Stil

Ni mladi nisu imuni na korona virus! Evo i šta još utiče na oboljevanje...

Autori mondo.rs Beta/AP

Stariji jesu u najvećoj opasnosti od korona virusa, ali to ne znači da su ostali "bezbedni"! Evo šta još utiče na obolevanje od ovog virusa...

Izvor: Guliver/Getty Images/AntonioGuillem

Stariji ljudi jesu u najvećoj opasnosti od novog korona virusa, ali su ranjivi i ostali, a pouzdano se još ne zna zašto muškarci obolevaju više od žena, a deca znatno manje.

Dok broj obolelih raste u SAD i Evropi, sve je jasnije da na obolevanje utiče koliko je neko bio zdrav pre pandemije, bez obzira na to koliko ko ima godina.

Većina ljudi koji dobiju bolest nazvanu COVID-19 ima blage ili umerene simptome.

U Kini je 80 odsto smrtnih slučajeva bilo među ljudima u 60-im ili starijim godinama, a tako je u načelu i drugde.

Samo po sebi starenje stanovništva znači da se neke zemlje suočavaju sa posebnim opštim zdravstvenim rizikom. Italija ima drugu najstariju populaciju na svetu, posle Japana, i prijavila je da je do sada više od 80 odsto smrtnih slučajeva bilo među starijima od 70 godina.

Doktor Majk Rajan, šef Svetske zdravstvene organizacije za vanredne situacije naveo je u petak da čak 10 do 15 odsto mlađih od 50 godina ima umerenu do tešku infekciju što zahteva sedmice lečenja u bolnici.

U Francuskoj je mlađih od 60 godina bilo više od polovine od prvih 300 pacijenata primljenih na intenzivnu negu.

Italija je izvestila da je do sada četvrtina slučajeva bila među ljudima od 19 do 50 godina, u Španiji je trećina mlađa od 44 godine, a u SAD je na početku 29 odsto bilo starosti od 20 do 44 godine.

Nije jasno kako zaraza utiče na decu koja čine mali deo obolelih u svetu. Većina dece, ako se uopšte razboli, ima samo blagu bolest.

Tek treba da se utvrdi i uloga dece u širenju virusa, napisali su istraživači sa kanadskog Univerziteta Dalhosi u časopisu "The Lancet".

Podaci pokazuju da opšte zdravstveno stanje ima veliku ulogu. U Kini, 40 odsto ljudi kojima je bila potrebna intenzivna nega, imalo je i druge, hronične zdravstvene probleme. Smrtnih slučajeva je i tamo bilo najviše među ljudima koji su imali srčane bolesti, dijabetes ili hronične plućne bolesti pre no što su dobili COVID-19.

Italija takođe izveštava o tome da je polovina ljudi koji su umrli od COVID-19 već imala tri ili više hronična zdravstvena problema, dok je među ljudima koji su prethodno bili potpuno zdravi, ali su se razboleli od COVID-19 umrlo svega dva odsto.

Za sada izgleda da su u najvećem riziku oni koji imaju značajna kardiovaskularna oboljenja, poput kongestivnog zatajenja srca ili teško začepljenih arterija, rekla je Triš Perl, šefica Odeljenja za zarazne bolesti u Medicinskog centra UT u Dalasu.

S druge strane, nije jasno zašto izgleda da su dijabetičari pod posebnim rizikom od COVID-19.

Većeg rizika ima i za one koji već imaju problema s plućima, rekla je Perl, i navela bolesti poput hronične opstruktivne plućne bolesti ili cistične fibroze.

Astma je takođe na listi rizičnih, ali nema potvrde da postoji rizik ako je astma blaga.

Smatra se da oni koji su nekada ranije imali pneumoniju, ne bi trebalo da imaju većih problema, osim ako su tada zbog težine oboljenja već bili na respiratoru, rekla je Perl.

Odnos broja muškaraca i žena među obolelima nije objašnjen, ali nije ni nov. Tokom prethodnih epidemija SARS-a i MERS-a - rođaka COVID-19, naučnici su primetili da su muškarci podložniji nego žene.

Ovog puta, nešto više od polovine smrtnih slučajeva COVID-19 u Kini bilo je među muškarcima, a slično je i u drugde u Aziji.

U Italiji, gde do sada muškarci čine 58 odsto inficiranih, smrtnost među njima nadmašuje smrtnost među ženama, a povećani rizik počinje među onima koji su stariji od 50 godina, pokazao je izveštaj italijanske nadzorne grupe za COVID-19.

Smatra se da objašnjenje može biti to što, ukupno gledano, više je muškaraca koji puše, nego žena, a oni i puše duže nego one. Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti poziva zato na hitno istraživanje povezanosti pušenja sa oboljenjem COVID-19.

Hormoni takođe mogu da igraju važnu ulogu. Tokom 2017. godine, istraživači sa Univerziteta u Ajovi zarazili su miševe SARS-om, i među uginulima su većina bili mužjaci, kao što se izgleda događa i sa ljudima.

Pratite Mondo.ba na FacebookuInstagramu i Twitteru. Aplikacija je dostupna za IOS i Android telefone.