Godinama je trpeo fizičko i psihičko zlostavljanje. Kada više nije mogao da izdrži, odlučio je da progovori...
Slučaj Džonija Depa koji tvrdi da ga je bivša supruga Amberd Herd fizički zlostavljala podelila je mišljenja širom sveta. Dok jedni staju u odbranu holivudskog glumca i smatraju da muškarci mogu biti žrtve porodičnog nasilja, nije mali broj onih koji, znajući glumčevu burnu propšlost, smatra da je oštećena strana ipak atraktivna glumica.
Da muškarci mogu i jesu ponekad žrtve svojih supruga, potvrđuje i slučaj Tamija Vajsberga. On je za Dojče vele ispričao kako je godinama trpeo batine u braku.
Nasilje je počelo kada su se uselili u zajednički stan.
"Na početku se radilo o zavisnosti, kako materijalnoj, finansijskoj, stambenoj, tako i emocionalnoj. U jednom trenutku je rekla 'sada ću da zatvorim vrata i kažem šta ja želim'. Stvari su se počele razvijati veoma brzo. Otišli smo na odmor u jedan hotel, kada smo došli rekla je 'ne, neću da odsednem u ovom smeću. Želim da razgovaram s vlasnikom hotela'. Trebalo je da mu ja očitam lekciju. Tada sam joj rekao 'molim te, nemoj', ona je odgovorila 'hoćeš'. Rekao sam da neću da pristanem na to, a onda je pozvala vlasnika hotela i kroz otvoren prozor sam čuo kako viče na njega. Zatim je ušla u auto i rekla 'nikada mi više nećeš zabiti nož u leđa', a potom i opalila šamar. To mi je bio znak da više nikada ne uradim tako nešto."
Kako je vreme odmicalo, nasilje je eskaliralo i postalo sastavni deo njihove svakodnevice.
"Nisam se opirao, ćutao sam ili se pravio da sam 'mrtav'. Prihvatio sam nasilje. Godinama sam se toliko navikao da nisam osećao nikakav fizički bol", nastavlja svoju ispovest Tami.
Povrede su postjal sve veće i bolnije. U nekom trenutku mu je čak i polomila kost.
"Često sam morao da zatražim lekarsku pomoć, ali ona mi je unapred naređivala šta da kažem. 'Bio si nespretan, pao niz stepenice, čekićem si se udario u prst', diktirala mi je šta da kažem doktorima. Tako sam i radio. Znao sam se nasmejati dok sam pričao i reći kako sam nespretan, a lekari nisu mnogo zapitkivali. Jednom me doktor pitao da li se radi o nasilju u porodici, klimnuo sam glavom i počeo da plačem. Međutim, posle tofa se ništa nije desilo. Ponekad sam poželeo da to neko vidi, da me zgrabi i kaže 'vidi što se događa' i onda zatvori vrata i kaže 'na sigurnom si'. Ljudi iz mog okruženja i porodica su mi rekli 'naravno da smo primetili, ali si bio toliko povučen u sebe da nismo mogli da ti se približimo".
Kako to obično biva, "zlostavljač" je žrtvu odvojio od porodice i prijatelja.
"U jednom trenutku je tome došao kraj i to sa bolovima u grlu. Ujutro sam krenuo na posao, vikao sam u autu 'mrzim te, mrzim te', vikao sam kao ranjena zver, a onda je počelo da me boli grlo. Nakon toga sam želeo da idem kući. Ona me je uvek nadzirala i pratila, a kad sam se vraćao kući, morao sam da je pozovem i razgovaram s njom telefonom sve dok ne stignem. Vožnja je trajala 12 minuta i 38 sekundi, a od 13. minuta bi počela panično da ispituje gde sam. Tog dana sam pomislio da odem ranije. Sebi sam rekao 'krenućeš nekoliko minuta ranije, isključićeš mobilni i više se nikada nećeš vratiti. Uz sebe sam imao samo ono što sam tog dana poneo sa sobom. Od tog dana nikada tamo više nisam otišao", ispričao je Tami.
Začudo, ovaj slučaj nije retkost u Nemačkoj. Svaka peta žrtva kućnog nasilja je muškarac. Tamijeva priča mnogima, koji su se našli u istoj situaciji pomaže i ohrabruje da i samo zaustave nasilje .
"Niko te ne može potpuno slomiti", zaključuje Tami.