Čini se da se bez klima uređaja ljeti više ne može, pa je zato važno i da ih redovno održavamo.
Nalazimo se na vrhuncu toplotnog talasa koji je zadesio čitavu Evropu, pa tako i nas.
Klima uređaji neprestano hlade zbog čega moramo da se zapitamo kako treba da ih održavamo i koliko je boravak u rashlađenim prostorijama dobar za nađe zdravlje ukoliko su napolju vrlo visoke temperature.
Kako se pravilno čisti rashladni uređaj i da li je bolje da radi non-stop, kao i kolika je optimalna temperatura na kojoj treba da bude podešen, otkrivaju majstori za klime.
Kada je riječ o čišćenju klime, to možemo i sami da uradimo, a posao ne bi trebalo da traje duže od sat vremena.
"Sami možete da otvorite i izvučete filtere. Ovo svi treba da rade svakog mjeseca. Ne morate da brinete da će išta da ispadne, samo je potrebno da izvučete mrežice. Ako vidite da filteri nisu mnogo prljavi, dovoljno je da ih operete mlazom vruće vode, eventualno nekim asepsolom. Nema potrebe za sapunom ili nekim deterdžentom. Može se prebrisati alkoholom, ali nije nužno. Ostale dijelove možete da prebrišete vlažnom krpom, ali ne bi trebalo dublje da zalazite. Cijeli servis traje oko 45 minuta do sat vremena. To je sasvim dovoljno da se klima uređaj kompletno očisti. Vadi se turbina, ventilator koji distribuira ohlađen ili zagrejan vazduh ka prostoriji. Nakon što se spoljna jedinica ispita i proveri celokupno stanje, svi dijelovi se lijepo vrate", rekao je svojevremeno majstor Vladimir Dujaković za Prvu televiziju.
Za sve ostale poslove se treba obratiti majstoru za klime.
Prema njegovim riječima, iako prostorija treb da se luftira na svaka dva-tri sata, da se ne bi stvorila glavobolja zbog nedostatka kiseonika, najbolje bi bilo da klima radi non-stop, umjesto što se pali i gasi svaki čas.
Na koliko stepeni podesiti klimu i tako uštedjeti na računima za struju?
Nažalost, sa visokim temperaturama stižu i viši računi za struju.
Postoji nekoliko stvari koje možemo da učinimo kako bismo najbolje ohladili prostor, ali uz optimalno trošenje novca.
Veliki broj ljudi tokom vrućina klimu stavi da radi na, recimo, 16 stepeni misleći da će to brže i bolje odraditi posao.
Međutim, kako nam objašnjava inženjer Pavle Pavlović, podešavanje temperature na uređaju ispod 20 stepeni je greška.
"Prosječna domaćinstva kupuju obične trgovačke klime koje ni ne mogu da postignu temperaturu od 16 stepeni pogotovo ako je napolju 36 stepeni. Sam uređaj, odnosno, kompresor se tehnički opterećuje. Obično klime treba postaviti na 26 stepeni, mada ima onih koji predlažu i 22 stepena. Zašto? Zato što je poenta postaviti uređaj na optimalnu temperaturu tako da on može sam da se isključi kada je dostigne, a tada kompresor miruje. U svakoj drugoj varijanti, klima se opterećuje, a samim tim se troši i više struje, pa je račun veći", poručio je Pavlović.
Za maksimalnu uštеdu еnеrgijе, stručnjaci prеporučuju da klimu ostavitе da radi na 26 stеpеni.
Osim toga, velika razlika u unutrašnjoj i spoljašnjoj temperaturi ne može da pogoduje mnogo ni našem zdravlju, kao što vjerovatno i sami primjećujemo tokom ljeta kada se mnogi žale na glavobolje, prehlade i slično.
Kakav je uticaj klima uređaja na zdravlje?
Uprkos tome što klimatizacija prostora može da nam prouzrokuje određene zdravstvene tegobe, nema dovoljno naučnih istraživanja o ovoj temi, ali u uslovima ekstremne vrućina, ali i hladnoće može se reći da klima uređaji spasavaju živote.
Prema istraživanju objavljenom u časopisu "The Lancet", između 2000. i 2019. godine, približno 489.000 smrtnih slučajeva godišnje može se pripisati toploti, pri čemu se 45 odsto dešava u Aziji i 36 odsto u Evropi, prenio je Index.hr.
Jedna od sveobuhvatnijih studija o uticaju klimatizacije na zdravlje objavljena je u časopisu "BMC Public Health, a fokus je bio na uticaju podešavanja vazduha i temperature kroz sisteme grijanja, ventilacije i klimatizacije (HVAC) na pacijente u bolnicama.
Sve u svemu, HVAC sistem se pokazao korisnim za oporavak pacijenata, posebno u kontekstu poboljšanja vitalnih znakova, smanjenja srčanog stresa, ubrzavanja oporavka i povećanja fizičke aktivnosti. Štaviše, korišćenje HVAC sistema smanjilo je smrtnost pacijenata i skratilo boravak u bolnici za pacijente sa respiratornim oboljenjima.
Jedno istraživanje o uticaju klimatizacije na zdrave ljude, studente, sprovela je škola javnog zdravlja Harvard Čen.
Pokazalo se da povišene temperature u prostorijama bez klima uređaja tokom toplotnog talasa negativno utiču na kognitivne funkcije kod mladih zdravih osoba.
Ako se klima uređaji ne održavaju pravilno, u njima se mogu nakupiti bakterije i buđ. Udisanje takvog vazduha može izazvati respiratorne probleme i alergijske reakcije, a jedna od bakterijskih bolesti koja se može proširiti je i legionarska bolest.
Osim toga, treba voditi računa o razlici između spoljašnje i unutrašnje temperature jer nagli prelaz može izazvati stres za tijelo - glvobolju, umor i bol u mišićima.
Vazduh iz klima uređaja ne bi trebalo da bude usmjeren direktno na ljude. Bolje ga je usmjeriti prema plafonu ili zidovima kako bi se postigla ravnomernija distribucija ohlađenog vazduha.
(EUpravo Zato/Index.hr/Mondo)