Decenijama unazad, na internetu i po ordinacijama kružila je priča kako su žumanca izuzetno štetna za naše srce. Razlog je bila količina holesterola, za koji se smatralo da vodi ka začepljenju arterija i uvećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti.
Priča je bila duboko ukorenjena, te su je brojni doktori pripisivali kao dijetetsku smernicu svima koji imaju problem sa holesterolom. Međutim, smernice u SAD-u su nakon studija iz 2016. godine izmijenjene.
Da li je u pitanju neprijatelj ili pogrešno shvaćen pojam?
Ukoliko upitate bilo kog stručnjaka za ishranu, on će vam reći da žumance zaista sadrži dosta holesterola, ali odnos između holesterola u hrani i onog u krvi nije tako jednostavan kao što smo ranije mislili.
Većina holesterola u našem telu ne dolazi direktno iz hrane nego se stvara u jetri. Drugim riječima, ono što jedemo ne diktira automatski nivo holesterola u krvi.
Decenijama su smernice o zdravoj ishrani savjetovale ograničavanje holesterola na manje od 300 mg dnevno. Ovo je direktno uticalo na reputaciju konzumacije jaja i posebno žumanaca, kao nečega što "treba izbjegavati". Ali ta preporuka je uklonjena 2016. godine, jer podaci iz istraživanja nisu podržali direktnu vezu između holesterola iz hrane i srčanih bolesti.
Ko je pravi krivac?
Naučnici su otkrili da je umesto holesterola iz hrane, zasićena mast ono što najviše utiče na nivo lošeg LDL holesterola u krvi. Ove masti se nalaze u puteru, masnom mesu, punomasnim mlečnim proizvodima i nekim biljnim uljima poput kokosovog.
Drugim riječima, način na koji pripremate jaja, ili šta jedete uz njih, često je važniji faktor za srce nego samo žumance. Jaja pržena u gustom sloju putera uz dodatak slanine i bijelog hljeba, različiti su od jaja spremljenih sa povrćem i na maslinovom ulju.
Takođe, treba uzeti u obzir da žumance nije samo holesterol, on je pun vitamina (A, D, E, K), proteina, folata, luteina, zeaksantina i holina, hranljivih materija koje mnogi ljudi teško dobijaju iz drugih izvora.
Šta činiti?
Doktori se slažu da ne postoji univerzalna preporuka, jer se količine razlikuju od osobe do osobe. Kod većine zdravih osoba, jedno do dva jaja dnevno ne povećavaju značajno LDL holesterol, te ona mogu biti dio zdrave ishrane.
Za ljude sa već postojećim problemima sa holesterolom ili porodičnom istorijom kardiovaskularnih bolesti, savjet ljekara i redovne analize krvi, predstavljaju jedini pravi izvor informacija o najoptimalnijoj količini jaja koju bi trebali da unose.
Jaja, posebno njihovi žuti dijelovi, dugo su bila meta. Ali nova istraživanja pokazuju da žumanca nisu toliko loša za naše zdravlje kao što se pre mislilo. Ona su nutritivno bogata, a potencijalno mogu biti dio zdrave ishrane, dok njihov uticaj na holesterol u krvi predstavlja mnogo kompleksniji model od "holesterol = loše".
(EUpravo zato/ScienceDirect/BMJ)