Odjednom mrzite ono što vam je na tanjiru? Stručnjaci otkrivaju šta stoji iza "gađenja na hranu"

Još jedno veče skrolujete TikTok iz kreveta i nailazite na snimak s kojim se lako poistovjećujete: neko zagrize ukusan sendvič, a zatim mu se odjednom smuči ili se žali kako čak i povrće može da mu postane odbojno u trenu. Ovakvih objava je sve više na društvenim mrežama, a snimci na ovu temu broje milione pregleda.

Prema istraživanju iz avgusta 2018. objavljenom u časopisu Appetite, gađenje na hranu raste s godinama i obično je veća kod žena. Ipak, priča je često složenija, jer zavisi i od vašeg trenutnog raspoloženja i od prošlih iskustava koja su oblikovala vaše prehrambene navike. Evo šta treba da znate o "gađenju na hranu" i zašto može da se javi usred obroka.

1. Jednostavno vam je dosadila ta hrana

Ako ste na trećem zalogaju sendviča s jajima koji jedete svakog dana ove nedjelje, a odjednom ne možete ni da ga pogledate, krivac može da bude dosada.

"Kada jedete isto iznova i iznova, ono počinje da gubi privlačnost. Ono što vam je nekada bilo utešno ili ukusno, više nema isti efekat", objašnjava dr Sal Rajhbah, glavni klinički direktor u The Recovery Team, centra za liječenje zavisnosti i mentalnog zdravlja.

Isto je kao kada svoju omiljenu pesmu pustite toliko puta da vam se smuči. To može da se dogodi i sa hranom, naročito kad nema raznovrsnosti ili je jedete iz navike, a ne zato što uživate. Tipični krivci su brza i jednostavna jela - piletina, pasta, sendviči.

• Šta možete da uradite: promijenite nešto. Čak i mala izmena, poput novog začina, sosa ili priloga, može da osveži obrok i spriječi osjećaj gađenja zbog monotonije.

2. Odjednom se fokusirate na hranu

Mnogi danas jedu bez mnogo pažnje - pijuckamo smuti na putu ka poslu ili jedemo sendvič pred računarom, fokusirani na nešto drugo.

"Ali kada malo pojedete i glad popusti, pažnja može da se preusmeri na samu hranu, na njen ukus ili teksturu. Kada se pažnja uperi na to, hrana može da deluje čudnije ili neprijatnije nego što zapravo jeste", kaže dr Džordan Konrad.

Takođe, možete da počnete da razmišljate od čega je hrana napravljena, što, bez obzira na ukus, može da vas odbije.

"Mozak krene da pretjerano analizira, tipa: 'Čekaj, ovo je usitnjeno meso' i eto, apetit nestane", kaže Karolina Estevez, psiholog.

• Šta možete da uradite: preusmerite fokus, pustite muziku, gledajte nešto lagano ili razgovarajte dok jedete. Nije cilj potpuno da se isključite, već da smanjite pritisak koji izaziva "gađenje".

3. Mnogo vam je toga na umu

Ako ste anksiozni, umorni ili odsutni, apetit može brzo da se promeni ili nestane.

"Čak i omiljena hrana može da deluje odbojno kada niste mentalno prisutni", kaže dr Estevez.

Hormonske promjene, problemi s varenjem ili nuspojave lijekova takođe mogu da utiču na apetit i reakciju na hranu.

"Ako se već osjećate loše, malo je potrebno da telo kaže: 'Ne, dosta mi je'", dodaje ona.

• Šta možete da uradite: napravite kratku pauzu pre jela, udahnite, popijte malo vode, umirite se minut-dva. Mirnije stanje uma pomaže tijelu da pređe u "mod za jelo".

4. Mozak pamti loše iskustvo

Čak i ako vas hrana tog dana ne razboli, mozak može da se seti trenutka kada jeste.

"Kod nekih ljudi određene namirnice se povežu s prošlim neprijatnim iskustvima", kaže dr Estevez.

Ovo se naziva uslovljena averzija ukusa - mozak hranu "arhivira" kao opasnu da bi vas zaštitio ubuduće.

"Amigdala, deo mozga zadužen za emotivna sećanja, ovde ima veliku ulogu. Zato može da se desi da i nesvesno reagujete trenutnim 'Bljak, ne hvala', kao refleksom preživljavanja", objašnjava.

• Šta možete da uradite: probajte male količine te hrane, pripremljene na drugačiji način i jedite je u mirnom okruženju. Ako jaka averzija utiče na ishranu, razgovarajte s terapeutom kako biste otkrili koren reakcije.

5. Mogući znak poremećaja u ishrani

"Gađenje na hranu" može da bude i simptom ozbiljnijih stanja, poput ARFID-a (poremećaja izbjegavanja/restriktivnog unosa hrane).

"Mnogi s poremećajima ishrane imaju ograničen spisak 'sigurnih' namirnica. Kako poremećaj napreduje, taj spisak postaje sve kraći, što vodi ka stresu i osećaju gubitka kontrole", kaže dr Kejsi Talent.

Ograničavanje sve većeg broja namirnica može da dovede do ozbiljnih medicinskih i psiholoških posljedica. Prema studiji iz 2023. u časopisu Journal of Eating Disorders, 4,7 odsto odraslih je imalo pozitivan skrining na ARFID, ali retko su bili na lečenju, a 35 odsto je prijavilo suicidalne misli. Kod anoreksije, žene su 2,4 puta sklonije smrti od bilo kog uzroka nego one bez ovog poremećaja, pokazala je studija iz 2021. u World Psychiatry.

• Šta možete da uradite: potražite pomoć. Poremećaji ishrane su opasni, a najbolje ih je liječiti na vrijeme.

(MONDO)