Dr Dejan Čubrilo za RTS objašnjava kako možemo sami da smanjimo stres putem hrane i zdravog načina života!
U današnje vrijeme, vrijeme brzog načina života, sve više ljudi osjeća simptome sagorijevanja i preopterećenosti. Umor, burne reakcije, nesanica, anksioznost samo su neki od njih. Postavlja se pitanje da li na njih utiču isključivo hormoni stresa, ishrana, osjećanja ili nešto drugo.
Dr Dejan Čubrilo, profesor fiziologije na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu i specijalista medicine sporta gostujući u RTS "Ordinaciji" otkrio je da je kortizol (hormon stresa) jedan od glavnih uzročnika naših osjećanja i ponašanja.
"Kortizol, kao hormon, vrši kontrolu zapaljenskih reakcija, ali i daje energiju, motivaciju, fokus, želju, bez kortizola nema energije. Potrošen, iscrpljen i snižen nivo kortizola je problem za organizam. Čim neko burno reaguje znači da je u hroničnom stresu. Prepoznajete vašeg šefa, on viče, nije mu dobro, potrošio je svoje rezerve kortizola. Ako reaguje na stresnu situaciju mirno, to znači da je kortizol dobar", ističe dr Čubrilo.
Povišeni stres takođe se odražava i na naš najosjetljivi dio organizma - crijeva. Dr Čubrilo je objasnio i na koji način stres utiče na varenje. Kako dodaje, normalno je imati stolicu jedan do dva puta dnevno. Kada postoji poremećaj varenja i poremećaj enzima, stolica će da zaudara. Otkrio je i koje sve promjene se dešavaju na koži kada je hormon stresa, kortizol, povećan. To su ekcemi, melazme, psorijaze.
Koja hrana obnavlja rezerve kortizola?
"Uzmite tahini (pastu od susama), to je odlično. Bićete na putu obnove potrošenog kortizola. Krompir, proja i kačamak, to je nekada bilo normalno i ljudi su obnavljali svoj kortizol. Sve smijete, i krompir, sočivo, to je sve fenomenalna hrana. Važna je količina, a danas imamo situaciju gdje su ljudi naučili da se ne kombinuju mjeso i krompir, u takvim situacijama ljudi pojedu meso, a krompir ne, zbog čega se dešava da organizam nema mogućnost da biološki iskoristi meso. Ako ste fizički aktivni vi morate uzeti kombinaciju mesa i krompira ili mesa i pirinča", objasnio je dr Čubrilo za RTS.
Kako alkohol i kafa utiču na kortizol?
Doktor ističe da kada neko ima akutni skok kortizola, on će jednom čašicom redukovati nivo kortizola. Ako je neko potrošio kortizol, a uzima alkohol, on kortizol još više redukuje. Takve osobe smiju unositi alkohol, ali u vrlo malim količinama, manjim nego što su to činile ranije.
Kafa podiže nivo kortizola. Kafa ujutru je u redu, uveče nije, tada podiže kortizol, melatonin pada i nema spavanja. Masna hrana podiže nivo kortizola. Uveče se unosi lagana hrana i hrana koja spušta nivo kortizola (kuvani ječam, spanać, urme, suvo grožđe). Kortizol se "budi" u zavisnosti od doba godine, oko četiri, pet, šest ujutru, zbog toga je potrebno imati ustaljeno vrijeme buđenja, ali i da to bude za vrijeme "talasa kortizola", zaključio je dr Dejan Čubrilo za kraj.
(MONDO/RTS)