih ekonomija, Međunarodna agencija za energiju (IEA) procenjuje da će potražnja za naftom u aprilu pasti za 29 miliona barela dnevno (bpd), na najniži nivo u 25 godina i na nešto ispod 30 posto globalne potražnje pre izbijanja korona virusa.
Predviđeni pad potražnje daleko je veći od smanjenja proizvodnje za 9,7 miliona bpd, koliko su prošle nedelje dogovorile članice Organizacije zemalja-izvoznica nafte i partnera, uključujući Rusiju.
Ulagači se nadaju da će i drugi proizvođači, uključujući SAD, smanjiti ponudu za još 10 miliona barela dnevno kako bi se prozivodnja smanjila za ukupno 20 miliona barela, ali neki analitičari smatraju da toliki rezovi ipak neće biti dostignuti.
"Cene nafte moraju ostati niske kako bi prisilile proizvođače koji nisu okupljeni u kartel na smanjenje proizvodnje", kaže Norbert Rueker iz švajcarske banke Julius Baer, misleći pritom na američke proizvođače kojima većina proizvodnje nije profitabilna pri sadašnjim cenama.
Investitori se nadaju da bi na cene mogli da utiču planovi ublažavanja mera i program oporavka američke privrede koji je predstavio predsednik SAD Donald Tramp ali i neke evropske zemlje.
Ukoliko dođe do otvaranja i obnavljanja kakvog-takvog osećaja normalnosti, to bi moglo da pomogne da se cene nafte u julu učvrste, smatra analitičar Han Tan.