Iza pandemije korona virusa ostaće duboko uzdrman, podeljen i siromašan svet, možda i pred novim hladnim a možda i pravim svetskim ratom, kaže Džefri Saks, poznati svetski ekonomista.
"Pandemija nas ostavlja i sa pitanjem da li idemo ka novom hladnom ratu, što bi bilo opasno i glupo. Dakle, da li će to biti svet u kom će se demagozi boriti za moć i ona će određivati ishod, ili svet u kom prevagu odnose istina i ljudske potrebe. Oba su moguća", rekao je za Radio slobodna Evropa (RSE) Saks, profesor Univeziteta Kolumbija i savetnik poslednjeg jugoslovenskog premijera Ante Markovića.
On ne misli da će mere poput štampanja para pomoći u obnavljanju radnih mesta i ne spada u one, kao što je su Volstrit i investitori, koji smatraju da će jeftini novac i magična vakcina rešiti problem.
"Interesantna je ta utrka između optimista, koje smatram naivnima, i realista koji upozoravaju na nepovoljne scenarije… Sektor maloprodaje je uzdrman, zatim građevinarstvo, automobilska i avioindustrija, putovanja su skoro obustavljena. Stoga nam predstoji veoma ozbiljna ekonomska kriza", kazao je Saks.
On je naveo da će neki regioni biti u stanju da se oporave i relativno normalizuju ekonomski život, ali će se suočiti sa ozbiljnim teškoćama ukoliko se ne pronađe vakcina u dogledno vreme, a ne misli da će se to uskoro desiti.
Saks je ocenio i da zemlje, koje su uspele da obuzdaju virus u Istočnoj Aziji i Pacifiku – kao što su Australija, Novi Zeland, Kina, Japan, Južna Koreja, Tajvan, Vijetnam – mogu da započnu ekonomski oporavak.
"Nadam se i da će zemlje Centralne i Istočne Evrope uspeti da zadrže virus pod kontrolom što će im omogućiti obnavljanje makar dela ekonomskih aktivnosti. Međutim, u pojedinim sredinama virus će nastaviti da cirkuliše, pre svega u SAD, Brazilu, Meksiku, verovatno u znatnom delu Afrike i Pakistanu, moguće je i u Indiji, što bi bilo pogubno", rekao je ekonomista i dodao da je zbog toga pesimista.
Na pitanje, da li će pandemija ubrzati promene u globalizaciji, koje su se prethodnih godina mogle videti, on je naveo da će se sigurno ostvariti nešto od toga, dodajući da je korekcija pojedinih aspekata dosadašnje globalizacije u redu.
"Međutim, treba da se setimo perioda posle Prvog svetskog rata, kada je prekidanje globalnog lanca snabdevanja (decoupling) dovelo do sloma međunarodne trgovine. Nakon toga se pojavio fašizam i izbio je Drugi svetski rat", upozorio je Saks.
Smatra da ideja da bi mogao da postoji svet bez globalizacije, a da se pritom ne rauzme kako svetska ekonomija funkcioniše, vodi ka globalnom konfliktu.
"Ako me pitate da li se tako nešto može dogoditi, apsolutno da, može", rekao je Saks za RSE.