Na norveškom arktičkom arhipelagu Svalbard danas je izmerena temperatura od 21,2 stepena, što je najviše za četiri decenije i veoma blizu istorijski rekordnoj temperaturi, saopštio je norveški meteorološki institut.
Danas popodne je zabeležena tepmeratura od 21,2 stepena, što je drugi najtopliji dan na arhipelagu otkako se rade merenja te vrste. Toplije je bilo jedino 16. jula 1979, kada se živa popela do 21,3 stepena, rekla je meteorolog Kristen Gislefos.
Svalbard, nekada nazivan i Špicberg, nalazi se 1.000 kilometara od Severnog pola, i današnji "toplotni talas" je neuobičajen za letnji period. Očekivana temperatura u julu je između pet i osam stepeni.
Prema rečima naučnika, Arktik se zagreva duplo brže od ostatka planete. Leto 2020 je obeleženo vrelim periodima u ruskom delu Arktika. Od januara su temperature u Sibiru za pet stepeni veće od uobičajenih dok su najviše temperature van arktičkog kruga 38 stepeni.
U nedavno objavljenom zvaničnom norveškom izveštaju "Klima na Svalbardu 2100", navode se prognoze da će prosečna temperatura na tom arhipelagu u periodu 2070-2100 porasti za sedam do 10 stepeni u odnosu na period između 1970. i 2000, u zavisnosti od nivoa ljudskih emisija u decenijama koje dolaze.
Promene su već sada vidljive, pa se u izveštaju navodi da je "od 1971. do 2017. zabeleženo otopljavanje od tri do pet stepeni, s većim porastom tokom zime".
Poznat po polarnim medvedima, Svalbard predstavlja paradoks jer se na njemu nalazi i rudnik uglja, čija prerada i upotreba stvara najviše gasova staklene bašte, ali i "Nojeva barka za biljke", otvorena 2008. da bi se biljke sačuvale od ljudskog uticaja.
Taj trezor, koji bi trebalo da bude jedna od linija odbrane od klimatskih promena, i sam je bio žrtva globalnog otopljavanja. Bilo je potrebno oko 20 miliona evra da bi se sanirala šteta od prodora vode, izazvanog topljenjem permafrosta 2016. godine.