Da li ćete čestitati Uskrs ili Vaskrs? Evo kako bi trebalo!

Slavimo Uskrs, za hrišćane praznik nad praznicima, kojim se svetkuje uskrsnuće Isusa Hrista.

U nedelju, na dan Uskrsa, u zoru će se oglastiti zvona sa hramova, najavljujući dolazak najvećeg hrišćanskog praznika, kada se porodica okuplja u znak porodične sloge, ali i šireg hrišćanskog jedinstva.

Ove godine, doduše, sticajem okolnosti zbog epidemije korona virusa Uskrs ćemo svi provesti kod kuće, bez odlazaka u crkvu ili u goste, ali nemojte biti previše tužni, ovaj praznik bi ionako trebalo da provedete kod kuće sa najbližima.

Na Uskrs se završava višenedeljni post, a prva mrsna hrana koju uzmete, ako ste postili trebalo bi da bude uskršnje jaje, simbol obnavljanja prirode i života. Po tradiciji, prvo jaje uzima domaćin, a za njim ostali ukućani, i zatim se takmiče da bi videli čije je jaje najjače, izgovarajući "Hristos vaskrse", "Vaistinu vaskrse".

Na Uskrs se i pozdravlja rečima "Hristos vaskrse", a odgovara se sa "Vaistinu vaskrse".

A ako imate dilemu da li se kaže Uskrs ili Vaskrs, evo o čemu se radi.

Vaskrs je srpskoslovenski oblik (staroslovenski srpske redakcije) koji se koristi u svečanijem stilu: Hristos vaskrse, Vaistinu vaskrse.

Uskrs je autentičan, narodni oblik: Hristos uskrsnu, Uistinu uskrsnu.

Voskresenije je ruskoslovenski oblik (staroslovenski jezik ruske redakcije koji je danas zvanični jezik srpske crkve): Hristos voskrese, Voistinu voskrese.

Ako se pravilno akcentuje, akcenat bi bio na drugom slogu obe reči: "HriSTOS vosKREse", dakle.

Ipak, ni Uskrs ni Vaskrs nije "bolje" niti "pravilnije" - ovi oblici su ravnopravni.

Nepravilni su samo hibridni oblici "Hristos vaskrese", "Hristos voskrse" i "Hristos vaskrs". Nećete, dakle, pogrešiti ni ako kažete Uskrs, ni ako kažete Vaskrs.

Ako ste se pitali kako se čestita Uskrs, i da li se kaže "Srećan Uskrs" ili "Sretan Uskrs", rešićemo i tu nedoumicu, pa ćete moći pravilno da napišete sve te poruke koje ćete za Uskrs slati onima koje volite.

Iako se često može čuti da je "srećan" pravilan oblik, jer je nastao od imenice sreća, a oblik sretan nepravilan jer je nastao od glagola "sretati se", treba da znate dve stvari: oba ova oblika su pravilna, i oba su nastala od glagola "sretati se".

Od korena ovog glagola i odgovarajućeg nastavka, nastala je imenice sreća.

Od ove imenice, nastao je i pridev "srećan/srećna/srećno", od kojeg je razjednačavanjem suglasničke grupe /ćn/ u ženskom i srednjem rodu dobijeno "sretna/sretno", a zatim je promena prenesena i u muški rod "sretan".

Norma srpskog književnog jezika priznaje dubletizam "srećan" i "sretan", "srećni" i "sretni", ali se prednost daje oblicima sa /ć/ jer su ti oblici uobičajeni na istoku našeg govornog područja.

Srećan vam Uskrs, provedite ga u zdravlju, miru i radosti, sa najbližima.