Đorđe Mihailović, poznat i kao čiča Đorđe, čuva srpsko vojničko groblje "Zejtinlik" u Solunu više od pola veka. Danas je napunio 92 godine…
Đorđe dočekuje i ispraća potomke srpskih ratnika stradalih na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu, pokazuje im gde su pohranjene kosti njihovih predaka i čuva humke svih osam hiljada srpskih stradalnika.
Rođen je u Solunu, u kući u blizini groblja, 1. maja 1928. i danas je napunio 92 godine.
Čestitke su mu uputili predsednik Srbije Aleksandar Vućić i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.
"Da nam u dobrom zdravlju još dugo čuvaš istoriju i sećanje na naše heroje. Srećan rođendan, junačino", napisao je Vučić na Instagramu.
“Danas je 92. rođendan Đorđu Mihailoviću, čuvaru srpskog vojničkog groblja Zejtinlik, koji decenijama bdi nad našom istorijom. Ponos i dika srpskog naroda i dalje zna ime i prezime svakog srpskog vojnika koji tamo počiva.
Srećno, junače!”, napisao je Stefanović na Twitteru.
Đorđe Mihailović odlikovan je jula 2014. godine ordenom srpske zastave drugog stepena.
Prvi čuvar groblja bio je Đorđev deda, solunski dobrovoljac Savo Mihailović, Srbin iz Grblja kod Boke kotorske.
Savo je sakupio svoje mrtve drugove i saborce, a potom ih je čuvao do svoje smrti 1928. godine.
Posle smrti i sam se pridružio svojim saborcima, sahranjen je na Zejtinliku.
Njega je nasledio Đorđev otac, Đuro Mihailović, koji je tokom Drugog svetskog rata sačuvao groblje i njegove relikvije od nacističke pljačke.
Kad je Đuro umro 1961. godine bio je sahranjen uz oca na Zejtinliku, a dužnost čuvara groblja pripala je Đorđu, poslednjem muškom potomku iz loze Mihailovića.
Iako je Đorđa na mestu čuvara zamenio Predrag Nedeljković, deda i danas posvećeno brine o srpskom vojničkom groblju.
Na Zejtinliku leži 21.000 boraca, od toga je osam hiljada Srba, a njih šest hiljada zajedno leže u večnosti u kosturnici.
I Francuzi, njih osam hiljada, počivaju sa srpskim saborcima, 3.500 saveznika Italijana je tu, 2000 Engleza i 400 Rusa.
Solunski front u Prvom svetskom ratu je nastao kao pokušaj Saveznika da pomognu Kraljeviini Srbiji u jesen 1915. protiv združenog napada Nemačke, Austrougraske u Kraljevine Bugarske.