Sezona grijanja mijenja vazduh u domu više nego što mislite. Evo šta treba da znate o temperaturi, vlažnosti, snu i kvalitetu vazduha.
Sa početkom hladnijih dana sve više vremena provodimo u zatvorenim prostorijama, a radijatori postaju neizostavni dio svakodnevice. Iako grijanje donosi prijatnu temperaturu i štiti od hladnoće, ono istovremeno mijenja uslove u domu, uključujući temperaturu i relativnu vlažnost vazduha.
Zato se tokom sezone grijanja mnogi suočavaju sa suvim nosom i grlom, ispucalim usnama, zategnutom kožom, iritacijom očiju, ali i osjećajem da se tokom noći ne naspavaju dovoljno. Problem, međutim, nije samo u tome što je vazduh "suv". Važnu ulogu ima i činjenica da tokom hladnih mjeseci manje provjetravamo prostorije.
Da li radijatori zaista isušuju vazduh?
Često se kaže da radijator "izvlači vlagu iz vazduha", ali to nije baš precizan opis onoga što se dešava. Kada se hladan vazduh spolja zagreje u prostoriji, njegova relativna vlažnost opada. Zbog toga vazduh u zagrejanom prostoru može da djeluje mnogo suvlje, iako radijator ne uklanja vodu iz vazduha na način na koji to, na primer, radi odvlaživač.
Preniska vlažnost može da iritira sluzokožu nosa i grla, izazove suve oči i doprinese osećaju nelagodnosti u sinusima. Zato nije neobično da tokom zime primetimo da nam se koža više peruta, usne pucaju, a nos i grlo postaju osjetljiviji.
Kolika vlažnost vazduha je zapravo dobra?
Ni previše suv ni previše vlažan vazduh nisu idealni.
Američka Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) preporučuje da relativna vlažnost u domu bude između 30 i 50 odsto. Vlažnost iznad 60 odsto povećava rizik od problema sa vlagom i buđi, dok preniska vlažnost može da doprinese iritaciji sluzokože.
Zato prije nego što kupite ovlaživač vazduha možda je najbolje da prvo proverite kakva je situacija u vašem stanu. Mali higrometar može da pokaže da li je vazduh zaista presuv ili je problem potpuno druge prirode.
Kako grijanje može da utiče na san?
Temperatura prostorije važna je i za kvalitet sna. Tokom sezonegrijanje jedna od čestih grešaka jeste pregrevanje spavaće sobe, naročito tokom noći. Previše topao i suv prostor je neprijatan, posebno ako već imate problema sa suvim nosom ili grlom. Suve sluzokože doprinose nelagodnosti, žeđi ili buđenju tokom noći.
Zato spavaća soba ne mora da bude najtoplija prostorija u stanu. Umjesto da radijator radi punom snagom cijelu noć, važnije je da se pronađe temperatura pri kojoj vam je prijatno, a prostorija nije zagušljiva.
Zimi vazduh u prosoriji može da djeluje "teško". Kada zahladi, prirodno je da pozori budu zatvoreni duže nego tokom toplijih mjeseci. Kuvanje, tuširanje, sušenje veša i samo disanje ukućana stalno mijenjaju sastav vazduha u prostoriji.
Ako se prostor ne provetrava dovoljno, unutrašnji zagađivači mogu da ostanu zarobljeni u njemu. EPA navodi da odgovarajuća ventilacija pomaže u smanjenju koncentracije unutrašnjih zagađivača, dok nedovoljna razmena vazduha može da poveća izloženost različitim zagađenjima.
Mogu li biljke da pomognu?
Sobne biljke mogu blago da doprinesu povećanju vlažnosti vazduha, jer tokom procesa transpiracije ispuštaju određenu količinu vode u okolinu. Zbog toga nekoliko biljaka u prostoriji poboljšava situaciju, naročito tokom grejne sezone kada je vazduh često suv.
Ipak, one ne mogu da urade previše. Biljke ne mogu pouzdano da zamene ovlaživač vazduha kada je vlažnost u prostoriji veoma niska, niti će same da reše problem lošeg provetravanja. Takođe, prevelik broj biljaka i prekomerno zalivanje mogu da povećaju vlažnost i da stvore povoljnije uslove za pojavu buđi i mikroorganizama u zemlji.
Zato je najbolja opcija nekoliko biljaka koje vam prijaju u prostoru, ali se na njih ne oslanjajte kao na glavni način regulisanja vlažnosti.
Higrometar je i dalje najjednostavniji način da proverite kakvi su stvarni uslovi u vašem domu.
(MONDO)