Šta kada hitna pomoć zakaže i ne izađe na teren?
Pokret "Meri" pokrenuo je projekat kojim poziva građane da im se jave ukoliko na njihov poziv hitna pomoć nije izašla na teren. Ukazuju i da na gotovo 40 odsto teritorije Srbije nisu organizovane odgovarajuće službe hitne pomoći – što znači da veliki broj građana nema pristup toj zdravstvenoj usluzi.
Porodica Rudakov u sporu je sa Domom zdravlja u opštini Bogatić. Podneli su i krivičnu prijavu, jer hitna pomoć nije izašla na teren, iako je njihovom ocu pozlilo oko ponoći. "Sestra je pozvala hitnu pomoć, oni su rekli da oni ne izlaze na teren poslije 19 časova i rekli su da se nekako snađe i da ga dovede. Tu noć je bio minus napolju, taksisti nisu vozili, niko nije htio da tatu preveze do bolnice. Tata je preminuo između dva i pola tri noću", objašnjava Radica Rudakov. Kako je izjavila za drugu televiziju, njen otac je 14 sati ležao mrtav.
Pokret "Meri" poziva građane koji misle da im je neosnovano uskraćena hitna pomoć da im se obrate. "Zakon o zdravstvenoj zaštiti u svom članu 62. propisuje dužnost zdravstvene ustanove da ukaže hitnu medicinsku pomoć. Zakon ne ostavlja mogućnost da se ta hitna pomoć ne ukaže. Nažalost, u situacijama kada se ta pomoć ne ukaže, a kada dođe do tragičnog ishoda, veoma često smo primorani na višegodišnja suđenja", navodi Dejan Zejnula iz pokreta "Meri".
Kako se vrši trijaža
Od grada do grada se razlikuju reakcije Hitne pomoći na pozive građana – ono što je nekima dovoljan razlog za izlazak na teren, drugima nije. "Trijaža je veoma bitna stavka u funkcionisanju hitne medicisnke pomoći, gde se određuje stepen prioriteta – da li je nešto za savjet ili intervenciju ekipe i vrši se prema redovima hitnosti distribucija intervencija. Na prvi red hitnosti – stanja bez svijesti, šalju se urgentne ekipe koje su najbolje opremljene i koje se nalaze najbliže unesrećenoj osobi", objašnjava Nataša Kozić Kovač, šef trijažno-distributivnog centra Novi Sad.
Šta kada nema hitne pomoći
A šta kad u mjestu hitne pomoći - nema. "Dom zdravlja Irig je u vrlo specifičnoj situaciji, pruža zdravstvenu zaštitu za teritoriju koja prema posljednjem popisu bilježi nešto manje od 10.000 stanovnika. Međutim, pripada regiji koja je izuzetno turistički opterećena i koja prema našim procjenama svakodnevno prima preko 25.000 stanovnika. Mi zbog te popisne brojke od 10.000 stanovnika nemamo prava na zasebnu službu hitne pomoći", ističe dr Nebojša Acin, direktor Doma zdravlja Irig.
Dodao je i da se hitna pomoć na teritoriji te opštine pruža zahvaljujući ljekarima opšte prakse. Srbija nema zakon koji uređuje rad hitne pomoći. Radna grupa za urgentnu medicinu pri Ministarstvu zdravlja duže od godinu radi na donošenju pravilnika, algoritma za primanje poziva na teritoriji cele države.
(RTS/MONDO)