Mnogi pravoslavni vjernici već se pripremaju za veliki Božićni post koji počinje 28. novembra. Kako i da li dugotrajan post utiče na organizam objašnjava nutricionistkinja dr Veroslava Stanković.
Tokom posta na trpezi nema proizvoda životinjskog mesa, mlečnih proizvoda i jaja. U zimskim mjesecima namirnice životinjskog porekla imaju više masnoće što nam daje osjećaj sitosti i toplote organizmu, navodi gošća Jutarnjeg programa RTS, dr Veroslava Stanković.
„Međutim, i post može da se potpuno dobro organizuje tako da nemamo nikakvih posljedica po naše zdravlje. Proteine možemo da nadoknadimo iz ribe ili nekih mahunarki, iz orašastih plodova, povrća, voća“, napominje nutricionistkinja.
U toku posta prije svega možemo da detoksikujemo organizam, ističe Stankovićeva. Četrdeset dana nije dug vremenski period tako da generalno post ne bi trebalo loše da utiče na naš organizam, posebno ako se ima u vidu da pravilna ishrana podrazumijeva da tokom nedjelje tri dana jedemo posnu hranu, dva puta nedjeljno ribu i dva puta meso.
„Tako da ta dva dana mesa mogu da se nadoknade sa ribom i sa mahunarkama. Četrdeset dana nikako neće dovesti do bilo kakvih posljedica, odnosno do manjka proteina jer znamo da je riba puna svih esencijalnih aminokiselina, da je pasulj preporučljiv u pojedinim načinima ishrane, naročito u borbi protiv hiperholesterolemije, ponekad i zamjena za meso. Da koštunjavo voće, osim što ima sve proteine, ima i dijetna vlakna, ima i vitamine i omega-tri masne kiseline“, objašnjava dr Stanković.
Post u stvari treba iskoristiti za bolje funkcionisanje organizma – za regulisanje metabolizma ugljenih hidrata, jutarnjeg i dnevnog nivoa šećera u krvi, snižavanje nivoa holesterola i triglicerida.
Kada je u pitanju sam post većina ljudi ishranu bazira na ulju, margarinu i proizvodima od ulja, ali kako naglašava nutricionistkinja, margarin bi trebalo izbaciti iz upotrebe jer sadrži transmasne kiseline.
„Što se ulja tiče, maslinovo ulje je ono koje bi trebalo da bude dominantno na trpezi, od komine za pripremu, ekstradjevičansko za prelivanje. Tako da to su te mononezasićene masne kiseline koje inače u upotrebi treba da bude oko 20 odsto i one odlično djeluje na kardiovaskularni sistem“, naglašava dr Stanković.
Mnogi se žale da tokom posta češće osjećaju glad i da im se čini da nikada nisu siti. Gošća Jutarnjeg programa smatra da je u pitanju psihološka glad jer ne jedemo meso, mlijeko i mliječne proizvode, pa nam se čini da ćemo biti gladni.
„Ukoliko se unosi dovoljna količina integralnih žitarica koje imaju složene ugljene hidrate koji se dugo zadržavaju u našem organizmu, daju osjećaj sitosti; ako se unosi salate, još uvijek imamo svježe salate, riba, povrće, možemo da tu sitost nadomjestimo, odnosno taj osećaj gladi, i da napunimo želudac.“
Takođe, tokom posta mnogi pretjeraju sa unosem voća, naročito suvog voća koje je bogato ugljenim hidratima i prostim ugljenim hidratima, tako da se mnogima dogodi da iz posta izađu sa nekoliko kilograma viška.
Nutricionistkinja naglašava da princip pravilne ishrane važi i u toku posta i podrazumijeva tri obroka dnevno i jednu do dvije užine, u zavisnosti od vrste posla i količine fizičke aktivnosti.
„Ukoliko imamo jedan do dva obroka, onda stvarno gladujemo i onda naš organizam pati i onda će osoba unositi prije svega ugljene hidrate kako bi podigla šećer, a onda poslije toga sve što se nađe na trpezi ili u frižideru“, napominje dr Stanković.
Dio ljudi tokom posta hranu priprema isključivo na vodi i dešava se da im to izaziva česte glavobolje ili neke zdravstvene tegobe.
Post na vodi smanjuje mogućnost naše fizičke aktivnosti, napominje nutricionistkinja, tako da se glavobolje javljaju usljed hipoglikemije, pada energije.
„Te osobe bi trebalo da se konsultuju sa ljekarima ili nutricionistima i da im se izbalansira obrok i da im se ako je potrebno propiše suplementacija“, naglašava dr Veroslava Stanković na kraju gostovanja.
(RTS)